Koeficijent zasićenosti osmatračkim radarima

Koeficijent zasićenosti osmatračkim radarima

offline
  • Oluj2 
  • Ugledni građanin
  • Pridružio: 29 Feb 2016
  • Poruke: 312

Napisano: 20 Mar 2017 15:56

Koeficijent zasićenosti osmatračkim radarima


Već smo razmotrili da je koeficijent zasićenosti osmatračkih radara u PVO Teritorije idealno 2 ali da je njega teško dostignuti. Zapravo on se ostvaruje iole upešno jedino u takozvanim višestepenim hijerarhijama PVO, kakve imaju razvijene jedino veće zemlje dok je je kod ostalih retka zverka kao što je recimo u Poljskoj i Belorusiji.
Da ponovimo model HAWK-a koji je neka vrsta etalona za sisteme Teritorijalne PVO ili što bi ranije rekli Sovjeti PVO Vojno Vazdušnih Sila (ПВО ВВС) koja je kod njih bila sklop presretačke avijacije (odvojene od frontovske) i protivazdušnih sistema koji se u poznoj fazi Sovjetskog Saveza po pravilu nisu koristili i u KoV-u odnosno Suhoputnoj PVO (СПВО). Zapravo ne radi se o HAWK-u kao sistemu ili kompleksu već o sistemu Misalj-monitor pod kojim su jedinice sa HAWK-ovima bile integrisane i radi se o jednoj trostepenoj hijerahiji (2 : 4 : 1) koja spada pod ono što se u Srbiji označava skraćenicom KIS. Nije da su Sovjeti bili bez sličnih KIS sistema u Teritorijalnoj PVO ali je kod njih bila velika diferenciranost modela i oblika pa čak i tipa hijerarhija, pa se model Misajla-monitora sa HAWK-om pod sobom čini definitivno kao najpogodniji model pa možda i najuticajniji i kod samih Sovjeta, mada smo mogli da uzmemo i Misajl-master, stariji sistem za Najk-Ajakse i Najk-Herkulese pod sobom kod koga je u dvostepenoj hijerarhiji dve baterije u divizionu odnos nišanskih prema akvizicionim radarima 3 prema 2. U to doba se uticaj svekolikih američkih projekata (najviše Sejdž sa potčinjenim Misajl-master, Misajl-monitor pa i drugih) kod Sovjeta jako osećao mada su samo par decenija kasnije Amerikanci polako zapostavili celu problematiku a Sovjeti otišli sa njom jako daleko sa svim pozitivnim i negativnim konotacijama.

HAWK model u sistemu Misajal-monitor

I - osnovna ćelija su dve grupisane baterije, tu ćeliju bismo mogli nazvati nesamostalni divizion ili dva raketna sistema (dva ZRS što bi rekli stariji Rusi) sa jednim zajedničkim komandnim mestom i akvizicionim radarima čime postaje ZRK (samostalan) ali u sistemu Misajl-monitor samo ako mora dakle u krajnjoj nuždi i ima:
- jedno zajedničko komandno mesto za dve baterije
- dva nišanska radara (po jedan na svaku bateriju)
- jedan radar merač daljine (za gađanje pod teškim smetnjama i u postavljača smetnji)
- jedan akviziconi radar (za srednje i velike visine)
- jedan niskovisinac
Ova ćelija nije predviđena da vodi borbu kao samostalna već samo u slučaju nedostatka veze ili uništenja viših komandi i ova ćelija NIJE stvarni deo KIS-a Misajl-monitor već zapravo samo njegov aktuator.
II - divizion kao samostalni činioc i deo Misajl-monitora (PVO korpusnog nivoa) :
- jedno komandno mesto diviziona
- jedan akvizicioni radar većeg dometa (dežurac)
Ova ćelija vodi borbu kao potpuno samostalna i ova ćelija je osnovna ćelija sistema Misajl-monitor, gađanje po vatrenim kanalima je direktno sa nje kontrolisano ili čak bilo direktno sa nje na nišanske radare pri čemu je zajedničko komandno mesto baterija imalo samo kontrolno komunikacionu ulogu posrednika bez odlučivanja o gađanju. Na ovom mestu, komandi diviziona se kombinovala radarska informacija o ciljevima od:
- spostevenog radara (dežurca)
- radara potčinjenih baterija (oba, klasičnog i niskovisinca)
- radara drugih baterija i dežuraca drugih diviziona od kojih su informacije stizale preko horizontalnog umrežavnja sa drugim komandnim mestima diviziona
- sa više, završne instance KIS-a Misajl-monitor (vertikalna mreža)
III - vršna komandna instanca KIS-a Misajl-monitor (komandno mesto PVO armijskog nivoa)
- jedno komandno mesto
- jedan trokoordinatni radar velikog dometa
Ova instanca iako vršno komandna nije direktno na baterije komandovala po vatrenim kanalima već preko divizonskih komandnih mesta a kad nije sama gađala je davala radarsku sliku potčinjenim divizionima ili sa svog trokoordinatnog radara ili radarsku informaciju sa drugih potčinjenih diviziona (vertikalno umrežavanje). Ova instanca je mogla da dobije radarske informacije i sa još višljih komandnih nivoa, ako postoje i ako je radila sprega, recimo sa sistema Sejdž ili drugih izvora. Očito je da je sa savremene tačke gledišta u ponekim elementima i postupcima ova hijerarhija delimično zastarela jer je bila uslovljena nižim stepenom kompjuterizacije i sistema veza ali je zapravo sama struktura hijerarhije, međusobni odnosi elemenata u njoj i opšte funkcionisanje neka vrsta modela koji je i danas potpuno akutelan. Uzgred ovo je konfiguracija sa standardnim baterijama, u praksi se posle modernizacija brzo prešlo na nešto drugačije oblike, kod evropskih država sa jednom standardnom i jednom isturenom baterijom a kod Amerikanca sa dve isturene i jednom standardnom baterijom svaka sa svojim komandnim punktom. Isturene baterije su bile ojačene dodatnim niskovisincem i imale drugačiji punkt, polusamostalan. U poslednjoj modernizaciji komandi punktovi vatrenih vodova su istovetni, polusamostalni a komandni punkt baterije je skraćen po dužnostima, dakle na kraju je su od jednog obedinjenog punkta ipak nastali posebni punktovi vatrenih vodova a baterijski se promenio ... Ono što nas interesuje u konkretnom slučaju je kolika i kakva je bila zasićenost radarima ove hijerahije PVO odnosno kakvi su bili koeficijenti zasićenosti osmatračkim radarima ili KZOR. Radićemo evropsku kasniju verziju sa jednim standardnimi jednim isturenim vatrenim vodom i američku sa dve standardne baterije a ako baš nekog interesuju razlike sa kasnijom američkom verzijom neka uradi sam ili neka traži pomoć.
I - a) dva vatrena voda imaju dva nišanska radara jedan akvizicioni i jedan visinac
KZOR = 0,75
I - b) dva vatrena voda (evropski model) imaju dva nišanska radara, dva niskovisinca i jedan akvizicioni
KZOR = 1,00
II - a) Misajl-monitor divizion upravlja gore pomenutom grupom pod I-a) ali ima svoj dodatni dežurac
KZOR = 1,25
II - b) Misajl-monitor divizion upravlja gore pomenutom grupom pod I-b) ali ima svoj dodatni dežurac
KZOR = 1,50
III - a) četiri diviziona tipa II-a) su pod Misajl-monitor sistemom koji dodaje u hijerarhiju svoj trokordinatni radar velikog dometa
KZOR = 1,50
III - b) četiri diviziona tipa II-b) su pod Misajl-monitor sistemom koji dodaje u hijerarhiju svoj trokordinatni radar velikog dometa
KZOR = 1,75
Kako je postojala praktična mogućnost da se na nivou III-b) dobije radarska informacija sa još jednog radara potčinjenog vršnoj instanci PVO (recimo sa Sejdža) koji pokriva zonu od interesa dobijete KZOR = 1,875 tj. nešto blizu mitskog i teško ostvarivog u praksi ili bar u funkcionisanju broja 2.

Da ponovim konkretne tekuće aktuelne slučajeve:
1. S-400
1.1. Na nivou diviziona postoji jedan nišanski radar i jedan svevisinac (niskovisnac povećanih sposobnosti) pa je koeficijent tada:
KZOR = 0,75
1.2.1. na nivou puka od 4 diviziona postoji 4 nišanska radara 4 svevisinca i 1 pukovski radar pa je u ovom obliku:
KZOR = 1
1.2.2. karaktreristika koja se smatra kod S-400 uobičajenom je da pukovsko mesto bude ojačano bar još jednim ili čak dva radara osim organskog, dakle sa recimo jednim radarom Protivnik u L bandu i jednim metrašem Nebo-UM pa čak i sa jednim isturenim niskovisincem Kasta 2-2. U ovom obliku je:
KZOR = 1,625
1.2.3. Ovakvo ojačanje ali primenjeno na brigadu od 6 diviziona daje:
KZOR = 1,333

Takozvani granični funkcionalni borbeni slučaj je kada je KZOR = 1. Dakle puk od 4 diviziona sa organskim sastavom (1.2.1) je na samoj toj granici, odnosno varijanta (1.2.1.) u sistemu Bajkal bi takođe imala osetno veći koeficijent. Varijanta 1.2.2. se praktično pojavljuje kao samostalna a u okviru sistema Bajkal kod koga bi koeficijent rastao ne samo zbog ukupnog povećanja broja osmatračkih radara u sistemu već i sa sada već organski predviđenim udelom i pasivne pelengacije, barem one direktne (triangulacione) možemo da naslutimo i praktično približenje magičnoj vrednosti KZOR = 2.
No to su brigadno-divizijski nivoi PVO ne baš previše interesantni za sasvim male zemlje, koje modele uglavnom zasnivaju do nivoa bataljona PVO ali ni malo nezamislivi u budućnosti, ako je neki PVO mali ne znači da mora da bude i nemoderan, naprotiv generalno se protivnici smanjuju kvantitativno a jačaju kvalitativno, svetski je proces pa shodno tome to utiče i na PVO.

Model KUB-a

Model KUB-a je po mnogim parametrima etalonski model jednako kao HAWK samo za Trupnu PVO. Na njemu je odmah moguće videti da je Trupnu PVO mnogo teže zasititi osmatračkim radarima usled očitih problema pokretljivosti. Pri tome da se vodi računa o dva faktora koji još više važe za takav model nego za HAWK model. Prvo modernizmi su imali veći značaj u problemu Trupne PVO a na pravi nivo modernizmi su izašli tek poslednjih par decenija dakle mnogo kasnije od modela. Drugo, za razlku od PVO Teritorije, Trupna PVO je uvek imala klasičan trupni organski u kretanju ekstremno brzi model ali po prirodi rata i drugi model, verziju ojačavanja kada je bojište nepokretno ili kada se nađe u situaciji da pravi kružnu odbranu dakle u nekim oblicima koji teže stacionaranosti odnosno stanju koje je za Teritorijalnu PVO skoro pa prirodno. Treća stvar koja je od značaja u ukupnoj slici a za ovu raspravu o broju akvizicionih radara po formacijama nešto manje bitna je to što je KUB, još duže nego KRUG ostao praktično do kraja vezan za KSA (komandni sitem automatizacije) tipa KRAB. Avangardan u trenutku nastanka brzo je zastareo usled večite sovjetske doktrine kvantiteta i konzervativnosti u domenu vojne elektronike posebno one koja je pripadala KoV-u, mnogo više nego zbog uobičajenog mišljenja o zaostajanju sovjetske elktoronike tog doba, mada je bilo i toga. Ipak najgora komponenta je bila vezanost više pukova za ASU Vozduh-1P koji je radarskim parkom zadovoljavao ali po linkovima nikako. No kako rasprava ide samo po pitanju formacijskog broja radara a ne i pitanja o obradi, praćenju i dodeljivanju ciljeva taj problem možemo da zanemarimo barem u problemu oko vrednosti koeficijenta zasićenosti osmatračkim radarima.

I - baterija KUB-a (popularno je danas nazvati je divizionom u maniru Teritorijalne PVO)
Nju bukvalno sačinjava sam RStOsN
- jedan nišanski radar
- jedan niskovisinac
KZOR = 0,75
II
2.1.1. puk KUB-a standardni bez ojačanja
- jedno komandno mesto KRAB
- 5 RStOsN
- 1 radar (Mečka)
- 1 niskovisinac (Leptir)
U ovom obliku koeficijent bi bio:
KZOR = 0,8 (0,7 bez Leptira)
2.1.2. puk KUB-a sa četiri baterije bez ojačanja
- jedno komandno mesto KRAB
- 4 RStOsN
- 1 radar (Mečka)
- 1 niskovisinac (Leptir)
U ovom obliku koeficijent bi bio:
KZOR = 1,00
2.1.3. puk KUB-a standardni sa ojačanjem
- jedno komandno mesto KRAB
- 5 RStOsN
- 1 radar (Mečka)
- 1 niskovisinac (Leptir)
- 1 P-12(ili osamnaest) Grabulja (dežurac)
U ovom obliku koeficijent bi bio:
KZOR = 1,00
2.1.4. puk KUB-a sa četiri baterije sa ojačanjem
- jedno komandno mesto KRAB
- 4 RStOsN
- 1 radar (Mečka)
- 1 niskovisinac (Leptir)
- 1 P-12(ili osamanest) Grabulja (dežurac)
U ovom obliku koeficijent bi bio:
KZOR = 1,25
Vidimo da je po kriterijumu minimalne funkciolanosti i ništa više od toga, zadovoljavao puk od 4 baterije, puk do 5 baterija tek sa ojačanjima a nešto povoljniji koeficijent je imao tek ojačani puk sa 4 baterije.
Bilo je predviđeno da vršni komandni nivo bude sa Vozduh-1P, u praksi se sanbdevanje ciljevima sa tog nivoa pretvorilo u krajnje neautomatizovn rad koji je slao 1 do 2 cilja na KRAB ali to za nas trenutno nije važno. Važno je da je Vozduh-1P trebao sa svojim radarskim parkom ojača zasićenost potčinjenih pukova KUB-a. tu sada ima više verzija koliko bi to povećanje zasićenosti bilo stvarno i kreće se od toga da je u zoni dejstva jednog puka bio razvijen jedan do dva niskovisinska posta i jedan svevisinski post. Usled prirode Trupne PVO pitanje je koliko bi se takvih postova zaista i našlo u poziciji da bude korisno samim raketnim jedinicama. Zapravo to se dešavalo ali samo u modelu nepokretnog bojišta ili bar sa dugačkim vremenom nepokretnosti i prilikom formiranja kružnih odbrana neke specifične bojišne prostorije. U najvećoj mogućoj verovatnoći možemo prema modelu razvijanja frontovskog Vozduha-1P za potrebe KoV-a da predpostavimo da bi u zoni dejstva jednog puka bila u radu radarska četa sa dva ili tri radara u njaverovatnijim kombinacijama 1 metraš i 1 niskovisinac ili 1 metraš i 2 niskovisinca (uz merače visine što nas ne zanima). U prvom slučaj povećanje vrednsoti KZOR bi bilo za 0,3 a u drugom za 0,4 pa bi
2.1.3. puk KUB-a standardni sa ojačanjem imao ukupno:
KZOR = 1,3 ili 1,4
2.1.4. puk KUB-a sa četiri baterije sa ojačanjem imao ukupno:
KZOR = 1,6 ili 1,7
Te vrednosti, koje su slične u gore pomenutim modelima Teritorijalne PVO u realnoj praksi nisu funkcionisale ni blizu ali to je druga tema, u današnje vreme to je daleko realnije ostvariti nego u tim prošlim vremenima. Zato je model KUB-a i dalje interesnatan manje više a njegova stvarna istorija funkcionisanja u ratu daleko manje. Njegov osnovni problem je bio da u stvari sva sredstva od onih za ojačanja do onih sa više instance u praksi često nisu bila prisutna u borbi kao realna i da je on sve vreme u praksi najčešće radio sa onim daleko manjim koeficijentima.
Kako bilo da pogledamo sada verzije kopnene vojske koje su stvarno aktuelne.

3. S-300V4

3.1.1. Divizion S-300V4 ima:
- 2 nišanska radara
- 1 akvizicioni
- 1 komandni punkt
KZOR = 0,5
Nefunkcionalno mali koeficijent i to još unitaran u zavisnosti od samo jednog radara koji i nije radar za male visine. Tu se vidi da je delovanje jednog diviziona kao samostalnog nepostojeća opcija u sistemu Antej bez ojačanja. Da li je potrebno, očigledno jeste i moguće ga je izvesti istina sa tradicionalno na točkovima montiranim radarima što možda i nije toliko strašno za većinu korisnika. Uzrok tome je što je u doba nastajanja Anteja konkurentski sistem S-000P bio bez ozbiljnih pretraživačkih modova na nišanskim radarima. Kasnije su ih i oni dobili ali ta mogućnost nije poželjna u radu PVO, već samo iznuđena. Suhoputni su kod Anteja išli na to da više koriste tu opciju zbog toga što su ga predvideli za zamenika KURG -a i nisu sa njim imali nameru da tuku niskovisinske ciljeve. Po prirodi rakete on je kao sistem i danas nerentabilan da tuče niske ciljeve jer je njegova potentnost leži u gađanju ciljeva na velikim visinama i daljinama uklučujući vrlo brze ciljeve na velikim visinama a specijalno postavljače smetnji i na bližim i na daljim granicama njihovog delovanja. Kako bilo divizion se može ojačati i logika ojčanja su brzi u kretanju radari metraši i decimetraši koji se lako uvezuju na sistem, a to su danas Nebo-SVM i Kasta 2-2. Sa ta dva dodatna radara koficijent jednog diviziona bi porastao na:
KZOR = 1,25

3.1.2.Puk S-300V4 ima:
- 4 nišanska radara
- 3 akviziciona
- 1 komandni punkt puka
- 2 komandna punkta diviziona
KZOR = 0,75
Očigledno da ni takav puk nije dovoljo zasićen osmatračkim radarima a pogotovu što su istog tipa. Zbog toga ovakav puk obavezno mora da bude ojačan dodatnim radarima. Međutim ako primenimo grupu od jednog Nebo-SVM i jedne Kaste 2-2 dobili bi smo povećanje koeficijenta:
KZOR = 1,125
što već nije loše ali zapravo uviđamo da je bolje da tako ojačni budu divizioni a da sam puk bude ojačan potentnijim radarima, pre svega sa tipom Nebo-SVU i jednim decimetrašem jer centrimetaša očito ima više nego dovoljno u startu. Obzirom na domet sistema Antej to bi mogla da bude pre svega nova Gama-D mada je vrlo skupa ali i Protivnik koji je još uvek u grupi vrlo modernih radara i tom slučaju Kasta 2-2 ne bi ni bila potrebna na KP puka.
Tu se vidi skoro iealna ali skupa varijanta SAMOSTALNOG puka Anteja sa metarskm dežurcem i niskoviisncem po divizionima a po jednim jakim metrašem i decimetrašem na mestu KP Puka i ta varijanta bi imala:
- 4 nišanska radara
- 3 borbena centrimetraša Obzor
- 2 metraša Nebo-SVM
- 2 niskovisinca Kasta 2-2
- 1 metraš Nebo-SVU
- 1 decimetraš Protivnik
KZOR = 2
Kod Rusa ovakvi pukovi praktično nikad nisu samostlani već pod brigadnom komandom Poljana ili eventualno Bajkal. Zapravo oni i formacijski nisu samaostalna celina već se udružuju sa jednom brigadom BUK-a sa 6 nišanskih radara ili sa dva puka BUK-a svaki sa 4 nišanska radara. U tim okolnostima divizioni ne moraju da budu ojačavani sa niskovisincima jer ta ojačanja primarno idu BUK-ovima ispred njih ili direktno ili preko niskovisniskih ili svevisinskih postova koje je razvila brigada. No i u tim okolnostima krajnje je poželjno da i divizioni ali i pukovska mesta budu ojačani dežurcima a pukovsko mesto i niskovisincem (koji u tom slučaju uglavnom služi sa samoodbranu preko TOR-ova). Tako se i u ruskom pogledu na događaje javlja puk Anteja sa:
- 4 nišanska radara
- 3 Obzora
- 2 Neba-SVM
- 1 Nebom-SVU
- 1 Kastom 2-2
KZOR = 1,625
što je očigledno borbeno vrlo potentna postrojba po pitanju radara a i bez radara Nebo-SVM i dalje ima:
KZOR = 1,125
a očigledno je da je u linku sa Poljanom preko koje može da dobije i značajno povećanje koeficijenta mada svaka borbena stvarnost to može i da negira.

PVO jedinice malih zemalja sa malim kvantitetom PVO-a trebaju da teže što većoj samostalnosti što manjih delova PVO jer se u njihovom slučaju ometanja i uništenja lakše i efikasnije sprovode i zbog manje teritorije i zbog odsustva obilja sredstava veze kojima raspolažu velike armije.

3. BUK

BUK je sistem koji je zamenio KUB-a ali malo tzv. analitičara (mada je bolje reći novinara) je u otvorenim izvorima časopisa i interneta primetilo na koji način je ta promena zaista i ostvarena. Istina to nije slučajno, prvobitno vojna tajna relativno visokog nivoa a onda anarhija raspada SSSR i sporo podizanje Rusije, Čečenski ratovi koji su krenuli tokove u sasvim drugom pravcu itd. U tom novom podizanju bio je borbe oko različitih koncepcija, ponekad čak skoro rat proizvođača, a sve su to bili "repovi" iz SSSR koji su ostali da se vuku, neki čak i dan danas. Prvi problem u percepciji sistema BUK je bilo njegovo formacijsko mesto. Površno gledano a opet nekako logično na prvi pogled oni su došli da zamene sistem KUB i naizgled sve je govorilo tome u prilog, opšti izgled sistema, raketa, vozila. Tu je u tim opservacijama već napravljena prva greška mada moglo se uvideti na osnovu toga da je u trupi zapravo dolazilo do toga da sistem KUB u elitnim divizijama počne da menja OSA, što je na izgled nelogično po dometu ali zapravo Ose su bile više nego 3 puta brojnije na istoj poziciji a mnogo bolje za gađanje helikoptera i aviona u niskom letu . Poenta je da je zapravo u SSSR u toj njegovoj poslednjoj deceniji došlo do toga da se sistemom OSA zapravo zamene topovi 57 mm ali i KUB-ovi kao PVO divizija, a pravo pitanje je onda bilo a šta sa armijskim i frontovskim nivoima. Na armijksom je bila kombinavija KUB-ova i KRUG-ova uz nešo topova jako dugo, a na frontovskom je dominirao KRUG. I dok je za zamenu frontovskog nivoa već bilo sasvim jasno da će to mesto popuniti Antej problem je bio sa mnogobrojnom armijskom PVO. Ona je isitna bila raznorodna ali su suštinski najglomazniji i najveći deo u njoj činili mnogobrojni KRUG-ovi. Kako je vreme i oklonosti pregazilo sistem KRUG mnogo brže nego druge, time je problem bio urgentniji.
Profesionalac kada kupuje kompjuter, prvo gleda monitor, miša i tastaturu, amater gleda u procesor, grafičku, RAM i hard. U PVO postoji slična logika, prvo se gledaju ASU i KSA (KIS-evi), radarski park i sistemi veza pa tek onda raketa i njen nišanski radar. Istina jedno od drugog zavisi ali kada imate modernizaciju kao zadatak gledate u kom ste segmetnu lošiji u odnosno na funkciju. Zato je radi modernizacije intervenisano time što je potpuno zastareo KSA tipa KRAB zamenjen sa daleko boljim tipa Poljana-D1. Kako je linija KRAB-VOZDUH-1P bila još slabija karika za njegovu zamenu iz projekta Manevr je polako izlazila Poljana-D4 ali i suštinski nezaobilazni delovi pod imenom PORI-1,2 (nije istovetno sa starijim sistemom imena PORI). Međutim bilo je jasno da će sve da zagazi duboko u 80-te godine a sa zastarelom dinamikom leta rakete i sistemom vođenja se nije ništa moglo suštinski bolje učiniti. Sa druge strane bio je prisutan projekat BUK koji jeste bio barem konstrukciono neka vrsta naslednika KUB-a. Štaviše njegova prva verzja je bila bastard između KUB-a i novog sistema, vrlo pogodan obzirom na dosta veliki broj KUB-ova koji su se nalazili u naoružanju. Imajući tako jedan završen projekat BUK, sa daleko boljim performansama od KUB-a i sa performansama na celom svom istina osetno manjem dometu boljim od KRUG-a a što je najvažnije sa sposobnošću obaranja bliskih ali vrlo visokih ciljeva boljom od KRUG-a opet istina u tim ranim verzijama na nešto manjoj visini ali dovoljno visoko u stratosferu, a sa dobrim izgledima na usavršavanje (što se i desilo dostižući daljinu i visinu KRUG-a) i sa pristunošću novih elementa tipa PORI-1,2 i Poljana-D4 sovjetska armija je zapravo odlučila da armijsku PVO zasnuje na tom novom sistemu. U početku su naravno još ostali oni KRUG-vi sa Poljanom-D1 kao i dosta onoga što se naziva KUBM4 i BUK a prvi na red za rashod su došle starije nemodernizvane verzije KRUG-ova a onda pristizanjem S-300V i sve novijih verzija BUK-ova i svi ostali pogotovu što je sastav armije strašno smanjen i zavladala opšta anrhija kada je SSSR propao, a kada se taj period od više od decenije završio i ono što je bilo novo je bilo u lošem stanju a stara oprema je jednostavno otišla u istoriju. Ono što je za ovu raspravu bitno je da se uoči da je BUK ostvaren kao ARMIJSKI sistem što sa sobom povlači konotaciju da je u toj osnovnoj zamisli POD KOMANDOM POLJANE-D4 KAO BRIGADA PVO. TO IMA VRLO VAŽNE POSLEDICE UKOLIKO SE SISTEM BUK UPOTREBLJAVA PO PUKOVIMA ILI DIVIZIONIMA kako već hoćete da ih imenujete. Naime ako pogledate osnovnu ćeliju sitema BUK ona ima:
- jedno komandno mesto
- 1 akvizicioni radar
- 6 nišanskih radara
KZOR = 0,17
Vrednost ovog koeficijenta je daleko od vrednosti koje smo do sada razmatrali i veoma daleko od vrednosti samog KUB-a koji bi bio neki etalon. Dva činioca su igri jedan isparavan a jedan u zabludi.
Gde je bila zabluda ? Projektanti su pod pritiskom iskustva akvizicioni radar napravili odvojeno a lansirne uređaje svaki sa svojim nišanskim radarom. Prvo zbog toga da bi sistem postao u osnovnoj postavci šetokanalan po ciljevima a da ima samo jedan akvizicioni radar. naime iskustvo je pokazalo da ako je podavljen jedan akvizicioni radar na RStON-u skoro sigruno su podavljeni i na drugim RStON-ima jer nema velikog razmaka među njima. Neko bi sada mogao da postavi pravo pitanje, zašto onda nije usvojen sistem sa S-300V da na dva nišanska radara ide jedan akvizicioni i da se onda ide na veće razmake. Odgovor je u tome što je cena ovog radara kada je počeo da se proizvodi bila vrlo velika a sa druge strane data linkovi su bili još nedovoljno razvijeni na nižim borbenim nišama. Da bi se stvar malo popravila bila su dva činoca jedan integralni jedan spoljni. Integralni činoc je bilo to da je nišanski radar na BUK-u imao za to vreme neobično velike osobine pretraživanja i na te osobine su projektanti mnogo računali. Time su napravili da je teško obučiti posade a u tim jedinicama ipak nije bio elitizam kao u S-300V (koji je bio na na nivou ako ne i neznatno više od S-300P). Praksa je još više takvu računicu otkrila kao pogrešnu, ne samo da avijaciji nije bilo mnogo teško da organizuje i smetnje na frekvencijama nišanskih radara već se pokazalo i da je bilo kakava aktivnost u raznim modovima pretraživanja veoma opasna po pitanju protivradarskih raketa pa onda ni guranje snagom nije od pomoći u tom slučaju, naprotiv, a BUK po definiciji i ne može da gura tolikom snagom kao veći sistemi. Tu onda nailazi neitegralni činioc koji je izgleda izmakao pažnji mnogih. Paradoksalno je da se on mogao videti u starijim ruskim reklamnim brošurama. Naime posle sistema BUK na listi PVO se obično nalazilo čvor veze i to točkaš u većini slučajeva mada se činilo da se dobar deo može smestiti i na MT-LB-ove. Danas ih možemo naći na BTR-ovima pitanje je da li u ful opremi ili nešto skraćenoj. Radi se otome da je taj čvor veze postao nedeljivi član osnovne jedinice BUK-a iz dva razloga:
1. Da bi preko njega bio u pouzdano dobroj vezi sa Poljanom-D4
2. Da bi preko njega bio u sigurnoj vezi sa PORI-2
Ovaj drugi aspekt je manje više svima promakao. KP brigade Poljana-D4 je uza sebe imala jedan PORI-1 sa svojim radarima ali je zapravo na pozicijama sva tri puka razvijala punktove PORI-2 koji su imali dubliranu vezu i sa nadređenim PORI-1 i direktno sa Poljanom-D4. A ti punktovi PORI-2 su imali vezu sa KP bataljona ali zapravo i sa njegovim radarom tipa Kupol. Štaviše svaki punkt PORI-2 je obavezno razvijao svoje radare, metraša i niskovisinca i dva visinca, a mogao je da razvije i post za navođenje lovaca. Kasnijim evolucijama Poljane-D4 se broj obrađivanih ciljeva, praćenih ciljeva pa i broj dodeljivanih ciljeva jako menjao a i same komponenete su doživele unifikacije a i sistem prenosa veze je duboko modernizovan. Od PORI1,2,3 sada je kao nov aktuelan samo jedan model koji može da služi i kao radarski post (četa ELINT-a) i kao KP ELINT bataljona. Redut-2 je sada Redut-222 barem kod Belorusa. Dakle nije ni jedna grupacija od 6 nišanskih radara bila oslonjena samo na jedan Kupol, već je zapravo imala još jednog metraša dežurca i jednog niskovisinca pa čak i dva visinca u tim prvim varijantama, kada su analogni radari dominirali na nižim nivoima, čak i Nebo-SV je prvu verziju imalo analognu i pre svega zbog toga je ostavljen jedan anlogni kanal i na PORI-1. Kod Poljane-D4 je bio prisutan pomenuti Nebo-SV i još jedan radar, ja to nikad nisam video ali ozbiljno sumnjam da je na tu poziciju dolazio Obzor, vama dobro poznat kao glavni borben radar na S-300V i jedna Kasta 2-1 kao samodbrambeni niskovisinac. Ajmo dakle da vidimo koeficijente u tim stvarnim varijantama:
I- gola konfiguracija:
- 1 Kupol
- 6 nišanskih radara
KZOR = 0,17
II - stvarna konfiguracija sa PORI-2:
- 1 Kupol
- 1 P-18
- 1 P-19
- 2 PRV-16
- 6 nišanskih radara
KZOR = 0,42 daleko od povoljnog ali jedna već rasna konfiguracija pogotovu što ovde niskovisinac pokriva celokupan domet.
III-konfiguracija kada se uzme u obzir i Poljana-D4
KZOR = 0,56
Ako mene pitate ovi koeficijenti u ovakvoj konfiguraciji su bolesno mali za bilo kakvu raspravu. Nije sporno da je sve skockano i funkcionalano ali prosto nema dovoljnu zasićenost.



Nas ovde interesuje upotreba jednog bataljona PVO sa 6 nišanskih radara i jednim radarom 80K6. KZOR = 0,17. I kada podave datog ukrajinca ili ispadne iz stroja zbog nekog drugog razloga. asta la vista ... To tako ne bi smelo da ide u borbu, u srpskim uslovima nikako.
Prva mogućnost je ojačati jedinicu jednim zajedničkim radarskim čvorom koji bi snabdevao KP sa koga bi se onda bez bespotrebnog ranog uključivanja nišanskih radara prema dobrim trasama nišanski radari naveli na cilj sa svojih minimalnih 4 sekunde. Čvor mora biti van banda 80K6, praktično obavezno mora da ima metraša a po mogućstvu i niskovisinca. Naizged idelano bi bilo uzeti od Belorusa radarski čvor Grifon ali taj čvor ima P-19 u UHF bandu a ta frekvencija više nije u vojnom domenu u Srbiji. Ukrajinski radarski čvor od spregnute P-18 i ST-68UM nije odgovarajući zbog frekvencje drugog radara a i krajnje je diskutabilno koliko je P-18 pokretljiv. Vastok izgleda malo prejak i preskup ali zapravo sasvim odgovara borbenoj niši. Drugi dodatni radar treba da bude u L bandu većeg dometa a osim Protivnika ne vidim drugi realan izbor. Sa ta dva dodatna radara KZOR = 0,5 što je za ovako ipak relativno malu jedinicu ipak bar dovoljno. Druga mogućnost da se ojača ovakva jedinica je da ne deluje pod jednim komandnim mestom svih 6 nišanskih radara već da se uvedu dva komandna mesta sa po 3 nišanska radara svako i da se uvedu dva dodatna radara u L bandu manjeg dometa recimo izraelski, kod svake grupe što bi stvorilo KZOR = 0,75 što već nije loše. Zajednička vršna komanda bi mogla u tom slučaju da bude izdvojena i da ima Vastoka 3D i to bi napravilo ukupan KZOR = 0,83 ili Vastoka 2D i svoj 80K6 što bi na kraju napravilo KZOR = 1,00 što je već u vrhunskoj zoni sa Trupnu PVO.

E sad da je 80K6 projektvan još u doba SSSR-a kao i većina te tehnike na istoku a iznenadili bi se i na zapadu; možda je malo prejak (a radar MOŽE biti nepotrebno prejak) osim za neki vršni nivo nije bitno jer ionako ide samo jedan ...

e sad kombinacija sa KUB-om je većsasvim nova priča,rekaobih i malo bolja ...

kako sam došao do ovih cifara je nala priča koja se rasteže do u moju mladost i imaju vez ei Libijai Sirija i SSSR naravno i jednom ću je uskoronadam se ispričati ...

dip. ing. Branislav Tomislav Kojadinović eto ovo nije pseudonim po privi put

Dopuna: 22 Mar 2017 14:49

Recimo idealno bi bilo, ajmo malo od sanjarimo da uzmemo tri nišanca dva KP 470 dakle dve grupe po tri zatim u S bandu možda onaj indijski radar, a u L bandu izraelca po cvaj komaden za svaku grupu a za zajednički KP čvor Vastoka, 80K i Protivnika sa skraćenom Poljanom kao KP.
Onda nakalemimo na svaku od te dve grupe (na 470) po 3KUB-a kao dodatke da prave kermes i maltretiraju protivnika i njegove provokacije ispade i droneove i to je to.

Dopuna: 02 Apr 2017 3:49

https://www.youtube.com/watch?v=pm3rDbXbZRI



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 716 korisnika na forumu :: 45 registrovanih, 6 sakrivenih i 665 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 1540 - dana 15 Jul 2016 20:19

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: annon2, Buzdovan, cvrle312, danijell, delrey, djukapfc, doktor097, doom83, dskrlec33, DucicM, Dzoni Stek, EOD, Gama, goxin, Iwo Jima, Koca Popovic, Kožedub, Kubovac, Lancerux, Logic005, milos97, miodrag, neko iz mase, Nomenklatura, Panter, Pavac, powSrb, prekodrinski, Profica, ray ban11, rkekoke, robertino, S-lash, samsung, senad_c89, serbianpaladin, SlobaBgd, soonne, StefanNBG90, suton, voja64, vradoje, weez, White Knight, zillbg