Drugi kanal RTV Vojvodine sa voditeljom Remus Avrameskuom je od prvih pucnjeva prenosio bukvalno uživo sve do pada Čaušeskua a ja sam to tada na godišnjem odmoru sa kumom komandirom karaule ka SR Rumuniji pratio danonoćno.
Na sreću se ništa ka nama nije prelilo sem pojačanog priliva stradalnika koji su bežali od rata i potražili spas u NAS.
Za devet dana koliko je okvirna sva ta zbrka trajala do katoličkog božića i uz 1100 poginulih je jedna od manje krvavih ,mada je preko 3000 ranjenih učesnika a sve je počelo sa hapšenjem Mađarskog sveštenika 17 Decembra i time pokrenulo narodni bunt.
Meni su naj originalniji bili sa onim bušenjem zastave i uklanjanjem grba pa je na zastavi zjapila rupa..
Господин Аврамеску се поносио чињеницом да је као први страни новинар ушао тада у Румунију.
Чињеница, као и то да је комотно могао и бициклом, из Вршца.
Да не буде забуне, сво заслужено поштовање, али имао је предност!
Pamtim dve slike iz tog vremena. U leto pre "revolucije", po sistemu malogranične dozvole otišli smo preko Dunava, da vidimo kako žive susedi...sednemo nas četvorica u kafanče, slušamo razgovore na rumunskom i srpskom. Pijemo pićence, mezimo mezence, ali pre nego što je doneo treću turu, konobar (nije govorio srpski...) je na sto doneo malu zastavicu Jugoslavije. Lokalac, na čiju smo dozvolu i ušli, kaže da je to zato da se ostali u kafani ne bi bunili "što za nas ima"
Druga slika, "revolucija" je već počela, sedim sa društvom u stanu, gledamo TV Beograd (nije da se hvalim, radioamaterstvo mi je omogućilo da gledam program sa predajnika iz Srbije), kad odjednom prikazuju kako su revolucionari upali u stan (!?!) nekog pripadnika službe bezbednosti i otkrili "skladište luksuzne robe", a tamo par flaša vinjaka "Rubin", "Podravka" supe, mesni narezci "29. Novembar" itd. itt. Ukratko, uglavnom roba YU porekla. ***em ti luksuz! Vrištali smo od smeha na njihov pojam luksuzne robe.
Kolega se zagrcnuo od smeha, jedva smo ga izvukli..!
Претпостављам да знате (има овде сигурно много граничара, али и полицајоса): само са Румунијом ми смо имали билатерални уговор о емигрантима (нису се тако звали у уговору,наравно). Шта је била суштина уговора? За све друге државе били смо обавезни да наведемо где смо , како и зашто, пресрели бегунце , шта су изјавили и која им је даља судбина (то за случај ако је требало да их враћамо).
Само са Румунима то нисмо морали. Нпр: нађеш Румуна у чамцу или на тракторској гуми на нашој страни, а он се попишманио и хоће да се врати. Онда саставиш записник да га је матица преварила и повукла на нашу страну, па да смо му спасили живот и сходно томе, враћамо га отаџбини. Смисао те лакрдије било је да они (бегунци) имају какво-такво оправдање што су покушали пребег...а шта је стварно с њима тамо било, само бог свети (Чаушеску и Пачеку) зна...
Пошто имам изузетно јак терестички телескоп, из моје викендице у Винцима стално сам гледао румунске стражарске торњеве и раднике како их довозе у камионима (или доводе у колонама) на њиве. Наравно да је све то изгледало логорашки.
Али...независно од тога, морам да кажем да је, као и све друго, и та румунска ''револуција'' била испланирана, изрежирана и добро спроведена зна се од кога. Добро или лоше ? Хм...Некада су се бувљаци по Србији звали Румунски пијац, а сада су нама Румуни ментори за прекограничну сарадњу.
dobri covek ::
Druga slika, "revolucija" je već počela, sedim sa društvom u stanu, gledamo TV Beograd (nije da se hvalim, radioamaterstvo mi je omogućilo da gledam program sa predajnika iz Srbije), kad odjednom prikazuju kako su revolucionari upali u stan (!?!) nekog pripadnika službe bezbednosti i otkrili "skladište luksuzne robe", a tamo par flaša vinjaka "Rubin", "Podravka" supe, mesni narezci "29. Novembar" itd. itt. Ukratko, uglavnom roba YU porekla. ***em ti luksuz! Vrištali smo od smeha na njihov pojam luksuzne robe.
Kolega se zagrcnuo od smeha, jedva smo ga izvukli..!
Сећам се телевизијског снимка- када су револуционари упали у резиденцију Чаушескуа млађег, Никуа.
Згражавали су се и парадирали затеченим: боксом цигарета, пар флаша некакве жестине и златним ланчићем (ваљда је био, нисам проверавао пунце!), веома скромне грамаже.
Што рече један наш студент,"МЕНЕ би било срамота на његовом месту да ми само ТО нађу!".
@ Sirius:
Чуо сам тадашње приче даљег рођака, суповца, како су наши по некаквој "комшијској" конвенцији понеког бегунца враћали. Кад схвате да возило прелази "Панчевац" настајао би пакао.
Једног, наводно криминалца, враћали су припадници СУП Зрењанин.
Иако са лисицама на рукама, бацио се на милиционера, покушао да отме пиштољ и у гушању успео да прекине опасач! Шта ли га је чекало код куће кад му је очај толико нагурао адреналин?
Ово је било пре, када су почели да им стежу каиш и заврћу славине.
Као студент сам често стопирао ЗР-БГ и обрнуто, па од пара куповао књиге. Имао сам неколико сталних возача, камионџија. Један се похвалио како је код Српске Црње примио колегу ми, стопера, обученог више но сиротињски за наше услове, блатњавих колена, лактова итд (пузао преко границе). Момак се изненадио како је у одмах проваљен као бегунац, иако не треба бити Шерлок Холмс и доћи до таквог закључка.
Наравно, као и сви житељи Темишварског округа, говорио је сасвим солидно српски (уз румунски, мађарски и швапски). Мајстор га упита да ли је гладан, па после потврдног одговора стаде код првог сеоског дућана.
Векна, подригуша, нека туршија, мајонез, литра јогурта, сир...Регуларна икебана радничке нам класе.
Момак је био згранут!
"Зар можете тек тако да узмете толику храну!?"
Какво црно узимање, регуларно плаћено.
Али, код њих је храна на тачкице, рационисана, па грађани преко 12 година могу да "добију" три литра млека месечно.
Станове су им грејали на бахатих 14 степени целзијуса, али ИЗНАД нуле. Идеална температура, а што седе у стану обучени у капуте, размажено то!
