Cevna PVO

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, Žrnov
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U vezi buducnosti cevne PVO, cini mi se da bi ona trebalo da dobije na znacaju zbog promena u ratnom vazduhoplovstvu. Od masovne pojave rucnih PVO raketa RV je generalno promenilo taktiku delovanja a razvoj se kretao u smeru sve skupljih letelica tj. broj aparata se smanjivao u svim armijama na racun njihove vece borbene moci (na racun cene). Uz to je isla i povecana osetljivost zapada i na minimalne gubitke u svojim redovima (i pilota, pogotovu). Sve zajedno, i ako se moze reci da je uloga avijacije povecana, pogotovu u sukobima tehnicki nadmocnog neprijatelja sa slabijim protivnikom, prilika za obaranje aviona u takvim sukobima je bilo sve manje, to posebno vazi za cevnu tehniku. Takodje, rekao bih i da je danas i u zadnjim decenijama, zbog gore navedenog, i manja uloga avijacije u sukobima zemalja koje nisu velike sile.

Promene koje idu na ruku cevne tehnike su sve veca pojava izvidjackih a pogotovu naoruzanih bespilotnih letelica. Iz primera Avganistana, reklo bi se da ce masovna upotreba bespilotnih letelica biti glavna karakteristika sukoba tehnicki dobro opremljenih armija sa slabijom stranom, bar u delu pripreme masovnog kopnenog napada. Suprotno od modernih borbenih aviona, bespilotne letelice su jeftine, masovne a zbog svojih karakteristika (cena i "bespilotnost") su mnogo laksa meta za PVO. One su sporije, deluju sa manjih visina i nose manje sofisticiranu opremu pa su na neki nacin kao meta slicne avionima iz drugog svetskog rata, ili cak starijim. A za takve mete cevna tehnika moze biti efikasna.

Za jedinice koje cekaju kopneni napad tehnicki superiornog neprijatelja, od zivotnog znacaja je da ociste prostor iznad sebe od bespilotnih letelica. I za tu ulogu su verovatno bolje rucne PVO rakete ali je pitanje da li su trenutno siroko rasprostranjeni modeli efikasni u delovanju protiv bespilotnih letelica. Takodje, pitanje je da li su dovoljno masovno zastupljenje. Cini mi se da je i kod rucnih PVO sistema trend da su sve sofisticiraniji (a time i skuplji), sto naravno utice na njihovu masovnost, tj. rekao bih da se i ti sistemi razvijaju pre svega za borbu protiv aviona sa pilotom. U tom kontekstu dakle izgleda kao da bi PVO topovi za male visine mogli da se vrate u siroku upotrebu, sa njima je svakako teze pogoditi i bespilotnu letelicu nego Iglom ali je eksploatacija topova jeftina i moze se jednim borbenim kompletom oboriti mnogo vise bespilotnih letelica nego odeljenjem Igala npr.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Treba uvesti neke jeftinje topnićke sustave od recimo sistema Oerlikon 35 mm AHEAD koji je skuplji od odgovarajučeg broja manpadova koji su potrebni da bi se uništilo određen broj letelica.

Primer 1: 100 raketa Igla-S po 80.000 $ = 8 mil. $. Lanser strelets + optronika = cca 1,5 mil. $ po komadu. + neki pripadajuči kratko dometni radar cca 4-5,5 mil. $ zavisi jeli ruski ili zapadni. Ukupno 13,5-15 mil. $

Primer 2: Baterija SkyGurad (radar + 2 topa ) = 26 mil. $

Doduše postoji opcija polovnih Geparda sa ili bez AHEAD nadgradnje od 2 - 8 mil. $ po komadu. 2 vozila Gepard AHEAD 8 mil. $ po komadu = 16 mil. $ + 10.000 metaka AHEAD 40 $ po komadu = 0,4 mil. $.

Tu bi onda stavio za usporedbu Igle vezane u sistem Šlem, koji je znatno jeftiniji od Steletsa i sistema kao što je Garmonj ili neki drugi.

• 3Ovo se svidja korisnicima: HP 35, Lucije Kvint, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Нова опасност су мале БПЛ, које су јевтине али могу да нанесу штету. Дејство цевном артиљеријом по њима није лако, а ПВО ракетама није јевтино.

Требало би да се осмисли ново ПВО средство за њих.
То би могла да буде мала и јевтина МАНПАДС ракета, мада не би било немогуће да се направи и мала робусна БПЛ која би директним ударом онеспособила противничку БПЛ.

• 2Ovo se svidja korisnicima: HP 35, Lucije Kvint
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

BPL su spore, pa se mogu pratiti CCD/IIR sistemom spregnutim sa laserskim daljinomerom, nešto poput TOMS-a. Za uništavanje je dovoljna tempirna municija ili municija sa blizinskim upaljačem kalibra 20-40mm. Zbog tako malih ciljeva se na LPRS počelo sa uvođenjem blizinskih upaljača

• 4Ovo se svidja korisnicima: Sim.a, HP 35, voja64, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Male BPL će na PVO scenu vratiti postolja za puškomitraljeze(verovatno sa nekim mini SUV-om),puške i snajperske puške.Znači,ponovo čuvena "sasređena vatra" pešadije,kao u starim udženicima ONO i DSZ

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Optimalna trupna PVO bi bio neki lagan sistem poput Thalesova Mistrala sa raketama manpad ili nekim potentnijim raketama dometa između 8 i 10 km i 20 mm topom. Da obuhvatiš sve ciljeve u sferi vrlo kratkog ili kratkog dometa. Ima dosta izbora od kineskih, turskih, singapurskih... sistema.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jazbar,nećeš male BPL ( u klasi našeg Vrapca i manje) gađati Mistralom.Ne može ga ni zahvatiti a i preskup je za tako nešto.Drugo,pojava takve BPL može biti mamac za trupnu PVO ,da se "javi".

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^ Gađaš ga optronikom i topom od 20 mm sa municijom koja ima blizinski upaljač. Nećeš moči gađati mitraljezom ako ti BPL leti na 1 km visine ili udaljenosti više od 1 km. Treba prilagoditi PVO i mogučnostima optronike koja se nalazi na BPL. Rešenje bi bile i turele na borbenim vozilima poput Oto Melarinih Hitfist, koje imaju elevaciju do 85° sa linijskim automatskim punjačem ili topom koji omogučava duplo hranjenje pa da se koristi pancirnu (oklop) ili rasprskavajuću (mekani površinski ciljevi, helikopteri i BPL) municiju prema trenutnoj potrebi.

• 5Ovo se svidja korisnicima: HP 35, voja64, babaroga, Bane san, Žrnov
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

PVO protiv BPL mi je posebno interesantna sa aspekta sukoba neravnopravnih protivnika. Od Korejskog rata pa na ovamo, ili svetski policajac ratuje protiv stostruko slabije i tehnicki inferiorne armije, cija drzava je specijalnim ratom (mekom silom, petom kolonom...) dobro obarena, ili ratuje Izrael znamo vec sa kim. Ostali sukobi (izmedju zemalja "treceg sveta") su uglavnom bili takvi da avijacija nije imala previse znacajnu ulogu jer kod zemalja koje ne spadaju u ozbiljne sile, PVO je obicno bar korak ispred avijacije.

BPL u sukobu velikih sila ima druge dimenzije, tu se moze razmisljati o raznim naprednim sistemima. Tehnicki inferiorna strana je imala problema i u ratovima 90-tih i 2000-tih: VOJIN i veza prakticno ne funkcionisu, neprijateljska avijacija je bezbedna vec na visinama vecim od 3km, i PVO za male visine je prakticno slep ali neprijatelj je toliko superioran i komotan da ne zeli da rizikuje da mu skupocenu letelicu zakaci neki geler, ali i sa 3-4 km visine neprijatelj ima siroku lepezu ubojnih sredstava i izvidjackih mogucnosti. Na linijama razdvajanja slabiji je u posebno teskoj situaciji gde, zahvaljujuci izvidjanju pa i navodjenju projektila iz vazduha, superiorna strana moze i artiljerijom da nanosi teske gubitke odbrani. Poseban problem je demaskiranje kada odbrana mora da dejstvuje.

Sirokom upotrebom BPL svi ovi problemi su se uvisestrucili za slabiju stranu a novih mogucnosti odbrane nema. Masovnost i nacin upotrebe BPL nalazu da se PVO spusti sa bataljonskog na cetni novo. Takodje, vec su iskustva iz 90-tih pokazala da se posade na PVO sredstvima moraju formatirati tako da fizicki mogu da izdrze neprekidno dezurstvo. Naravno, na radarima i raketnim sistemima za srednje i velike visine to je od pocetka tako dimenzionisano ali za laku PVO nije. Dakle, uz svaku Iglu treba da ide bar 3 obucena strelca, uz svaki PVO top 3 nisandzije. Takodje, primena BPL stavlja nov akcenat na maskiranje polozaja i dejstava, verujem da ce se pojaviti i VES tj. specijalisti za maskiranje od osmatranja iz vazduha, vec na cetnom nivou.

Slazem se da postoji potreba za jefinim, masovnim i pasivnim sistemima za odbranu od BPL. Treba ici na razvoj rucne PVO rakete koja bi bila dimenzionisana ne da juri nadzvucni avion i probija njegovu protivraketnu odbranu vec da bude jeftina, manje brzine i dometa, sa jeftinijim upalacem i glavom za navodjenje, prilagodjenim jednostavnijem zadatku, obaranju BPL. Problem je sto zemljama koje proizvode napredno oruzje takvi sistemi ne trebaju, te zemlje ce se protiv BPL boriti radio vodjenim raketama, topovima spregnutim sa radarima... sto je sve pusti san za sirotinju koja je najcesce na meti silnika.