offline
- Gavrilo Milentijević
- Komandir stanice milicije Gornje Polje
- Pridružio: 12 Feb 2005
- Poruke: 36403
- Gde živiš: ovalni kabinet
|
Kalina: ruski zemaljski laser za zasljepljivanje satelita za snimanje
Postoje jaki dokazi da je kompleks za nadzor svemira na ruskom severnom Kavkazu opremljen novim laserskim sistemom pod nazivom Kalina koji će ciljati optičke sisteme stranih satelita za snimanje koji lete iznad ruske teritorije.
Započet 2011. godine, projekat je pretrpeo brojna kašnjenja, ali nedavne slike Google Eartha pokazuju da je izgradnja sada uveliko u toku. Kalina će dopuniti mobilni laserski zaslepljivač poznat kao Peresvet koji je u funkciji od kraja 2019.
Kalina je deo kompleksa za nadzor svemira Krona ruskog Ministarstva odbrane, koji se nalazi nekoliko kilometara zapadno od Zelenčukske, mesta dobro poznatog u astronomskoj zajednici. U njegovoj neposrednoj blizini nalaze se i Specijalna astrofizička opservatorija Ruske akademije nauka (u kojoj se nalazi šestometarski BTA teleskop) i radio teleskop RATAN-600.
Krona
Krona se sastoji od radarskog sistema (oznaka 40Zh6) i lidara (oznaka 30Zh6), koji su udaljeni nekoliko kilometara. Lidar (doslovno se na ruskom naziva "laserski optički lokator" ili LOL) se nalazi na vrhu dva kilometra visoke planine zvane Chapal (njegove tačne koordinate su 43°43'2"N, 41°13'41 "E). Krona je zamišljena još sredinom 1970-ih (između ostalog za pružanje podataka o ciljanju za sovjetske anti-satelitske sisteme), ali je postala operativna tek početkom ovog stoleća.
Radarski sistem je uglavnom namijenjen da LOL-u dostavi tačne podatke o putanji kako bi svoje teleskope usmerio na mete od interesa.
LOL se sastoji od 1,3-metarskog uskougaonog teleskopa s adaptivnom optikom za snimanje satelita visoke rezolucije u niskim orbitama i 0,4-metarskog širokokutnog teleskopa za detekciju satelita u visokim orbitama. Oni su zajedno poznati kao “pasivni kanali”.
U susednoj zgradi nalazi se lidar, koji se još naziva i “kanal za prenos/prijem”. Sastoji se od lasera pričvršćenog na teleskop od 1,3 metra i njegova je svrha dvostruka: može precizno izmeriti udaljenost do satelita, kao i osvetliti satelite u bilo koje doba dana za fotografisanje.
Kalina
Početkom prošle decenije započeli su radovi na proširenju LOL-a novim laserskim sistemom pod nazivom Kalina.
Projekat je zvanično započeo 3. novembra 2011. godine, ugovorom koji je Ministarstvo odbrane dodelilo moskovskoj Naučno-industrijskoj korporaciji „Precision Instrument Systems“ (NPK SPP), glavnom izvođaču Kroninog LOL kompleksa. MO je odobrilo tehničke specifikacije za projekat 28. aprila 2011. godine.
Napredak na Kalini u protekloj deceniji je očigledno bio spor. U biltenu koji je NPK SPP objavio krajem 2016. godine, potvrđena su brojna kašnjenja projekta.
Prvi znakovi temeljnih radova na lokaciji vidljivi su na snimcima Google Eartha iz avgusta 2019. Do septembra 2020. građevinski radovi su očigledno bili u toku južno od zgrade lidara.
Tenderska dokumentacija objavljena na internetu 2015. već je jasno navela da će Kalina imati novi teleskop za precizno usmeravanje laserskih zraka na satelite.
Tender je zapravo bio za izgradnju zgrade u kojoj bi se nalazio teleskop.Tehničke specifikacije sažete u dokumentaciji zahtevale su da teleskop može raditi na temperaturama u rasponu od +40 do -40°C i da zgrada može izdržati zemljotrese jačine 7 stepeni rihtera. Kupola koja se sastoji iz dva dela otvara se za manje od deset minuta. Omogućava teleskopu da skenira celo nebo od zenita do elevacije od 30°.
Laserske zrake se usmeravaju na teleskop preko niza ogledala i ulaze u teleskop kroz bočni otvor. Zatim ih dijagonalno ogledalo skreće u sekundarno ogledalo, koje ih zauzvrat šalje u glavno ogledalo. Reflektirani laserski snopovi prate suprotnu rutu i na kraju formiraju sliku ciljanog objekta u detektoru.
Sistem adaptivne optike (oznaka F-1040), koji se ne nalazi na samom teleskopu, detaljno je opisan u dokumentaciji o nabavci objavljenoj 2012. godine. Za taj sistem zadužena je kompanija NPTs Femto, sa sedištem u Zelenogradu kod Moskve, koja je takođe izgradila adaptivne optičke sisteme za Titov optički laserski centar (AOLT) u planinskom lancu Altaja, još jednog elementa ruske mreže za nadzor svemira.
Kao i svi takvi sistemi, to je kombinacija instrumenata (uključujući deformabilno ogledalo, talasovodni senzor i sistem za obradu podataka) za kompenzaciju atmosferskih turbulencija koja na taj način poboljšava rezoluciju slika. Atmosferska turbulencija se verovatno meri korištenjem laserskih zraka za stvaranje umetne zvezde vodilice u blizini ciljanog objekta.
Kalini je najverovatnije potreban adaptivni optički sistem za proizvodnju slika mete koje su dovoljno oštre i detaljne kako bi se osiguralo da laserski zraci kasnije mogu biti precizno usmereni na optičke sisteme objekta. Sudeći prema dokumentu iz 2012. godine, ovo nišanje se vrši ručno. Kaže da „operater“ može istovremeno da vidi ispravljenu sliku i emitovani laserski snop, a zatim da izabere mesto na meti koje treba „osvetliti“. Sistem se takođe može koristiti na dnevnom svetlu filtriranjem pozadinskog svetla.
Dva uređaja na vrhu teleskopa nalik na tražila su zapravo autokolimatori koji su potrebni da bi se osiguralo da je sva optika pravilno poravnata kako bi slala i primala laserske zrake. Neusklađenost optike može biti uzrokovana temperaturnim fluktuacijama, kao i samom težinom same strukture teleskopa. Koristeći set prizmi, autokolimatori šalju svjetlosne impulse manjim "imitirajućim ogledalima" usklađenim sa primarnim i sekundarnim ogledalima. Dobijena mjerenja se obrađuju u kutiji za elektroniku (moguće kutija pravougnog oblika koja se vidi na nosaču teleskopa), a zatim se koriste za podešavanje položaja dijagonale i sekundarnog ogledala kako bi se osiguralo da se laserski snopovi koji se odbijaju od primarnog ogledala kolimiraju, tj. putuju paralelno umesto da se šire.
Ogledala je gotovo sigurno napravila Fabrika optičkog stakla Lytkarino (LZOS), koja je takođe proizvodila ogledala za LOL-ove širokougaone i lidarske teleskope. Prema dva izdanja LZOS-ovog internog časopisa objavljena 2017. i 2019. godine, kompanija je proizvela eksperimentalnu verziju velikog reflektorskog teleskopa promera jednog metra koji može automatski ispraviti bilo kakve neusklađenosti njegovih optičkih elemenata uzrokovane promenama temperature ili orijentacija teleskopa.Okvir teleskopa bi vjerovatno bio napravljen od kompozitnih materijala od karbonskih vlakana ili silicijum karbida, koji su lakši i manje skloni deformacijama od titanijuma, tradicionalno korišćenog materijala.
Još jedan element Kaline je električni pogonski mehanizam (F-1090) za teleskopski nosač, proizveden na Univerzitetu informacionih tehnologija, mehanike i optike (ITMO) u Sankt Peterburgu. Univerzitet ITMO je takođe odgovoran za Kalinin moćni laserski sistem sposoban za prenos laserskih zraka s talasnom dužinom od 1,0645 mikrona, gustinom snage od 0,1 gigavata po kvadratnom centimetru, impulsom dužine od 10 nanosekundi i brzinom ponavljanja impulsa od 3 KHz.
Laseri koji emituju na 1.064 mikrona (što je u bliskoj infracrvenoj) su takozvani Nd:YAG laseri,
Laseri i povezani sistemi su instalirani u susednoj zgradi lidara, a snopovi se šalju do teleskopa kroz tunel koji se može videti na snimcima Google Eartha. Sistem za prenos laserskog snopa (očigledno koristeći kablove sa optičkim vlaknima) isporučio je Bauman State Technical University i ima ukupnu dužinu od oko 11 metara. Ovo pokazuje da Kalina koristi najmanje dva lasera, nazvana F-20 i F-21.
Nedavni snimci Google Eartha pokazuju da je nakon mnogo godina odlaganja izgradnja Kaline uveliko u toku ali se ne zna tačno kada će biti potpuno operativan.
Ostalo rusko lasersko oružje
Kalina je jedan od tri laserska zasjepljivača koje je Rusija dizajnirala za korištenje protiv satelita. Vazdušni sistem pod nazivom Sokol-Ešelon je u razvoju od 2001. godine, ali izgleda da je nekoliko puta bio na ivici otkazivanja i njegov trenutni status je nejasan.
Jedini sistem za koji se zna da je operativan je Peresvet (interno poznat kao Stuzha-RN ili 14Ts034). Ovo je laserski sistem montiran na kamionu koji je raspoređen zajedno s mobilnim ICBM jedinicama i namijenjen je sprečavanju stranih izviđačkih satelita da prate njihovo kretanje.
Peresvetova antisatelitska uloga nedavno je potvrđena u prezentaciji koju je održao Jurij Borisov, zamenik ruskog premijera za obrambenu industriju. Rekao je da može "zaslepiti" sve izviđačke satelite "verovatnog protivnika" do visine od 1.500 kilometara, "onemogućujući" ih dok prolaze preko ruske teritorije.
U literaturi o laserskim ASAT sistemima, pravi se razlika između „zaslepljujuće“ i „zaslepljujuće“. Zaslepljivanje uzrokuje da senzori privremeno izgube svoju sposobnost snimanja tako što ih preplavi svetlošću koje je svetlije od onoga što pokušavaju snimiti. Zaslepljivanje nanosi trajnu štetu takvim sistemima. Borisovljeva formulacija bi sugerisala da Peresvet namerava učiniti ovo drugo, ali možda njegovu upotrebu glagola ne treba tumačiti previše doslovno.
Peresvet je proglašen operativnim u pet divizija ICBM u decembru 2019. Borisov je rekao da se "serijski isporučuje" vojsci, što je mogući znak da je od tada raspoređeno još više.
Pošto je dizajnirala tri laserska sistema za slične svrhe, Rusija jasno pridaje veliku važnost uskraćivanju svojih neprijatelja mogućnosti da snime svoju teritoriju iz svemira. Među metama ovih sistema ne bi mogli biti samo izviđački sateliti u vlasništvu vlade, već i brojni komercijalni optički sateliti za snimanje koji su trenutno u orbiti.
Tokom svog nedavnog izlaganja, Jurij Borisov je otkrio da Rusija radi na snažnijim laserskim sistemima od Peresveta koji je u stanju da uradi upravo to. Nije spomenuo nijednu za protivsvemirske operacije, ali je izdvojio Zadiru, mobilni laserski sistem za obaranje dronova. U naknadnom intervjuu za televizijsku stanicu Pervii Kanal, Borisov je čak tvrdio da Zadira koriste ruske snage u Ukrajini, ali to se ne može ozbiljno provjeriti. Zadira ima istog proizvođača kao i Peresvet i zbog toga ova dva mogu deliti zajedničke sisteme. Novinari o Borisovljevom izlaganju tvrdili su da se o Zadiri gotovo ništa ne zna, ali neke od njegovih dizajnerskih karakteristika su predstavljene u online PowerPoint prezentaciji NPP Adventa, podizvođača projekta.
Jedan od mogućih načina za onesposobljavanje satelita laserima je korištenje istih tehnika koje su proučavane za uklanjanje laserskog orbitalnog otpada (LDOR). Ideja iza LDOR-a je korištenje laserske energije za uklanjanje tankog površinskog sloja od čestica krhotina, formirajući mali mlaz plazme na objektu koji ga lagano usporava i na kraju uzrokuje da ponovo uđe i izgori u atmosferi. Uklanjanje laserskih orbitalnih krhotina proučavala je NASA 1990-ih u okviru projekta Orion, ali je kritikovana zbog potencijalnih antisatelitskih primjena. NPK SPP je 2018. godine predložio testiranje LDOR-a uz pomoć novog teleskopa od 3,12 metara u Optičkom laserskom centru Titov u planinskom lancu Altaja povezujući ga na solid-state laser Univerziteta ITMO.
Uz sve to, Rusija posjeduje konvencionalno kinetičko antisatelitsko oružje. Jedan od njih, Nudol, uništio je ugašeni satelit iz sovjetske ere prošlog novembra, proizvodeći ogroman oblak svemirskog otpada koji će predstavljati pretnju satelitima u niskoj orbiti još mnogo godina. Ovo je pokazalo da Rusi imaju malo problema oko izvođenja visoko vidljivih ASAT testova na stvarnim ciljevima u orbiti, a kamoli prikrivenih testova sa nedestruktivnim kontrasvemirskim sistemima kao što je Kalina.
izvor - [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
|
