Rumunska Revolucija 1989

• 6Ovo se svidja korisnicima: gavrilon, A.R.Chafee.Jr., Mercury, sevenino, Viceroy, mikrimaus
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jester ::Jel to neki vic kojeg si sad napisao?

Kakva Rununija i poređenje sa Jugoslavijom. Mi smo za njih bili Eldorado u svakom smislu i u svakom pogledu. Isto važi za tadašnju Mađarsku i Bugarsku. Albaniju ne računam, jer je van kategorije za bilo kakvo poređenje.
Ne sam nivo zivota, nego bukvalo sve.

Da ponovim - za obaveznu srednjoskolsku lektiru u Jugoslaviji se u ostatku komunistickih zemalja islo u zatvor.
Za kljige koje su stampane, filmove koji su snimani itd u Jugoslaviji vec negde '50ih u SSSR bi neko zaglavio zatvor, ako ga ne bi i negde "pokupio" neki kamion.
Da je kod nas bio komunizam kakav je bio u Rumuniji, Poljskoj itd, sada bi zdusno mrzeli isti i pljuvali ga.

Toliko.

• 1Ovo se svidja korisniku: amstel
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kalalaika ::037 ::Kakvi smo mi sada kapitalisti takvi su oni bili samoupravljači - moj utisak - dok je pre Drugog svetskog rata Rumunija bila ekonomska sila za Jugoslaviju, recimo samo Bukurešt je imao više vozila no čitava KJ (a luksuz je, po socijalistima, takođe potreba).


To nije istina! BDP po glavi stanovnika 1938. u Kraljevini Jugoslaviji i Rumuniji je bio približan (negde oko $350 po stanovniku), tu negde je bila i Poljska a i Španija dok je SSSR bio još siromašniji.

E sad kad uzmemo da je Rumunija plodna ravnica dok je Jugoslavija imala bednu Hercegovinu i CG u kojima samo kamen rađa i Kosovo i Makedoniju koji su nedavno izašli iz feudalizma onda dođemo do zaključka da Rumuni nisu baš bili nešto uspešni ni tad kao ni u vreme Čaušeskua i da je 1938 životni standard u centralnoj Srbiji bio viši (oko $400 po stanovniku) a tek da ne spominjem Hrvatsku, Vojvodinu i Sloveniju (oko $600) koja je bila pojam za ostatak zemlje

Nacionalni dohodak u Kraljevini Jugoslaviji je 1938. procenjen na oko 70 dolara po glavi stanovnika. U Rumuniji je tridesetih iznosio oko 120 dolara po glavi stanovnika. Kada se uporedi više izvora i sume svedu u iste jedinice (recimo dolare iz 1938. godine kao gore ili prateći inflaciju preračuna u kasnije, današnje...) dolazi se do otprilike istih podataka i odnosa. Ovo se ugrubo slaže i sa drugim podacima do kojih sam dolazio. Možda pogrešno čitam, bio bih zahvalan za nove izvore i eventualnu ispravku.

Rumunski BDP po stanovniku, preračunato u dolare iz 1990:

https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thu.....ta.svg.png

U automobilističkoj žurnalistici je gorenavedeno (manje od 14 hiljada automobila 1938. u čitavoj KJ naspram oko 17 hiljada samo u Bukureštu), uz podatak o jednoj od najkraćih putnih mreža u Evropi, pa čak izostanku saobraćajne kulture i uopšteno pregršt problema, fakt zasnovan na ozbiljnoj literaturi. U ovoj oblasti mogu da nađem konkretne podatke vezane za brojne pojedinosti, ukoliko neko navede šta mu treba. Najkraće - u saobraćaju je bedu teško sakriti.

Van saobraćaja (pošto si verovatno i na to mislio)... Nakon Grčke najzaduženija zemlja u Evropi (1925. 25 milijardi dinara; 1937. 45 milijardi; presudom o vraćanju duga Francuskoj u zlatu umesto francima praktično bankrotirala). Industrija je davala od manje od 10% nacionalnog dohotka do nešto ispod 20% krajem tridesetih. Zemlja bez mašinogradnje. Zemlja koja mahom izvozi sirovine i poljoprivredne proizvode. Na strani kapital u industriji i bankarstvu otpada oko 60% od ukupnog. Podizanje fabrike droge koju osveštava pop – ovo ne radiš ako ti stvarno ne gori pod nogama. I tako dalje, i tako dalje i tako dalje... Uostalom, da ne ispadne kako mračim, sami čitajte osvrt i čudite se:

https://www.google.com/url?sa=t&source=web&.....-DMnD5BN9U

• 1Ovo se svidja korisniku: GreenMan
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

037 ::

U automobilističkoj žurnalistici je gorenavedeno (manje od 14 hiljada automobila 1938. u čitavoj KJ naspram oko 17 hiljada samo u Bukureštu), uz podatak o jednoj od najkraćih putnih mreža u Evropi, pa čak izostanku saobraćajne kulture i uopšteno pregršt problema, fakt zasnovan na ozbiljnoj literaturi. U ovoj oblasti mogu da nađem konkretne podatke vezane za brojne pojedinosti, ukoliko neko navede šta mu treba. Najkraće - u saobraćaju je bedu teško sakriti.

Румунија је у поменутом периоду била нафташка држава, тј. извозила је доста нафте за то вријеме, то показују и горе наведени факти..

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Како су то на фињака јенкији одрадили...све се издешавало у две три године...у тој 89. Немачке се ујединиле, Кина, Румунија..

Гледам јуче националну географију, кинеска револуција 89. године која је пропала и жалопољке новинара демократских кућа, како су се понадали да ће иста успети...

Румунија потпуно успела револуција, оног тренутка када више дуга нису имали према ММФ...

Асве захваљујући једном човеку који је скинуо гаће и рекао господо удрите до миле воље...

• 4Ovo se svidja korisnicima: vathra, 037, bojank, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Cisto radi istine moram da demantujem jednu stvar koja se vrlo cesto protura u narodu a 100% nije tacna!Dakle vrlo cesto cete cuti kako je Causesku u trenutku kada je izbila revolucija vratio SAV spoljnji dug Rumunije....Ovo naprosto NIJE tacno.On tj. njegov rezim jeste tokom 1980-ih uspeo da taj dug skine sa nekih 10 milijardi na malo ispod 4 (sto svakako nije malo) ali nema govora o tome da je sav dug bio vracen.Pri tome zarad vracanja duga preduzete su ekstremne mere prema svom stanovnistvu!
Ono sto jeste istina je da je sam Causesku izjavio u jednom od svojih prvih obracanja narodu nakon pocetka revolucije "da je dug vracen", zeleci da sebi "kupi" vreme.Jos nesto, iako se stalno protezira da je njegov pad reziran od strane Zapada, Sovjeti su takodje bili za to da on "ode"!Naime kada je par meseci pre revolocuje isao u posetu u Moskvu (ili je poslata delegacija), u zelji da ponovo ojaca veze i dobije "zaledje", dobio je vrlo hladan odgovor od Rusa, cak su mu stavise vrlo nediplomatski porucili "da treba sam da ode"!

Prema tome, njega u tom trenutku nije imao ko da zastiti (tj vecina relaevantnih spoljnih faktora je bila za to da on "ode", narodu je samo prepusteno da odradi "posao")...da je bio malo promucurniji sam bi otisao, spasao svoj i zivot svoje supruge, ali i zivote stotina ljudi nastradalih u ovoj revoluciji...

P.S: U "Odbrani" (broj 306,308 i 309) je ovog leta izlazio vrlo kvalitetan feljton koji se bavi ovom temom u par nastavaka.Koga tema interesuje svakako mu preporucujem da procita.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^ Hvala. Može li neko da postavi prvi deo, iz broja 306?

Znate onu pričicu u kojoj volu odseku glavu jer ju je zaglavio u ćupu, pa onda razbiju ćup kako bi je izvadili? E, po uvreženom mišljenju, Rumuni jesu prvo do kraja polomili taj ćup, i baš odmah zatim rešili da ubiju i bika. Bilo bi interesantno kada bi se našli onovremeni podaci je li zaista upravo tada ljudima pukao film ili nije. Prosto, većina materijala o '89. su ili naknadna pamet ili naknadna propaganda.

(^^ Nažalost, ti kanali se sve više zasnivaju na isceniranim treš-rijalitijima, naučnofantastičnim teorijama na nivou četvorogodišnjaka i pohvalama uterivanju 'meriken d'mokrasi. NG se još i najmanje pokvarila.)


Jezekijel ::037 ::U automobilističkoj žurnalistici je gorenavedeno (manje od 14 hiljada automobila 1938. u čitavoj KJ naspram oko 17 hiljada samo u Bukureštu), uz podatak o jednoj od najkraćih putnih mreža u Evropi, pa čak izostanku saobraćajne kulture i uopšteno pregršt problema, fakt zasnovan na ozbiljnoj literaturi. U ovoj oblasti mogu da nađem konkretne podatke vezane za brojne pojedinosti, ukoliko neko navede šta mu treba. Najkraće - u saobraćaju je bedu teško sakriti. Румунија је у поменутом периоду била нафташка држава, тј. извозила је доста нафте за то вријеме, то показују и горе наведени факти..Sasvim si u pravu. Ali...

Pitao komšija - ispostaviće se, ne toliko omiljeni - kolegu Nišliju da ga vozi u Novi Sad, dodavši galantno i pomalo s visine kako on plaća gorivo, Nišlija tu ima sam' da vozi i uživa. Drugopomenuti je predlog primio sa nešto manje entuzijazma: "Gorivo?!? Pa ti uđani kanister pa se vozi."

• 1Ovo se svidja korisniku: Mrkva
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

& gavrilon

Mislim da je Zapad, odnosno SAD, investicione kredite pretvorio u komercijalne pa je kamata sa 3% izašla na 16%. Govorimo o početku osamdesetih. Svako ko je grdne pare spucao u Orla ili TR 77 ili zgrade ili bilo šta neproduktivno ili još gore megalomansko objesio je teg o vratu svojoj državi i narodu. Zbog toga one stare nacije poput Japanaca ili Kineza štede sve i svašta jer su suviše mudri za tu klopku, odnosno finansiraju se isključivo iz svoje akumulacije upravljajući svojim kapitalom.
Što se tiče odlaska sa vlasti, mislim da je Nikolae jednom već okrvavio ruke u Temišvaru 1986. Teško da bi mogao tek tako da se povuće i teško da bi ga nove vlasti pustile. Nikolae je mogao biti ili diktator ili nečiji trofej. Jedan Honeker koji nije pravio neke probleme po DDR morao je da ide od nemila do nedraga da ga ne bi razvlačili i zatvarali po Bundes republici.
Činjenica je da su Sovjeti pustili da padne linija Šćećin - Trst + DDR, kasnije su pustili da padne i SSSR. Mada i bez toga malo mnogo je bezveze da se Rumunija i Jugoslavija koje su se toliko trtile Zapadu u kritičnom trenutku obraćaju SSSR za totalno spasavanje i vađenje. Da nije bilo Brežnjeva možda bi se u slučaju SFRJ 1991 desila 1971. Čini mi se da je jedan Sjeverni Vijetnam šezdesetih i sedamdesetih stojao čvršće od država Tita i Čaušeskua tokom čitavog perioda njihovog postojanja. Da ne pričam o tome da su Tito i Čaušesku praveći otklon od SSSR na mala vrata uveli subkulturu Zapada, a Tito je čak i dozvoljavao raznorazne nacional - ideološke eksperimente i disidente nad kojima je sam arbitrirao (dok je bio živ).
Ono što im se ne može osporiti je transfer tehnologije koji bi se možda desio i bez njih. To barem poštujem jer nije mala stvar u jednoj SFRJ ili Rumuniji proizvesti bilo šta naročito na organizovanom i industrijskom nivou.






Casa Poporului - najveća zgrada u Evropi, druga u svijetu posle Pentagona i najteža na svijetu. Uzeše da je grade u sred osamdesetih. Troškovi gradnje su 1989 procijenjeni na 1,75 milijardi dolara. Trenutno je 70% zgrade prazno, preskupa je za rušenje, troši struje i grijanja koliko grad srednje veličine.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

gavrilon ::Hm...Ajde da prokomentarisem samo 2-3 sitna delica njihove industrije.

Njihov tenk (modifikacija, tj. budzeni T-55)...Imao sam prilike da pricam sa jednim nasim potpukovnikom (bivsi pripadnik niske 211. oklopne brigade) koji je ucestvovao u svim nasim ratnim "igrankama" od 1991 do 1999.Posto je bio u vojni atase Srbije u Bukurestu tamo negde u periodu 2006-2010 (mozda koja godina gore dole, ne pamtim bas tacno) imao je prilike da ulazi u te rumunske tenkove, detaljno ih razgleda, gleda ih na raznim vezbama priredjenim za diplomatski kor itd...

Po njegovim recima (a covek je VRSNI poznavalac za OMJ) taj njihov tenk je bio jedno "suludo bacanje para" kada se pogleda koliko je love ulozeno i kakav je na kraju finalni "proizvod" dobijen (tenk koji je vrlo, vrlo brzo zastareo, o pouzdanosti da ne govorimo)...Nasa planirana modernizacija (mislim da se projekt zvao "Igman") T-55 je za ono sto su Rumuni napravili je bilo kao da pored Fice stavis Golfa.

Drugo JNA je imala vrlo "egzoticno" iskustvo sa TAB-71. Kakvo je prakticno iskustvo sa ovim rumunskim oklopnjakom? O tome govori sledeci tekst nastao po secanju pukovnika u penziji Dragoljuba Jevdjovica koji ceo radni vek proveo u vojnoj policiji.:

Citat:Vozila su uvedena u naoruzanje 1976.g. Nabavljeni su iskljucivo za jedinice vojne policije i civilne milicije (u pocetku samo za SSUP, a kasnije su ih nabavili i neki RSUP) Kada sam ja dosao u jedinicu (jul 1977.g.) TAB-ovi su vec bili stigli. U JNA ihe je prvo primio 282.bVP Uprave bezbednosti SSNO. Ovaj bataljon je jedini imao 20 kom. ovih transportera i to u 1. i 2.cVP. Ostalih sedam bataljona vojne policije JNA (U Beogradu, Nisu, Skoplju, Zagrebu, Ljubljani, Splitu i Sarajevu) imali su po jednu cetu (kod svih 1.cVP sa po 10 TAB-71). Takodje, kada i vojna policija, i za potrebe specijalnog bataljona savezne brigade SUP-a je nabavljeno 10 TAB-ova. Osim ovih bataljona i 99.cVP u sastavu Komande RV i PVO je imala jedan vod VP opremljen sa 3 TAB-71. Jedna zanimljivost iz ove cete: Jedino je u toj jedinici RV i PVO bilo formacijom predvidjeno mesto oficira VES OMJ ("tenkista"). On je na plavoj uniformi nosio, u rombovima na kragni, znak OMJ (tenk), sto je iznenadjivalo sve koji bi ga videli.

TAB-71 se nije pokazao najbolje u jedinicama vojne policije. Bio je vrlo nepouzdan. Motori su mu se cesto kvarili. Desavalo se da tek remontovai transporter stane na vratima remontnog zavoda i ni makac dalje. Licno sam isao da prisustvujem prijemu remontovanog transportera u bazu Knezevac. Na probnoj voznji (presao 100km) radio je besprekorno. Stao je bukvalno na ulazu u nas krug u Zemunu i ni makac dalje. Odslepamo ga do garaze. Dosli majstori iz Knjazevca, gledaju ga i cude se. Ne znaju sta mu je. Mislim da su ga jedva osposobili posle par meseci. Po misljenu pravih tenkista problem je poticao od lose kopiranih ruskih resenja sa dva motora i transmisijom snage (motori uglavnom nisu ujednaceno radili). Osim toga, smatrali su da vozilo mora da se "tera",vozi cesto, a ne da stoji. A vozila su uglavnom stajala, sem kada se islo na logorovanje ili gadjanje. Inace retko je koji transporter za 10 godina sluzbe presao vise od 10.000km (vecina 6-7.000km). Takodje, desavalo se, bar na ovim u Zemunu, kad im das gas na motoru, kljuca - kuva tecnost u akumulatorima radio stanica. To vozilo nije za voznju po gradu, a jedinice VP su mahom bile smestene po gradovima. Bio je potreban dobar, iskusan i posebno obucen vozac, a vozili su ga "obicni" vozaci motornih vozila, vojnici. Kasnije su u Kraljevu organizovali posebnu obuku za vozace TAB-71.

Imao je odlican mitraljez KPVT 14,5mm, koji kada se rektificira nisanska sprava, na 1.500m je nepogresivo pogadjao u "pet banki". Kada je bio ispravan TAB je bio mocno vozilo, lako je na asfaltnom putu dostizao i do 100km/h. Ulaskom 282.bVP u sastav Gardijske brigade prelaze i dve cete ovih vozila, a poslednji primerci iz sastava JNA se povlace krajem 1991.g. Jedan broj je zavrsio na strelistima, kao makete, neki su predavani tadasnjem SUP-u, koji ih je uglavnom koristio na Kosovu i Metohiji. Na kraju ih ni SSUP vise nije hteo. Poslednji primerci su predati miliciji Makedonije 1991.g. Inace kupljeni si iz Rumunije iskljucivo iz politickih razloga. Strucna ekipa Uprave bezbednosti i Uprave OMJ je tada bila protiv kupovine TAB-71 i predlagala je nabavku francuskih oklopnih transportera VAB.

Toliko o rumusnkom "kvalitetu" (ljudi koju su radili na programu Orao vam takodje mogu posvedociti o "kvalitetu" delova koji su od njih dolazili)...Mislim da je TAB-71 u uzoj konkurenciji da bude proglaseno za jedno od najgorih vozila koje je ikada uslo u nase jedinice (a to nije bas "lak" zadatak).

Kolega kljift je pomenuo traktore.Da Universal je pravio ODLICNE traktore dok su ugradjivali originalne italijanske FIAT motore!Ti traktori su se vrlo dobro pokazali!Onog moemnta kada im je istekao ugovor sa Italijanima, i kada su sami poceli da rade motore i druge delove to prosto vise nije bio taj kvalitet (ni blizu)...

Prema tome, mnogo toga su oni "pravili", e sad kakav je bio kvalitet tih proizvoda to je neka druga prica.O zivotnom standardu da ne govorimo.Ogranicena kolicina mesa na nedeljnom/mesecnom nivou koje svaka porodica moze da kupi, kvote koliko u svakom selu mora da se rodi beba (svaka zena koja bi imala pobacaj prilikom trudnoce je isla pred ISTRAZNOG sudiju i tim lekara-vestaka, i ako bi se procenilo da je ona bar imalo doprinela takvom ishodu trudnoce isla bi u bajbokanu itd)....

Ja ne kazem da je u SFRJ i JNA teklo "med i mleko" ali dajte da budemo ozbiljni, Causeskuova Rumunija i SFRJ su neuporedive drzave....

Pravac tih država bio je isti. I SFRJ je spucala grdne pare u Orla i u mnoge druge vojne i nevojne stvari. Bez neke zaokružene i jasne konstrukcije. I Zastava sa italijanskim motorima je bila bolja od one sa DMBeovim.
Što se tiče TAB 71 i TR 77 o čemu bismo pisali da ih nisu pravili.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jester ::Jel to neki vic kojeg si sad napisao?

Kakva Rununija i poređenje sa Jugoslavijom. Mi smo za njih bili Eldorado u svakom smislu i u svakom pogledu. Isto važi za tadašnju Mađarsku i Bugarsku. Albaniju ne računam, jer je van kategorije za bilo kakvo poređenje.

Eldorado. Znači bolji je MiG 21 kojim pilotiraju Rudolf Perešin ili Ivan Selak od bugarskog MiG 23 ili 25 kojim pilotira neki Rumen Radev. Nećeš na Istok, a nisi za Zapad.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

kljift ::I Zastava sa italijanskim motorima je bila bolja od one sa DMBeovim.

Tacno ali mislim da postoji ipak jedna razlika....
Kod nasih proizvodjaca (koji su uglavnom u velikom bruju slucajeva radili proizvode po licencama poznatih zapadnih brendova) "problem" nije bio toliko u samoj tehnologiji proizvodnje, tehnoloskim resenjima ili slicno.Ja mislim da je najveci problem bio "ljudski" faktor tj. to sto su i neradnici bili zasticeni kao "beli medvedi" (ono cuveno "radio ne radio svira mi radio")...zbog toga i lose finalne kontrole (tj. cesto i nedostatka iste) se desavalo da finalni proizvod ne bude uvek dobar koliko bi realno mogao i trebao da bude....s druge strane mislim da je kod komsija situacija bila obrnuta...oni su se mnogo visi patili sa samom tehnologijom (tj. tehnoloskim zaostatkom), samim procesima izrade, materijalima isl....

Hipoteticki gledano nas problem je bio mnogo "lakse resiv" nego njihov...