Rezolucija Informbiroa

• 1Ovo se svidja korisniku: Sirius
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Гледати на СССР и ДФЈ/ФНРЈ, па и на остале "државе" на којима су на власти чланице Интернационале је мало.. Упитно. Они су део једног великог социјалног, друштвеног експеримента инспирисаног мишљу одређених филозофа, који се у извесној мери прилагодио одређеним елементима дотадашњег међународног поретка, међутим Интернационала је на првом месту тежила је л, ширењу те идеологије и то јој је био примарни задатак и материјални и људски ресурси су требали бити потчињени том циљу.

Оно што се временом догађало јесте одступање од те идеологије из времена револуције и Лењина у корист класичних људских слабости, односно жељом за моћи, те су се на овом простору сукобиле централистичка струја Интернационале (Коминформа) која тежи ширењу светске револуције одређеног типа на челу са једним Грузином и југословенска на челу са једним Хрватом, која је тежила да на своју руку под свој утицај увуче Бугарску, Албанију и потенцијално Грчку, због чега су поменуте материјално и војно помагане. Притом је управо та елита и сама почела одступати од егалитаризма дедињским вилама, дипломатским магацинима, лимузинама..

Касније још додатно наоружан од друге стране у Хладном рату, како би у потенцијалном сукобу био топовско месо.

Што се тиче каснијег несврставања, то и јесте било у складу са договором на Јалти о подели интереса и утицаја у Југославији.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Ево једне димензије Голог Отока с којом сам одавно био упознат (моја установа добила је на поклон дупликат свих издања Музеја позоришне историје). У том благу нашла се и књига моје колегинице Драгане Чолић-Биљановски. Завршили смо исту групу на ФДУ; она је сада тамо цењен професор и одличан истраживач. Мислим да је та невелика књига први рад те врсте ('''Позоришни живот на Голом Отоку 1949-1954''). Мене је то професионално интересовало, али и лично јер сам познавао неке људе из моје бранше који су прошли ту голготу. Она открива још једну страну живота на Голом Отоку. Наручио сам поново ту књигу јер ми неки ученик коме сам је дао за припрему матурског није вратио.


Док то не нађем, ево прекопираног текста поводом једне изложбе у Београду, колико да илуструјемо овај куриозитет. Текст је, по новинарском обичају недовршен стилски и предметно, али се може видети део тога.

цитиран текст:

Zatočenici su od 1949. do 1956. izvodili 18 predstava, koliko ih je ukupno bilo na repertoaru. Čuveni kralj romske muzike formirao orkestar...

Jedna od četiri scene izložbe “U ime naroda! Politička represija u Srbiji 1944-1953”, koja će biti otvorena u sredu, 16. aprila, u Istorijskom muzeju Srbije, posvećena je Golom otoku.
U centralnom delu scene izložena je maketa koju je napravio Golootočanin Vladimir Bobinac, a scenografija kazuje i manje poznate detalje iz života onih koji su prošli “prevaspitavanje“ na pustom jadranskom ostrvu.

Ona dodaje da je prva namenski pripremljena predstava bila “Bezimena opereta” Berislava Kosijera. Za kažnjenike je to bio odušak od dugih sati patnje i teških poslova kojima su bili izloženi, a prvu pozorišnu sekciju su pokrenuli mladi intelektualci, studenti sa fakulteta Beogradskog univerziteta i nekolicina njih koji su studirali u Moskvi.
Najzastupljeniji su bili Nušićevi i Sterijini komadi. Repertoar je morao da prođe odobrenje uprave, a igran je povremeno skoro od samog osnivanja logora, 1949, pa sve do 1956, kada je logor zvanično rasformiran, iako je ostalo stotinak kažnjenika i nekoliko godina posle da služi kaznu.
- Predstave su bile humoristične, sve uloge su, naravno, igrali muškarci i način na koji su oni sve organizovali, sve bi bilo zabavno da je u pitanju drugi prostor i vreme - dodaje Marinkovićeva.
 Jedan od najinteresantnijih Golootočana koji je učestvovao u predstavama bio je Fedor - Miša Pifat, dvomotorac, kako su zvali one koji su bili dva puta poslati na Goli otok. Za njega je Dragoslav Mihailović rekao da bi imao uspešnu glumačku karijeru da nije bilo Golog otoka i da se nije opredelio za geodeziju - navodi sagovornica.
Kulturno-umetnički program o Prvom maju, 29. novembru i za Novu godinu popunjavali su folklorni i muzički nastupi. Šaban Bajramović, kao dezerter iz vojske zbog ljubavi prema jednoj devojci, završio je na Golom toku. U zatvoru je osnovao zatvorski orkestar. Svirao je bluz, džez, meksičke i španske pesme.
Najviše su svirali pesme od Luisa Armstronga i Frenka Sinatre.
- Pored „Filmskih novosti“, prikazivani su i filmovi “Gorki pirinač” i “Gospodin Smit u senatu”. Po pravilu su filmovi prikazivani po lošem vremenu i nakon teškog i napornog rada. Zatočenici bi dobili po porciju vode sa zrncetom pasulja, a onda onako tanko obučeni sedeli bi jedni uz druge da se greju, jer su se na buri i kosti ledile - kaže sagovornica.
Na jednom golootočkom kamenu ostao je, sada jedva vidljiv, uklesan detalj koji predstavlja zagrljaj, a upečatljive i snažne slike po izlasku iz logora na platna i crteže su preneli Alfred Pal, Ante Lukateli, Niđo Erceg, Dido Demajo..
(https://www.blic.rs/kultura/vesti/kulturni-zivot-na-golom-otoku-igrali-nusica-slusali-sabana/1mwqle2).

Ево и насловнице књиге:


ПС
Спомиње се и Берислав Косијер. Он ми је био комшија док смо становали у улици Моше Пијаде (сада Дечанска) изнад улаза у драгстор. Написао је, између осталог, интересантан роман за младе ''Зелена река, црвена река'', па сам га тим податком изненадио једном приликом у лифту, пошто сам ту књигу знао напамет.
Дугогодишњи извршни секретар Савеза аматера Србије, Миле Гајић, такође је био на Голом. Нису сви били скрајнути, мада никоме од њих живот није био лак. Увек се у пола гласа, иза леђа говорило - ''он је бивши ибеовац'' (бивши?).