Rumunska Revolucija 1989

• 2Ovo se svidja korisnicima: mushroom, Kos93
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Čaušeskova Rumunija bila je najsličnija Brozovoj SFRJ. To je valjda išlo dotle da je valjda Pačepa pisao da je Čaušesku koji je u početku nosio konfekcijsko odijelo i živio u konfekcijskom stanu prilikom jedne od posjeta upoznao Tita koji se pojavio sa sve tompusom u ustima, brilijantnim prstenom, maršalskom uniformom u nekom od dvorova ili lovišta. Tada se Čaušesku okrenuo Pačepi i rekao mu - "oću i ja ovako".
Da stvar bude gora, Čaušesku se za razliku od Broza nije šlifovao po Austrougarskoj, pa je kod njega "titoistički" stil života poprimio malograđanske i sulude razmijere.
Inače je i Rumunija slično SFRJ, naročito od šezdesetih kada je na anti - sovjetizmu Čaušesku i došao na vlast zauzela SFRJ - kurs nesvrstanosti (jedina članica VU koja nije učestvovala u invaziji Čehoslovačke 1968), šurovanja sa Zapadom i njegovim liderima, bestijalnog uzimanja kredita, te transferovanja tehnologija sa Zapada (Cajsova optika, vazduhoplovna industrija, koječega drugog).
Dobro, transferovanje tehnologije možemo i da razumijemo, radili su to manje - više svi ali tu su i masivni mitinzi generalno odavanje počasti Čaušeskou i to vrlo organizovanog i uglumljenog tipa, te suludo skupi i promašeni projekti poput one zgrade od milijardu ipo dolara u Bukureštu, onog planinskog autoputa koga niko ne koristi, kanala Dunav - Crno more i još dosta sličnih prekopavanja. Svemu tome ni projekat srednjeg putničkog aviona nije pomogao.
Čaušesku je imao i zvaničnu titulu, mislim da se zvala "durmitorio" ili tako nešto. Sve je opet poprimilo surovi, suludi i skupi koncept bez krčmara ili barem sa poblesavljenim krčmarem pa je Rumunija početkom osamdesetih ušla u razdoblje ekonomske propasti (poguranim od strane Zapada) u koju je upao i dobar dio svijeta.
Treba reći da su pod Čaušeskuom imali popriličnu industriju koja je proizvodila i zahtijevne alatne mašine i to dobre, lokomotive i to dobre, traktore, razvili su jedan od najvećih i najjeftinijih dampera kasnih osamdesetih, projektat srednjeg putničkog aviona, ako me pamćenje dobro služi bili su i valjda sedma tankerska flota svijeta uz sve ostale stvari.
Za nas sladokusce posebno je značajna rumunska vojna industrija sa izletima u sopstvene projekte, licence, riječne monitore, nosače helikoptera, nabildovane T55, karakteristične kalašnjikove i PSL snajpere, haubice 152mm sa karakterističnom gasnom kočnicom i DACove kamione sa Gradovima. Bili su neobično važni za Južnoafrikance kasnih osamdesetih kad su zbog embarga bajpasovali Francuze u isporuci rezervnih dijelova za repariranje flote Puma helikoptera neobično važnih za operacije u Namibiji i Angoli.
Rumuni su bili em jeftiniji, em moderniji.

• 10Ovo se svidja korisnicima: robertino, nemkea71, gavrilon, mushroom, voja64, Cranium, Bane san, Mercury, GreenMan, husky
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jel to neki vic kojeg si sad napisao?

Kakva Rununija i poređenje sa Jugoslavijom. Mi smo za njih bili Eldorado u svakom smislu i u svakom pogledu. Isto važi za tadašnju Mađarsku i Bugarsku. Albaniju ne računam, jer je van kategorije za bilo kakvo poređenje.

• 1Ovo se svidja korisniku: sekretar
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^
^
Ja sam ti dijete sa sela, čuvam se komformističkih prohtijeva. Ne zaboravi da se na Rumuniju naslanjao bogatiji kraj SFRJ, često i pečalbarski.
Previše favorizuješ životni standard, Sjeverna Koreja ga nema ali ne sjećam se da je njih neko u skorije vrijeme bombardovao ili ponižavao ili oboje.
Čini mi se da su Mađarska i Bugarska imali veći industrijski izvoz od SFRJ, Rumunija je proizvodila zaista kompleksne alatne mašine koje SFRJ nije radila, dampere koje SFRJ nije radila, lokomotive, gusjenične traktore.
Ne ulazim u to koliko su imali u tanjiru i tako dalje. Ali u tehničkom smislu sumnjam da su bili ispod SFRJ, bojim se da je bilo suprotno.
Da su Tito i Čaušesku bili slični to definitivno. Mitingovanje, sletovi, kult ličnosti, ekstravagantni i skupi uvrnuti projekti, šurovanje sa Zapadom, otklon od SSSR pa i taj vještački napumpani životni standard koji je bio neodrživ osamdesetih (kamata od 3% iz sedamdesetih narasla je na 16% osamdesetih uz 100% ojačavanje dolara u odnosu na DEM na primjer za koju je bila vezana SFRJ na primjer). Na kraju krajeva da je Tito poživio ko Čaušesku ko ti garantuje da ne bi završio isto ko i on (bar što se Slovenaca, Hrvata, Albanaca tiče).

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jester ::Jel to neki vic kojeg si sad napisao?

Kakva Rununija i poređenje sa Jugoslavijom. Mi smo za njih bili Eldorado u svakom smislu i u svakom pogledu. Isto važi za tadašnju Mađarsku i Bugarsku. Albaniju ne računam, jer je van kategorije za bilo kakvo poređenje.

tako sam se zakačio i sa onim što vodi fejs stranicu "Vojna tehnika i naoružanje Jugoslavije i Srbije" te me je blokirao, napisao sam bio točno što i ti (ovo boldano)

• 4Ovo se svidja korisnicima: mushroom, gavrilon, voja64, Mercury
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@kljift i ja sam dete sa sela, pa još blizu granice sa Rumunijom. Znam jako dobro kako su živeli i na kakvom su tehničkom, tehnološkom, socijalnom i kulturnom nivou bili u odnosu na Jugoslaviju.

Kada bi stvarno hteo da saznaš šta je sve Jugoslavija proizvodila i na kojem je tehničko-tehnološkom nivou bila njena tadašnja industrija, uvideo bi da veoma grešiš u poređenju sa Rumunijom.

• 2Ovo se svidja korisnicima: sekretar, 4channer
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jester ::@kljift i ja sam dete sa sela, pa još blizu granice sa Rumunijom. Znam jako dobro kako su živeli i na kakvom su tehničkom, tehnološkom, socijalnom i kulturnom nivou bili u odnosu na Jugoslaviju.

Kada bi stvarno hteo da saznaš šta je sve Jugoslavija proizvodila i na kojem je tehničko-tehnološkom nivou bila njena tadašnja industrija, uvideo bi da veoma grešiš u poređenju sa Rumunijom.

^
^











Životni standard i industrija roba široke potrošnje, ponekad, a često i počesto nemaju veze sa tehnološkim nivoom neke nacije. Takođe ekonomski sunovrat Rumunije iz osamdesetih ne treba doživljavati zasebnim od sunovrata Jugoslavije ili danas Grčke.

• 6Ovo se svidja korisnicima: mushroom, voja64, Mercury, miodrag, GreenMan, husky
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hm...Ajde da prokomentarisem samo 2-3 sitna delica njihove industrije.

Njihov tenk (modifikacija, tj. budzeni T-55)...Imao sam prilike da pricam sa jednim nasim potpukovnikom (bivsi pripadnik niske 211. oklopne brigade) koji je ucestvovao u svim nasim ratnim "igrankama" od 1991 do 1999.Posto je bio u vojni atase Srbije u Bukurestu tamo negde u periodu 2006-2010 (mozda koja godina gore dole, ne pamtim bas tacno) imao je prilike da ulazi u te rumunske tenkove, detaljno ih razgleda, gleda ih na raznim vezbama priredjenim za diplomatski kor itd...

Po njegovim recima (a covek je VRSNI poznavalac za OMJ) taj njihov tenk je bio jedno "suludo bacanje para" kada se pogleda koliko je love ulozeno i kakav je na kraju finalni "proizvod" dobijen (tenk koji je vrlo, vrlo brzo zastareo, o pouzdanosti da ne govorimo)...Nasa planirana modernizacija (mislim da se projekt zvao "Igman") T-55 je za ono sto su Rumuni napravili je bilo kao da pored Fice stavis Golfa.

Drugo JNA je imala vrlo "egzoticno" iskustvo sa TAB-71. Kakvo je prakticno iskustvo sa ovim rumunskim oklopnjakom? O tome govori sledeci tekst nastao po secanju pukovnika u penziji Dragoljuba Jevdjovica koji ceo radni vek proveo u vojnoj policiji.:

Citat:Vozila su uvedena u naoruzanje 1976.g. Nabavljeni su iskljucivo za jedinice vojne policije i civilne milicije (u pocetku samo za SSUP, a kasnije su ih nabavili i neki RSUP) Kada sam ja dosao u jedinicu (jul 1977.g.) TAB-ovi su vec bili stigli. U JNA ihe je prvo primio 282.bVP Uprave bezbednosti SSNO. Ovaj bataljon je jedini imao 20 kom. ovih transportera i to u 1. i 2.cVP. Ostalih sedam bataljona vojne policije JNA (U Beogradu, Nisu, Skoplju, Zagrebu, Ljubljani, Splitu i Sarajevu) imali su po jednu cetu (kod svih 1.cVP sa po 10 TAB-71). Takodje, kada i vojna policija, i za potrebe specijalnog bataljona savezne brigade SUP-a je nabavljeno 10 TAB-ova. Osim ovih bataljona i 99.cVP u sastavu Komande RV i PVO je imala jedan vod VP opremljen sa 3 TAB-71. Jedna zanimljivost iz ove cete: Jedino je u toj jedinici RV i PVO bilo formacijom predvidjeno mesto oficira VES OMJ ("tenkista"). On je na plavoj uniformi nosio, u rombovima na kragni, znak OMJ (tenk), sto je iznenadjivalo sve koji bi ga videli.

TAB-71 se nije pokazao najbolje u jedinicama vojne policije. Bio je vrlo nepouzdan. Motori su mu se cesto kvarili. Desavalo se da tek remontovai transporter stane na vratima remontnog zavoda i ni makac dalje. Licno sam isao da prisustvujem prijemu remontovanog transportera u bazu Knezevac. Na probnoj voznji (presao 100km) radio je besprekorno. Stao je bukvalno na ulazu u nas krug u Zemunu i ni makac dalje. Odslepamo ga do garaze. Dosli majstori iz Knjazevca, gledaju ga i cude se. Ne znaju sta mu je. Mislim da su ga jedva osposobili posle par meseci. Po misljenu pravih tenkista problem je poticao od lose kopiranih ruskih resenja sa dva motora i transmisijom snage (motori uglavnom nisu ujednaceno radili). Osim toga, smatrali su da vozilo mora da se "tera",vozi cesto, a ne da stoji. A vozila su uglavnom stajala, sem kada se islo na logorovanje ili gadjanje. Inace retko je koji transporter za 10 godina sluzbe presao vise od 10.000km (vecina 6-7.000km). Takodje, desavalo se, bar na ovim u Zemunu, kad im das gas na motoru, kljuca - kuva tecnost u akumulatorima radio stanica. To vozilo nije za voznju po gradu, a jedinice VP su mahom bile smestene po gradovima. Bio je potreban dobar, iskusan i posebno obucen vozac, a vozili su ga "obicni" vozaci motornih vozila, vojnici. Kasnije su u Kraljevu organizovali posebnu obuku za vozace TAB-71.

Imao je odlican mitraljez KPVT 14,5mm, koji kada se rektificira nisanska sprava, na 1.500m je nepogresivo pogadjao u "pet banki". Kada je bio ispravan TAB je bio mocno vozilo, lako je na asfaltnom putu dostizao i do 100km/h. Ulaskom 282.bVP u sastav Gardijske brigade prelaze i dve cete ovih vozila, a poslednji primerci iz sastava JNA se povlace krajem 1991.g. Jedan broj je zavrsio na strelistima, kao makete, neki su predavani tadasnjem SUP-u, koji ih je uglavnom koristio na Kosovu i Metohiji. Na kraju ih ni SSUP vise nije hteo. Poslednji primerci su predati miliciji Makedonije 1991.g. Inace kupljeni si iz Rumunije iskljucivo iz politickih razloga. Strucna ekipa Uprave bezbednosti i Uprave OMJ je tada bila protiv kupovine TAB-71 i predlagala je nabavku francuskih oklopnih transportera VAB.

Toliko o rumusnkom "kvalitetu" (ljudi koju su radili na programu Orao vam takodje mogu posvedociti o "kvalitetu" delova koji su od njih dolazili)...Mislim da je TAB-71 u uzoj konkurenciji da bude proglaseno za jedno od najgorih vozila koje je ikada uslo u nase jedinice (a to nije bas "lak" zadatak).

Kolega kljift je pomenuo traktore.Da Universal je pravio ODLICNE traktore dok su ugradjivali originalne italijanske FIAT motore!Ti traktori su se vrlo dobro pokazali!Onog moemnta kada im je istekao ugovor sa Italijanima, i kada su sami poceli da rade motore i druge delove to prosto vise nije bio taj kvalitet (ni blizu)...

Prema tome, mnogo toga su oni "pravili", e sad kakav je bio kvalitet tih proizvoda to je neka druga prica.O zivotnom standardu da ne govorimo.Ogranicena kolicina mesa na nedeljnom/mesecnom nivou koje svaka porodica moze da kupi, kvote koliko u svakom selu mora da se rodi beba (svaka zena koja bi imala pobacaj prilikom trudnoce je isla pred ISTRAZNOG sudiju i tim lekara-vestaka, i ako bi se procenilo da je ona bar imalo doprinela takvom ishodu trudnoce isla bi u bajbokanu itd)....

Ja ne kazem da je u SFRJ i JNA teklo "med i mleko" ali dajte da budemo ozbiljni, Causeskuova Rumunija i SFRJ su neuporedive drzave....

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kakvi smo mi sada kapitalisti takvi su oni bili samoupravljači - moj utisak - dok je pre Drugog svetskog rata Rumunija bila ekonomska sila za Jugoslaviju, recimo samo Bukurešt je imao više vozila no čitava KJ (a luksuz je, po socijalistima, takođe potreba).

Dampere Jugoslavija nije proizvodila? Da ne napravimo zabunu, u građevinarstvu se damperom nazivaju mali rudarski samosvali sa upravljanjem otpozadi ("minidamperi"), a u mašinstvu rudarski kiperi; »14. oktobar« je nakratko proizvodio i male rudarske samosvale (srednje do većih) i decenijama dampere rudarske kipere (male do srednjih).

Ako je za utehu, zapravo zasigurno baš i nije, put Transfaragašan kojeg kljift pomenu se smatra jednom od najvozačkijih deonica sveta...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

037 ::Kakvi smo mi sada kapitalisti takvi su oni bili samoupravljači - moj utisak - dok je pre Drugog svetskog rata Rumunija bila ekonomska sila za Jugoslaviju, recimo samo Bukurešt je imao više vozila no čitava KJ (a luksuz je, po socijalistima, takođe potreba).


To nije istina! BDP po glavi stanovnika 1938. u Kraljevini Jugoslaviji i Rumuniji je bio približan (negde oko $350 po stanovniku), tu negde je bila i Poljska a i Španija dok je SSSR bio još siromašniji.

E sad kad uzmemo da je Rumunija plodna ravnica dok je Jugoslavija imala bednu Hercegovinu i CG u kojima samo kamen rađa i Kosovo i Makedoniju koji su nedavno izašli iz feudalizma onda dođemo do zaključka da Rumuni nisu baš bili nešto uspešni ni tad kao ni u vreme Čaušeskua i da je 1938 životni standard u centralnoj Srbiji bio viši (oko $400 po stanovniku) a tek da ne spominjem Hrvatsku, Vojvodinu i Sloveniju (oko $600) koja je bila pojam za ostatak zemlje