LPRS 9M32 Strela-2 (SA-7 Grail)

18

LPRS 9M32 Strela-2 (SA-7 Grail)

offline
  • član biblioteke
  • Pridružio: 18 Jul 2007
  • Poruke: 22784
  • Gde živiš: iznad smoga Beograda

Koliko znam, radi se o zameni senzora u GSN, tj promeni radne talasne dužine. Sve ostalo bi trebalo da bude isto.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • član biblioteke
  • Pridružio: 18 Jul 2007
  • Poruke: 22784
  • Gde živiš: iznad smoga Beograda

Vathra je davno postavio pitanje u vezi simulacije lansiranja. Evo kako su kinezi to rešili na HN-5



offline
  • član biblioteke
  • Pridružio: 18 Jul 2007
  • Poruke: 22784
  • Gde živiš: iznad smoga Beograda

Negde u Siriji

offline
  • Pridružio: 17 Feb 2012
  • Poruke: 465

Jel ova strela ima rucno napravljeno dodatno vanjsko napajanje(zice spojene na lanser).I kakav je ono smjesni zvuk prije lansiranja,sta ga proizvodi.

http://youtu.be/I34KTit4HVo?t=20s

offline
  • član biblioteke
  • Pridružio: 18 Jul 2007
  • Poruke: 22784
  • Gde živiš: iznad smoga Beograda

Ono što se čuje je verovatno ”sprej sirena”, kao dopuna cirkusu koga imamo priliku da vidimo. Već istrošeni ZIN je povezan na drugi izvor napajanja.

offline
  • član biblioteke
  • Pridružio: 18 Jul 2007
  • Poruke: 22784
  • Gde živiš: iznad smoga Beograda

Grafički prikaz motora

offline
  • Pridružio: 03 Jan 2012
  • Poruke: 836
  • Gde živiš: Beograd

ljubasav ::jednožiroskopski prateći koordinator cilja.
Koja je uloga ziroskopa kod Strele 2? Da li je njegova funkcija vazna samo u prvim trenucima lansiranja (kada se mozda osa rakete i pravac raketa-cilj razidju a ziroskop ocuva usmerenost glave ka cilju)? Nakon same faze lansiranja osa rakete je stalno usmerena ka cilju.

offline
  • član biblioteke
  • Pridružio: 18 Jul 2007
  • Poruke: 22784
  • Gde živiš: iznad smoga Beograda

Na strani br.7 ove teme @ljubasav napisa o GSN
Citat:Ona izvršava sledeće konkretne zadatke:
- poklapanje svoje optičke ose s uzdužnom osom rakete do zahvata cilja;
- zahvat cilja i automatsko praćenje cilja posle zahvata;
- prenošenje signala informacije u vidu električnog signala zvučne učestanosti na lansirni mehanizam radi anlize kvaliteta zahvata cilja i za davanje informacije strelcu-protivavioncu o zahvatu cilja;
- formiranje signala koji nosi informaciju o uglovnoj brzini vektora daljine cilja i prenošenje tog signala na uređaj za formiranje komandi i na lansirni mehanizam u automatskom režimu lansiranja rakete radi analize.

Sve ovo nije moguće da nema žiroskopskog koordinatora koji sve vreme prati cilj.

offline
  • Pridružio: 03 Jan 2012
  • Poruke: 836
  • Gde živiš: Beograd

Nabrojane su funkcije glave za samonavodjenje, odatle (bar meni) nije jasno kako ziroskop ostvaruje tu ulogu, izuzev u vezi ugaone brzine. Ziroskop omogucuje glavi za samonavodjenje da zadrzi zadati pravac bez obzira na to kako se pravac rakete menja. Moja dilema je u tome sto se osa rakete i osa glave konstantno poklapaju, imamo jedan pravac.

Za Strelu 1 i ostale rakete sa algoritmom paralelnog priblizavanja mi je, cini mi se, jasna uloga ziroskopa: raketa leti u preticanje a glava "gleda" u cilj, imamo dakle dva pravca. Duz koja spaja cilj i raketu treba da ostane paralelna sebi tokom putanje i taj pravac odrzava ziroskop a elektronika se brine da raketa leti tako da se pravac odrzi.

Hvala na odgovoru u svakom slucaju. Ovo su verovatno ipak detalji koje ne mogu da razumem sa trenutnim znanjem tj. prevazilaze moje mogucnosti Smile

offline
  • član biblioteke
  • Pridružio: 18 Jul 2007
  • Poruke: 22784
  • Gde živiš: iznad smoga Beograda

Negde sam to već pisao, ali nije zgoreg da ponovim. Ovde je primenjen žiroskop poput Cassegren teleskopa, nešto ovako



Ovo pink boje je modulator i kombinacijom modulatora i senzora dobija se vrednost odsupanja linije viziranja cilja i uzdužne ose. Kako? Mrežica rotira sa žiroskopom učestalošću nešto višom od 100Hz. Senzor je iz jednog elementa i rotira sa raketom oko 15 Hz. Kako dobiti vrednost odstupanja? To je ostvareno mrežicom tipa ”svitanje” kao na slici.




”Crni” zraci su nepropusni za IC zračenje, ”beli propusni”, a ”zemlja” polupropusna. Kada kroz beli zrak prođe, zračenje osvetli senzor sa intervalom između dva crna polja. Od toga se stvara amplitudna modulacija sa pauzom u polovini ”zemlje” kako bi stara elektronika mogla to da obradi i stvori signal korekcije.
Iz ovoga se može zaključiti da su amplitude veće što je tačka cilja dalja od uzdužne ose, odnosno da ne postoje ako je cilj u osi.
Jel sada jasnije?

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 338 korisnika na forumu :: 16 registrovanih, 1 sakriven i 321 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 2918 - dana 22 Nov 2019 07:48

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: Bane san, BOKIII, brundo65, BSD, dragoljub11987, Eyes Wide Shut, goxsys, Lord Sith, Marko Marković, Mixelotti, oceanmaster, powSrb, Srki94, ssekir75, uhogrlonos, zlaya011