Rezolucija Informbiroa

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi skinuo fajl:

Citat:Руси у ФНРЈ 1948–1954: трансформацијa
емиграције у прогоњену мањину
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 2Ovo se svidja korisnicima: Milos1977, dragon986
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Amerikanizacija Srbije u hladnom ratu
Centar za američke studije Filozofski fakultet u Beogradu

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 1Ovo se svidja korisniku: Kenanjoz
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Prava epopeja: Sa Ždanovom oslobodio Beograd pa preživeo torturu od oslobodilaca - sad je preokret!
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Ljubinka Škodrić: Žene Golog otoka | Sputnik intervju
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

A kako to da je Jugoslavija prosla relativno "jeftino" posle razvoda Broza i Staljina?
Uvek me je zanimalo sto Crvena Armija nije usla u Jugoslaviju da "uvede red" medju lokalnim komunistima
To su uradili u Madjarskoj, Poljskoj, Istocnoj Nemackoj i na kraju Cehoslovacka
Sto su Yugu pustili tako lako
Pogotovo sto brka nije bas bio tip koji lako oprasta

• 2Ovo se svidja korisnicima: Kajzer Soze, djordje92sm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sve te koji si navodio, brka je na njegov grb stavio na vlast i bili su zavisni oko odrzavanja iste, pa ih je lakse mogao disciplinirati.
Kod nas je bilo "malo" drugacija situacija.

Sa druge strane, Staljin se stvarno drzao dogovora sa Cercilom za podelu uticaja u Evropi.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Kajzer Soze, Kenanjoz, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kajzer Soze ::A kako to da je Jugoslavija prosla relativno "jeftino" posle razvoda Broza i Staljina?
Uvek me je zanimalo sto Crvena Armija nije usla u Jugoslaviju da "uvede red" medju lokalnim komunistima
To su uradili u Madjarskoj, Poljskoj, Istocnoj Nemackoj i na kraju Cehoslovacka
Sto su Yugu pustili tako lako
Pogotovo sto brka nije bas bio tip koji lako oprasta

Ево најкраћег одговора, мада о томе могу написати и књигу, али биће довољно и оволико:
-Није морала да улази у Југославију јер је Југославија од првог дана била антифашитичка и изразито просовјетска (мислим на победничку страну). Стаљин је ушао под уговором и под уговором (ког се држао) и изашао (не мислим на ИБ, него ратне операције). Југословени су били искрени комунисти (за разлику од многих совјетских сателита) и имали су шта да бране. При том је била стратешки незгодна за напад.

Остали су имали путера на глави из периода рата и то превише.
-Пољска је све време радила да доведе прозападну владу и Совјети им то нису дали.
-Источна Немачка је постала од окупационе зоне и ту није имало шта да се прича.
-Мађарска, Румунија и Бугарска су ''пристале'' да буду део Источног лагера из два разлога:
1. Ништа друго им није преостало.
2. Да су се батргали, онда би морали да плаћају ратну одштету јасно, недвосмислено и по закону. Овако су Совјети оснивали мешовита предузећа (као код нас што су пробали са Јустом и Јуспадом) и преко њих исисавали богастства ових земаља уместо ратне одштете.

Може и краће, али то је то.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Sirius, bojank
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Компликовано питање је економија, тек треба историчари да дају објективан суд на ту тему. Пре кризе наши дижу у небеса та два друштва, после кризе дрвље и камење.
Као што је пре грчка војска монархо-фашистичка, а албанска најбратскија, а после избијања кризе обратно.
Колико је ЈУСПАД (Југословенско - совјетско паробродарско друштво) и ЈУСТА (Југословенско - совјетско акционарско друштво за цивилно ваздухопловство) са 12 Лисунова 2 могло да експлоатише Југославију за те две године постојања то је заиста питање.

Уосталом, ако је по овом чланку Кардељ мешовита друштва тражи од Стаљина, који није за то..

• 1Ovo se svidja korisniku: bojank
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Тачно. Економија јесте сложено питање у прединформбировском периоду. Бар је тако Дедијер писао. Међутим, не треба сумњати да би Совјети, на свој начин корак-по-корак довели нашу економију до потпуне зависности од њих, а онда би прича о нашем суверенитету, покрету несврстаних, итд, итд, била готова. Јуста и Јуспад су били само почетак. Има један добар докторат о томе, да не тражим сада по диску.
Ништа они нису радили преко ноћи. И ми смо били део општег плана, али овде су идеологија и Титов его били пресудни. Једноставно речено, Совјети су за пролетерски интернационализам били само декларативно, а наши су комунистичку идеју прихватили пуним срцем, а добар део њих је наивно веровао Стаљину па су завршили на Голом отоку (рекао бих - ни криви ни дужни). Зашто нису на ГО отишли они који су на конгресима седели испод Стаљинове слике?

У совјетском виђењу, то је било значајно средство за стављање шапе на све што им је доступно. То нисмо отрпели ни ми, али ни Кинези. Много касније и Италијани (чија је КП с Берлингуером била извесно време најпопуларнија у Италији) су умели да кажу Совјетима шта мисле.

ПС
Драго ми је да си акцентовао проблем ова два ''мешовита предузећа''. Мало ко је уопште чуо за њих.