offline
- 037
- Super građanin
- Pridružio: 30 Dec 2011
- Poruke: 1106
- Gde živiš: Kruševac
|
Napisano: 13 Jun 2026 8:25
Citat:STAV UNIVERZITETA U BEOGRADU – ARHITEKTONSKOG FAKULTETA O OČUVANJU INTEGRITETA MEMORIJALNOG KOMPLEKSA SLOBODIŠTE
12.06.2026.
Prostor memorijalnog kompleksa Slobodište u Kruševcu nije samo park, niti samo lokacija u gradu. Ono predstavlja složeno delo kulture sećanja, pejzažne arhitekture i memorijalne umetnosti, nastalo kroz jedinstvenu sintezu prostora, simbolike i kolektivnog pamćenja. Projektovan od strane arhitekte Bogdana Bogdanovića tokom šezdesetih godina XX veka, ovaj kompleks oblikovan je kao mesto stradanja, mesto sećanja i ambijent promišljanja slobode. Njegova vrednost ne proizlazi samo iz pojedinačnih objekata ili skulpturalnih elemenata, izgrađenih i neiskorišćenih površina, već iz celovitosti prostora i pažljivo uspostavljenih odnosa između topografije, kretanja, pejzaža i značenja.
U tom kontekstu, svaka nova intervencija u okviru memorijalnog kompleksa zahteva naročitu pažnju. Pitanje nije da li određeni sadržaj poseduje kulturnu, istorijsku ili obrazovnu vrednost već da li se njegovim uvođenjem neguje ili negira univerzalni arhitektonski jezik koji slavi mir, dostojanstvo i život.
Arhitektura i urbanizam nas uče da vrednost prostora ne proizlazi iz prostog sabiranja sadržaja. Naprotiv, kvalitet javnog prostora često zavisi od sposobnosti da se sačuva njegova unutrašnja logika, karakter i značenje. Memorijalni kompleksi posebno zahtevaju takav pristup, jer njihova svrha nije samo da informišu, već da omoguće iskustvo kolektivnog sećanja, kontemplacije, ličnog i zajedničkog razumevanja prošlosti.
Zbog toga smatramo da su javna rasprava, interdisciplinarni dijalog i otvoreni arhitektonski konkursi ne samo proceduralna pitanja, već suštinski instrumenti odgovornog upravljanja prostorima od javnog i nacionalnog značaja. Ovakvi procesi nemaju za cilj da se promena zaustavi, već da se pruži adekvatan odgovor na inicijative razvoja koje se mogu uspešnije realizovati na odgovarajućim lokacijama, kao i da se nasleđeno čuva prema najvišim standardima zaštite kulturnog nasleđa. Posebnu težinu ovom pitanju daje i činjenica da je u toku proces kandidature celokupnog opusa arhitekte Bogdana Bogdanovića za UNESCO Listu svetske baštine. U tom svetlu, očuvanje integriteta Slobodišta prevazilazi okvire pojedinačne lokalne intervencije i postaje pitanje odgovornog odnosa prema kulturnom nasleđu od izuzetnog nacionalnog i međunarodnog značaja, dostojnog prostora čije je osnovno značenje – sloboda.
Vladimir Lojanica, dekan
Univerzitet u Beogradu – Arhitektonski fakultet
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Dopuna: 15 Jun 2026 10:27
Citat:
Reditelj Nebojša Bradić: Slobodište se ne sme narušiti, naći drugo mesto za park vojne tehnike
14.06.2026.
Izgradnju izložbenog kompleksa vojne tehnike na Slobodištu bi trebalo preispitati, a mnogo primerenije mesto za takvu postavku bilo bi u okviru ABHO centra, smatra naš proslavljeni reditelj Nebojša Bradić, rođeni Kruševljanin, koji je svojevremeno upravo na sceni otvorenog teatra na Slobodištu postavio neka od svojih najznačajnijih rediteljskih ostvarenja.
Ugrožavanje identiteta Slobodišta šteti percepciji samog grada i, u krajnjoj liniji, identitetu šire zajednice – smatra Bradić, koji je povodom izgradnje izložbenog kompleksa vojne tehnike na Slobodištu za naš portal govorio o značaju ovog memorijalnog kompleksa u koji je, prema njegovom mišljenju, smešten kulturno-istorijski kod Kruševca i okoline, koji se ne sme narušiti.
Bradića za Slobodište, osim profesionalnih, vežu lična sećanja, jer je njegov otac, počivši glumac Momir Bradić, bio višegodišnji direktor Slobodišta, tumač monologa Eshilovog Prometeja i nezaboravni vodič kroz memorijalni park.
– Slobodište, kao prostor, višestruko је simbolično. Ta simbolika vezana je za samu ideju slobode i pamćenja. Ovo pamćenje nije samo spomen na nevino stradale žrtve, nego i na ono što je godinama stvarano na samom Slobodištu. Poruke Slobodišta, koje su utemeljili njegovi osnivači, pre svega Dobrica Ćosić kao idejni tvorac, a potom Bogdan Bogdanović kao autor, ostale su jedinstvene i, kao takve, afirmisale su i grad Kruševac. Ove ideje i odgovarajuće prakse trebalo bi iznova oživljavati. Kamene ptice Slobodišta su trajni izazov – navodi reditelj Nebojša Bradić.
Smatra da je dodatni problem način na koji se ovakve odluke sprovode:
– Vojni muzeji širom sveta, po definiciji, govore protiv rata. Najbolji među njima su oni koji govore iz pozicije žrtava, a ne agresora ili demonstratora sile. Najveći problem sa odlukom da se izlaže naoružanje jeste što je ona došla bez dijaloga sa strukom i širom zajednicom. Ona je, poput kukavičjeg jajeta, brzopleto stigla iz izvesnog centra moći koji nije oslušnuo i čuo one koji misle drugačije. Kroz dijalog bi se, verujem, došlo do primerenijeg rešenja.
Ideja da se park naoružanja i vojne opreme postavi u blizini humki streljanih, kako kaže, ne deluje dobro:
– Razumevanje Slobodišta kao javnog dobra predstavlja osnovu za svaku ozbiljnu kulturnu politiku. UNESCO-ova deklaracija MONDIACULT iz 2022. godine dodatno potvrđuje ovakav pristup definišući kulturu kao globalno javno dobro. Ideja da se park naoružanja i vojne opreme postavi u blizini humki streljanih je ugrožavajuća. To nema nikakve veze sa patriotizmom, niti sa bilo čim sličnim.
Podseća da je Slobodište jedinstveni otvoreni teatar:
– Da bi čovek zaista saznao ili osetio šta je Slobodište, potrebno je da ode tamo. Trebalo bi da, uz stručno vođenje, prođe kroz njegove doline i sagleda autorski koncept na osnovu koga je oblikovan kompletan ovaj prostor. Taj jedinstveni otvoreni teatar predstavlja nešto bez čega se Kruševac, grad koji je ponosan na svoje kulturno nasleđe, teško može zamisliti.
Memorijalni kompleks završen je kada su ga njegovi autori napravili i tome ne treba ništa dodavati, kaže Bradić:
– Ugrožavanje identiteta Slobodišta je, po mom mišljenju, nešto što može da našteti percepciji samog grada i, u krajnjoj liniji, interesima šire zajednice. Kao spomenik, Slobodište je zaokruženo sedamdesetih godina prošlog veka, kada su njegov autor Bogdan Bogdanović i arhitekta Sveta Živić dovršili celokupnu zamisao. Tada je uklonjena betonska pozornica, metalna Kapija sunca zamenjena je kamenom kapijom i time je spomenička celina dobila konačni oblik “od zemlje, kamena i neba”. Tome ne bi trebalo ništa dodavati. Delo arhitekte Bogdana Bogdanovića je prepoznato i nalazi se u fazi pripreme nominacionog dosijea za listu UNESCO.
Naš proslavljeni reditelj smatra da postoje adekvatnija mesta za postavku izložbenog kompleksa vojne tehnike:
– To jednostavno ne komunicira dobro sa pričom o Slobodištu. Ako govorimo o naoružanju, mnogo primerenije mesto bilo bi u okviru ABHO centra. Verujem da tamo postoji mogućnost da zainteresovani dođu, prošetaju i pogledaju izložene eksponate. I da se, uz njih, postavi adekvatan narativ.
Dodaje da je u vremenu u kom živimo sve prisutnija prezentacija, a sve manje afirmacija:
– Ovde govorimo o dve različite stvari. S jedne strane govorimo o afirmaciji, koju kultura po svojoj definiciji nosi, a s druge o prezentaciji koja nije nužno povezana sa kulturom. Afirmacija kulture je zasnovana na estetskoj i simboličkoj vrednosti. Proces afirmacije kulture je neizvestan i zahteva trud. Lakše je kupiti ili doneti gotovu stvar i prezentovati je, nego li stvoriti nešto novo. Zato je važno da se setimo svega onoga što je bilo i jeste Slobodište.
Svečanosti slobode kao kulturni simbol grada
Bradić se rado priseća nekadašnjih Svečanosti slobode koje su se odigravale na Slobodištu, a koje su okupljale umetnike sa prostora čitave Jugoslavije:
– Svečanosti slobode su počinjale na Vidovdan i trajale do Dana ustanka naroda Srbije. To je bila manifestacija po kojoj je grad bio prepoznatljiv na kulturnoj mapi zemlje. Okupljala je brojne pozorišne umetnike iz Jugoslavije tokom desetak dana i omogućavala publici iz Kruševca, okoline i gostima grada da vide izuzetna umetnička ostvarenja.
Naš sagovornik smatra da Kruševac nije imao značajniju kulturnu manifestaciju:
– Bez obzira na to što je ona vremenom prolazila kroz krize, zaostajanja i transformacije, svest o značaju Svečanosti slobode morala bi da ostane sačuvana kroz izložbe, monografije i druge formate. Zbog toga Slobodište smatram jedinstvenom idejom koja se, na sreću, dogodila u Kruševcu. Svečanosti slobode su tako postale manifestacija po kojoj i mnoge druge manifestacije u zemlji tražile svoj identitet. To predstavlja kulturni kapital kruševačkog kraja, pa i Srbije.
Slobodište je bilo, po rečima Nebojše Bradića, otvoren narodni teatar u najboljem smislu te reči:
– Publika je od prvih izdanja, još šezdesetih godina, hrlila na Slobodište. Kao dečak sam hodao u nepreglednoj masi ljudi. To nije bilo organizovano direktivama, školskim, komunalnim ili političkim. Ljudi su dolazili zato što su želeli da budu deo tog velikog događaja. Spektakli na sceni Slobodišta bili su jedinstveni. Bez obzira na to da li su izvođači dolazili iz Ljubljane, Zagreba, Splita, Beograda, Skopja, Novog Sada ili drugih gradova, na Slobodištu su bili predstavljeni na izuzetan način.
Na Slobodištu su izvođeni, dodaje on, prvoklasni komadi i prava remek-dela:
– Sećam se velikih predstava poput Ćosićevog „Otkrića“, Krležinog „Kraljeva“, Šekspirove „Zimske bajke“, antičkih drama i brojnih savremenih predstava. Kasnije su na Slobodištu igrane i predstave koje sam postavio, poput „Lazara, velikog kneza“, velikog spektakla u produkciji Kruševačkog pozorišta, zatim „Proklete avlije“. Na Slobodištu je mnogobrojna publika mogla da doživi nešto što nije mogla da doživi nigde drugde.
Slobodište je imalo podršku umetnika i publike:
– Ova ljubav trajala je godinama, ali je sticajem okolnosti, raspadom zemlje i transformacijom državne zajednice, postepeno nestajala, a kroz sve to su Svečanosti slobode s gubile značaj, da bi na kraju bile skrajnute.Umesto njih je pokrenuta druga manifestacija koja se više ne odvija na samom Slobodištu.
Bradić kaže da je obnavljanje Svečanosti slobode nemoguća misija, ali da sećanje na to treba da ostane sačuvano:
– Uvek se treba vratiti osnovnoj ideji: šta mi zapravo slavimo? Slavimo slobodu. Slavimo nešto što je najvažnije u ljudskom biću. Slavimo život. Osnovna poruka je: „Hleb i sloboda nama su isto“. To su temeljne vrednosti ljudskog postojanja i nešto što bi moralo da ostane sačuvano u svesti novih generacija.
Negovati Slobodište je dug prethodnim generacijama, objašnjava reditelj:
– Izuzetnost koju je Slobodište nudilo i koju bi možda moglo da ponudi i u budućnosti jeste nešto čime bi, pre svega, trebalo da se rukovode sami Kruševljani. To je i dug prema prethodnim generacijama. Ne samo prema onima koji su izgubili živote na tom mestu, nego i onima koji su stvarali moderni Kruševac. A moderni Kruševac ne bi bio moguć bez Slobodišta i bez Svečanosti slobode. Kao što nije moguć ni bez jubileja koji su ga oblikovali, poput obeležavanja šest vekova Kruševca 1971. godine, iz kojeg su proistekla brojna kulturna ostvarenja koja su i danas jedinstvena – mozaici, spomenici i druga dela trajne vrednosti.
Umesto zaključka, Bradić poručuje:
– To je društvena infrastrukture čiji značaj prevazilazi tržišne pokazatelje uspešnosti. To je ono što gradi identitet jednog grada. Taj identitet mora da se oblikuje, obnavlja, čuva, predstavlja da bismo mogli da budemo ponosni na njega. Kulturno nasleđe je stajanje na ramenima prethodnih generacija. Zbog toga je važno strateško ulaganje koje podrazumeva stabilan i predvidiv sistem koji omogućava dugoročno planiranje i stabilan razvoj.
Luka Kijačić
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Dopuna: 18 Jun 2026 8:07
Ne znam jesu li Deklaraciija (ovo ispod je nacrt), skupovi i peticije povezani. Postojao je apel da se potpiše uživo, a samo onaj ko nije u prilici da potpiše elektronsku, bez dupliranja potpisa.
---
Citat:...
Peticija za odbranu Slobodišta, kako je navedeno u pozivu, organizovaće se dva dana, na dve lokacije. U sredu (17. jun), od 18 do 21 sat, štand će biti postavljen na Trgu glumaca, a dan kasnije, u četvrtak, i na Trgu glumaca i u Rasadniku (pored KTK marketa), takođe od 18 do 21 sat.
...https://odjek.rs/peticije-za-odbranu-slobodista-potpisivanje-na-dve-lokacije/
---
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
---
Dopuna: 18 Jun 2026 10:21
Saopštenje Srpskog komiteta Međunarodnog saveta za spomenike i lokalitete (ICOMOS):
---
Saopštenje Centra za istraživanje i valorizaciju graditeljskog nasleđa - virtuelnog arhitektonskog muzeja (VAM):
Dopuna: 19 Jun 2026 7:11
Dopis Zavoda za zaštitu spomenika kulture Kraljevo.
Dopuna: 19 Jun 2026 12:22
Uprkos dopisu ZZZSK-a, radovi na terenu su nastavljeni. Danas se zbog toga planira protestni skup od 17:30 ispred Gradske kuće (Načelstva, Skupštine opštine), gde je u toku zasedanje skupštine grada.
Dopuna: 19 Jun 2026 15:49
Dopuna: 19 Jun 2026 17:28
Citat:Osporena gradnja na Slobodištu, Grad se žali Ministarstvu, a Zavod izlazi na teren
19.06.2026.
Povodom odluke Zavoda za zaštitu spomenika kulture Kraljevo da ne dozvoli izgradnju parka vojne opreme na Slobodištu, gradonačelnik Kruševca Ivan Manojlović je kazao da će Kruševac uložiti žalbu Ministarstvu, navodeći da Grad ima saglasnost Zavoda za elektromontažerske radove na tom delu, te da nije logično da izostane saglasnost za izgradnju parka. Direktorka Zavoda za zaštitu spomenika kulture, Katarina Grujović Brković, međutim kaže da je Zavodu od Grada Kruševca najpre stigao samo zahtev za elektoradove, te da je tek sada (10. juna) zatraženo izdavanje lokacijskih uslova za izgradnju Parka vojne opreme, što je Zavod odbio jer on nije usklađen sa memorijalnom funkcijom koju Slobodište ima.
– Zavod je dao uslove da se urade elektroinstalacije, one su nešto što ide podzemno i što apsolutno ne ugrožava spomenički kompleks. Pre toga nismo izdali uslove za izložbeni park, nismo to ni razmatrali, jer je nama samo stigao zahtev za uslove za elektroinstalacije – rekla je za Odjek direktorka Zavoda za zaštitu spomenika kulture Kraljevo, Katarina Grujović Brković. Objasnila je elektroinstalacije mogu da se odnose i na postavljanje osvetljenja u kompleksu Slobodišta, da kao takve ne narušavaju kompleks, te da je zato data saglasnost.
Kada je potom 10. juna od Grada Kruševca stigao zahtev za izdavanje lokacijskih uslova za izgradnju Parka vojne opreme, Zavod je razmotrio idejno rešenje te zaključio da to ne može da se gradi na parcelama koje pripadaju Slobodištu.
– Ovo što je sada Zavod odbio, to je trebalo da prethodi bilo kakvim instalacijaama. Da je stiglo prvo ovo, kao što je trebalo, mi bismo ovo odbili, ne bismo ni razmatrali elektroinstalacije – kazala je ona.
Objasnila je da radovi koje je Zavod odobrio podrazumevaju isključivo kopanje, zemljane radove i postavljanje vodova:
– Zavod će u ponedeljak izaći na teren, konstatovati šta se dešava. Zavod nema izvršnu vlast, ne možemo radove sami da obustavimo, možemo da se obratimo građevinskoj inspekciji u Kruševcu i da očekujemo da ona postupi.
Gradonačelnik Kruševca je ranije danas, pred početak zasedanja lokalne Skupštine, povodom odluke Zavoda da se ne saglasi sa izgradnjom parka vojne opreme na Slobodištu, za Odjek kazao da je direktorka Zavoda za zaštitu spomenika kulture Kraljevo, Katarina Grujović Brković, prethodno potpisala saglasnost da se krene sa elektroinstalacijama.
– Pitanje za njih je za šta smo mi dobili saglasnost da sprovedemo elektroinstalaterske radove, gde da uvedemo tu struju, u travnatu površinu. Postoji velika sumnja da ljudi podležu različitim vrstama pritiska pre nego odgovornom obavljanju svoga posla – kazao je Manojlović uz tvrdnju da je u tom trenutku Zavodu po proceduri dostavljena dokumentacija za ceo projekat izgradnje Parka Ramonda.
On je najavio da će Grad Kruševac uložiti žalbu Ministarstvu:
– Poštujemo Zakon, poštujemo procedure i ovoga puta ćemo da se obratimo da tražimo mišljenje u kom smeru ide i da li onda nešto što je definisano, usvojeno od strane Zavoda, sada neko kaže da to više ne važi.
Manojlović nije precizirao da li će radovi biti obustavljeni:
– Mi smo kao Gradska uprava ispoštovali sve procedure, sredstva su u budžetu odvojena još prošle godine, plan je radila Direkcija za urbanizam. Videćemo sada nakon žalbe Ministarstvu kakav će konačan sud i odluka biti. Grad za ove elektromontažerske radove definitivno ima čak i saglasnost ovog Zavoda, pa videćemo, to je jedan pre svega prostor koji treba da bude park, kao i svi ostali parkovi u gradu.
Građanska incijativa „Odbranimo Slobodište“, koja je nastala krajem maja nakon početka radova na Slobodištu, reagovala je ponovo danas jer su , uprkos pomenutoj odluci, radovi nastavljeni, o čemu je takođe obavestila Zavod za zaštitu spomenika kulture.
Iako ova tema nije bila na zvaničnom dnevnom redu Skupštine grada o ovim dešavanjima je javnost obavestila odbornica stranke SRCE, Dušanka Milosavljević. Ona je na početku sednice delila odbornicima vladajuće većine i predstavnicima Gradske uprave odluku Zavoda za zaštitu spomenika kulture Kraljevo da se ne dozvoljava izgradnja Parka vojne opreme na Slobodištu, govoreći im da Grad krši zakon. Odbornica Milosavljević se, takođe, tada obratila medijima kazavši i da će građani Kruševca pred Vidovdan biti u zatvoru „jer će izaći na gradilište zaustviti građevinske mašine.“
Zbog svega toga predsednica Skupštine grada, Dragana Barišić, joj je najpre izrekla opomene, a potom i meru udaljavanja sa Skupštine, nakon čega je odbornica Milosavljević izašla iz sale.
Podsetimo da je građanska inicijativa „Odbranimo Slobodište“, koja je okupila brojne stručnjake, sačinila Deklaraciju za očuvanje Memorijalnog parka Slobodište, u kome je navela da započetu izgradnju parka vojne opreme na delu Slobodišta ne postoji odgovarajuća dokumentacija niti potrebne saglasnosti te da građani Kruševca kao ni stručna javnost nisu dobili priliku da se izjasne o ovako značajnoj promeni u prostoru koji pripada svima. Deklaracijom je zatraženo da se na pomenutoj lokaciji hitno obustave radovi, a narušene zelene površine i šuma obnove, da se Izložbeni park vojne opreme izmesti na lokaciju koja nije kulturno dobro te da se Memorijalni park Slobodište u celosti očuva.
Povodom izgradnje izložbenog parka vojne opreme na Slobodištu reagovali su tokom proteklih dana Udruženje arhitekata Srbije, Arhitektonski fakultet iz Beograda, Nacionalni komitet ICONOS (Međunаrodni sаvet zа spomenike i spomeničke celine, Centar za istraživanje i valorizaciju graditeljskog nasleđa, stručni pojednici te intelektualci među kojima i proslavljeni reditelj, Kruševljanin Nebojša Bradić. Svi su istakli da je potrebno očuvati integritet i celovitosti Memorijalnog kompleksa Slobodišta, bez njegovog menjanja ili dodavanja sadržaja.https://odjek.rs/osporena-gradnja-na-slobodistu-grad-se-zali-ministarstvu-a-zavod-izlazi-na-teren/
Dopuna: 19 Jun 2026 22:35
Citat:Друштво конзерватора Србије за потпуну обуставу планираних интервенција и пуно поштовање конзерваторских стандарда на простору Спомен-комплекса Слободиште у Крушевцу
јун 19, 2026
Поводом актуелних радова на простору Спомен-комплекса Слободиште у Крушевцу, Друштво конзерватора Србије изражава дубоку забринутост и снажно неслагање са начином на који се интервенише у овом изузетно значајном меморијалном и културно-историјском простору.
Према доступним информацијама и увидима на терену, тренутни грађевински захвати не одражавају принципе заштите непокретног културног наслеђа, нити уважавају интегритет аутентичног архитектонског и меморијалног концепта комплекса. Напротив, уочава се тенденција увођења садржаја и форми које нарушавају јасно успостављен однос између простора, симболике и ауторског приступа меморијалне архитектуре.
Друштво конзерватора Србије подсећа да је Слободиште непокретно културно добро од великог значаја, чија је вредност не само у физичким структурама, већ и у његовој просторној, симболичкој, културној и меморијалној целини. Меморијални комплекс „Слободиште“ у Крушевцу заштићен је као непокретно културно добро, а потом и категорисан као непокретно културно добро од великог значаја за Републику Србију (Одлука СО Крушевац од 19.06.1991. године; Службени гласник СРС, бр. 28/83). Границе заштите и заштићене околине додатно су дефинисане Одлуком 01-бр. 633-2 (Службени лист Општине Крушевац бр. 8 од 19. јуна 1991. године).
Истичемо да је парламент Босне и Херцеговине недавно покренуо процес номинације босанско-херцеговачких споменика Богдана Богдановића за UNESCO листу светске баштине. Саветодавно тело UNESCO-a препоручило је да номинација буде реализована као серијска, односно регионална, и обухвати свих пет држава које баштине Богдановићеве споменике (БиХ, Србија, Северна Македонија, Хрватска, Црна Гора), при чему ће Србија учествовати са 11 споменика – међу којима је „Слободиште“ један од споменика са најистакнутијим статусом и међународном валоризацијом.
Свако деловање у оваквим просторима мора бити засновано на стручним основама, међународним конзерваторским стандардима и обавезама које проистичу из конвенција о заштити културног наслеђа.
Подсећамо на континуитет парцијалних интервенција и девастирања шире и уже зоне заштите Слободишта изградњом и уношењем нових садржаја без претходне стручне расправе, на које је стручна јавност благовремено реаговала, али је било какав дијалог изостао.
Истичемо да су се већ огласила бројна стручна и професионална удружења, као и појединци из области архитектуре, урбанизма и заштите културних добара, који су указали на проблематичне аспекте интервенција и апеловали на хитно преиспитивање пројекта. Друштво конзерватора Србије се придружује тим апелима и захтева транспарентно објављивање пројектне документације, као и хитно укључивање стручне јавности у процес одлучивања.
Посебно наглашавамо да је недопустиво да се на просторима који представљају непокретна културна добра од великог значаја спроводе интервенције које нису засноване на јасно дефинисаним конзерваторским условима и стручно верификованим решењима. Такав приступ доводи до неповратног нарушавања вредности наслеђа и деградације културног идентитета простора.
Друштво конзерватора Србије апелује на надлежне институције да без одлагања преиспитају све аспекте актуелних радова, обуставе даље неусаглашене интервенције и обезбеде пуно учешће стручне јавности у даљем поступку заштите и уређења Слободишта.https://dks.org.rs/scc/2026/06/19/%d0%b4%d1%80%d1%83%d1%88%d1%82%d0%b2%d0%be-%d0%ba%d0%be%d0%bd%d0%b7%d0%b5%d1%80%d0%b2%d0%b0%d1%82%d0%be%d1%80%d0%b0-%d1%81%d1%80%d0%b1%d0%b8%d1%98%d0%b5-%d0%b7%d0%b0-%d0%bf%d0%be%d1%82%d0%bf%d1%83/
Dopuna: 22 Jun 2026 8:25
Citat:
СТАВ ИЗВРШНОГ ОДБОРА МУЗЕЈСКОГ ДРУШТВА СРБИЈЕ ПОВОДОМ ПРОЈЕКТА „ИЗЛОЖБЕНИ ПАРК ВОЈНЕ ОПРЕМЕ” НА ПРОСТОРУ МЕМОРИЈАЛНОГ КОМПЛЕКСА СЛОБОДИШТЕ У КРУШЕВЦУ
21. јуна 2026.
Извршни одбор Музејског друштва Србије је, поводом пројекта „Изложбени парк војне опреме“ на парцелама које директно задиру у простор и заштићену околину Меморијалног комплекса Слободиште (комплекса у саставу Народног музеја Крушевац), чија реализација би нарушила основне струковне музеолошке принципе, на основу пристиглих иницијатива, 17. јуна 2026. одржао електронску седницу и донео одлукда се подрже основни закључци изнети од стране Центра за истраживање и валоризацију градитељског наслеђа ВАМ, као матичне групе стручњака за стваралаштво Богдана Богдановића, на основу чијег ауторског пројекта је реализован МК Слободиште.
Реализација пројекта „Изложбени парк војне опреме“ на планираној локацији неприхватљива је, са становишта савремене музеологије и историје уметности, из следећих разлога:
1. Методолошки и музеолошки конфликт два супротстављена наратива
Професор Богдановић је „Слободиште“ конципирао као јединство меморијалног, просторног и пејзажног концепта, постављајући нову „формулу југословенске споменичке уметности“. Основна порука меморијала је хуманистичка – слављење живота, слободе, достојанства и мира, уз доследно избегавање излагања материјалних артефаката и идејних асоцијација рата. Уношењем тешке ратне механизације и савременог наоружања у овај простор врши се насилна промена уметничког концепта и наратива. Унутар истог простора на отвореном ствара се неодржив конфликт: са једне стране имамо врхунски уметнички израз који комеморира жртве кроз метафору мира и оде животу, а са друге стране излагање војне опреме ). Замишљени концепт парка војне опреме поништио би едукативну и меморијалну функцију самог локалитета.
2. Деградација концепта „Споменика у пејзажу“ и land-аrt-а
МК Слободиште се у светској историји уметности изучава као један од најранијих и најчистијих примера land-art-а, где су сама земља, рељеф и зеленило примарни музејски експонати. Простор по свом ауторском концепту искључује статичне, агресивне и технократске интервенције. Увођење масивних бетонских постоља за тешку војну опрему на површинама које су изворно пројектоване као заштићене зоне озелењавања представља грубу физичку и естетску деградацију овог јединственог амбијента, категорисаног још 1983. године, и проглашеног културним добром од великог значаја за Републику Србију 1991. године. Додатно, сваки елемент на Слободишту функционише у корелацији са слободним визурама и природним пејзажом. Постављање војног парка у видокруг ових елемената трајно девалвира естетску вредност Богдановићевог ремек-дела.
Снимак из ваздуха локалитета
3. Угрожавање међународног музеолошког статуса и UNESCO номинације за Листу светске баштине
Наглашавамо и да је започет процес за уврштавање целокупног опуса Богдана Богдановића на UNESCO листу светске баштине. Према смерницама Конвенције о светској баштини кључни критеријуми за евалуацију су интегритет и аутентичност добра. Уколико se дозволи, због Изложбеног парка војне опреме, овакву драстичнa и неадекватнa изменa „Слободишта“, Србија ризикује дисквалификацију из овог важног међународног процеса. То би нанело огромну штету угледу српске музеологије и заштите културног наслеђа у целини.
Изложбама војне опреме и историјског наоружања свакако има и треба да буде места у музејској пракси Републике Србије, али у оквиру специјализованих војних музеја или на локацијама чију историју и контекст неће угрозити својим садржајем и наративом. Слободиште, као простор вајан за мир и слављење живота, музеолошки не може да апсорбује такву врсту експоната. На територији града Крушевца постоји више одговарајућих локација на којима се може поставити Изложбени парк војне опреме, а који нису под заштитом и немају сукоб у домену културе сећања.
Став ИО МДС је да се мора одустати од свих неадекватних радова на Слободишту, а да план о изложбеном парку војне опреме, који ван овог контекста може бити музеолошки занимљив, треба допунити замисли о другој локацији на којој би поменути парк могао бити посматран у виду самосталног ауторског пројекта, а не као неадекватан додатак који би трајно нарушио већ постојећи комплекс са својом изворном идејом и поруком.
https://www.mdsrbija.org/stav-io-mds-povodom-projekta-izlozbeni-park-vojne-opreme-na-prostoru-memorijalnog-kompleksa-slobodiste-u-krusevcu/
Citat:Protest protiv gradnje na Slobodištu: Odbranom Slobodišta brane se ustav i zakon
21.6.2026.
U amfiteatru na Slobodištu održana je tribina o značaju tog memorijalnog kompleksa te o radovima na izgradnji Parka vojne opreme, koji se na delu Slobodišta izvode već mesec dana. Na tribini su govorili predstavnici struke, koji su poručili da pomenuta izgradnja znači narušavanje integriteta memorijalnog kompleksa, koji inače šalje poruku mira, te da se izgradnja izvodi protivzakonito.
Na večerašnje okupljanje i tribinu pozvali su kruševački stidenti u blokadi, koji su pod sloganom „Odbranimo Slobodište“ pre tribine vodili šetnju od Trga glumaca do Slobodišta.
Obraćajući se okupljenima knzervatorka Estela Radonjić Živkov kazala je da je sigurna da će Slobodište biti odbranjeno jer odbrana Slobodišta znači odbranu ustava i zakonitosti.
– Moramo da pričamo da je ovo protivzakonito što se dešava. Pitanje je dižemo li glavu ili ćemo da pustimo da se dešava ovako. Bitno je da se razmotri mogućnost da Zavod već sutra izađe na teren i predloži obustavu radova, a građevinska inspekcija bi morala odmah da naloži obustavu radova. Dakle država i grad moraju da zaustave ove radove, ako se ne desi mora da nas bude više da odbranimo Slobodište jer nas ustav obavezuje da branimo kulturno nasleđe – kazala je ona.
Kazala je da je Gradska uprava Kruševac izdala lokacijske uslove mimo Zakona o planiranju i izgradnji jer, kako je navela „nije ispoštovan u potpunosti ni planski dokument na koji se pozivaju, nije sprovedena javna rasprava, procena uticaja na životnu sredinu i ono gde se najgrubljeg kršenja ustava i zakona su donošenje lokacijskih uslova bez prethodnog davanja uslova od nadležnog Zavoda u Kraljevu“.
Sa leva na desno: Mare Janakova Grujić, Estela Radonjić Živkov, Sanja Kesić Ristić, Aleksandra Bašić
Da je kruševački Plan generalne regulacije iz 2017. godine, na koji se sada pozivaju nadležni, donet bez uslova Zavoda za zaštitu spomenika kulture kazala je ahitekta Aleksandra Bašić, Kruševljanka koja živi u Beogradu.
– Kada radite GUP (Generalni urbanistički plan) za grad koji u sebi čuva mnogo kulturnih dobara, u obavezi ste da zahtevate uslove od nadležnih institucija i da ih uključite u plan. Izrađivač ne znamo da li ih je zahtevao, nije ih dobio, nema ih u okviru ovog plana i sam plan na koji se idejno rešenje poziva u izvesnom smislu je ništavan – kazala je ona.
Istoričarka umetnosti iz Centra za istraživanje i valorizaciju graditeljskog nasleđa, Mare Janakova Grujić, je naglasila da na Slobodištu nema mesta betonu, tehnokratiji i mašinizmu te da bi nametanje novih poruka i proizvoljnih intervencija značilo najgrublje i nepovratno uništavanje remek dela Bogdana Bogdanovića i nacionalnog kulturnog dobra. Dodala je da je započetim radovima i planiranim sadržajem direktno ugrožena regionalna inicijativa za nominaciju Bogdanovićevog kompletnog spomeničkog opusa za stavljanje pod zaštitu UNESCO.
– Bogdanovićevi spomenici, svih 20 monumentalnih koliko je sagradio, imaju vanredno značajnu ulogu u svojim gradovima. Slobodište ne funkcioniše samo kao statično mesto sećanja već kao aktivni prostorni regulator koji štiti gradsko tkivo od stihijske urbanizacije i gubitka indentiteta – kazala je ona.
Predsednica Nacionalnog komiteta ICOMOS Srbija, Sanja Kesić Ristić, kazala je da se memorijali prave na mestima gde je najviše ljudi stradalo te da je neukusno i suprotno svakoj logici postaviti oružje koje je prouzrokovalo smrt ljudi i uništavanje prirodnog i kulturnog nasleđa.
Emotivnim govorom se okupljenima obratila Kruševljanka koja decenijama živi u Beogradu, Nevena Živić, lektorka i pesnikinja, rođena sestra glumca Marka Živića i ćerka poznatog kruševačkog arhitekte Svetislava Živića:
– Slobodište branim jer sam ovde čitala svoju pesmu o Slobodištu za koju sam dobila prvu nagradu za poeziju. Svečanosti slobode su bile svečanosti umetnosti, duha, lepote, koje nadilaze stradanje i smrt, zato što je to svima bilo jasno i nikome nije padalo na pamet da Slobodište može da bude išta drugo do spoj svetlosti, trave i kamena.
Nevena Živić
Njen otac je krajem 70-tih i početkom 80-tih godina prošlog veka sa svojim profesorom Bogdanom Bogdanovićem rekonstruisao Memorijalni kompleks Slobodište, amfiteatar, Kapiju sunca i projektovao Dom Slobodišta. Ona je podsetila je da je Bogdan Bogdanović govorio da Slobodište pokazuje kako arhitektura može postati instrument katarze, mira i slavljena života, umesto spomenika koji veliča smrt i rat.
– Takođe je govorio da je želeo spomen park koji ne plaši posetioca, već mu nudi mir. Zato na Slobodištu nema figura vojnika niti oružja, tako je govorio i pisao Bogdanović. Elementi su zemlja, trava, sunce i stilizovane kamene ptice koje simbolizuju let ka slobodi. Zato gospodo, nađite neku drugu livadu pa poređate svoje voštane vojnike i igrajte se rata – kazala je ona.
Istoričar Aleksandar Sredojević podsetio je da je na tom mestu stradalo više od 1650 ljudi te da Slobodište simbolizuje pobedu života nad nasiljem, da žtrve nisu pobeđene time što su ubijene, te da je pobeda slobode nad strahom, ljudskog dostojanstva nad nasiljem suštinska.
Podsetimo da je deo javnosti u Kruševcu odreagovao krajem maja, kada su počeli radovi na delu Slobodišta, na parceli ka parku „Šarengrad“, gde se pravi izložbeni kompleks vojne opreme. Tada je nastala građanska inicijativa „Odbranimo Slobodište“, koja je organizovala više okupljanja, animirala stručnu javnost, obratila se nadležnim institucijama te u saradnji sa Zborom građana Kruševac organizovala potpisivanje peticije protiv izgradnje pomenutog parka.
U međuvremenu je Zavod za zaštitu spomenika kulture Kraljevo u dokumentu od 17. juna obavestio Gradsku upravu Kruševac da se na tom prostoru ne može dozvoliti izgradnja parka vojne opreme.
Gradonačelnik Kruševca Ivan Manojlović je nakon toga reagovao navodeći da će se Grad žaliti Ministarstvu, a Zavod je najavio da će u ponedeljak izaći na teren da bi utvrdio trenutno stanje.
Povodom izgradnje izložbenog parka vojne opreme na Slobodištu tokom prethodnih dana reagovali su Udruženje arhitekata Srbije, Arhitektonski fakultet iz Beograda, Nacionalni komitet ICONOS (Međunаrodni sаvet zа spomenike i spomeničke celine, Centar za istraživanje i valorizaciju graditeljskog nasleđa, stručni pojednici te intelektualci među kojima i proslavljeni reditelj, Kruševljanin Nebojša Bradić, ističući da je potrebno očuvati integritet i celovitosti Memorijalnog kompleksa Slobodišta, bez njegovog menjanja ili dodavanja sadržaja.
J. B.https://odjek.rs/protest-protiv-gradnje-na-slobodistu-odbranom-slobodista-brane-se-ustav-i-zakon/
|
