S-300V Antej PVO sistem KoVa

• 2Ovo se svidja korisnicima: zlaya011, Kubovac
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Malo sam korigirao jučer napisano, pročitao sam bez razumjevanja i podloga znanja pa sam tako i prezentirao, a po pitanju je onoga što sam nazvao ekvivalent antena.
Naime nije točno kako sam bio napisao da se usmjerava ta nekakva ekvivalent antena prema stanici navođenja, jer takva antena zapravo i nije antena u smislu elementa koji isijava ili prima nekakve radio valove. To je biće dio antene koji upija u sebe energiju radio valova i pretvorbom u toplinu izbacuje tu energiju van u okolinu. Znači generator radio valova je aktivan, ali snop ne ide prema anteni i van u prostranstvo već se sve priguši tim ekvivalentom.

Znači antena na lansirnoj jedinici, onaj cijeli tanjur se okreće prema FAR anteni stanice navođenja, ovdje je krstite kao nišanac, i usmjerava se tako da se postavlja u normalu (to bi trebao biti okomica) prema površini FAR-a nišanca. Ne znam kako to izvesti da je uvijek moguće to postići, ali ok ne moram ni znati sve. Tada kreće predaja koordinata cilja sa nišanca na lanser.

Ako dobro razumijem problematiku što je Oluj napisao, i ako dobro doživljavam ono što sam jučer naveo kao potreba uzajamnosti između 9S32 i 9A82, to je onda gore opisano zapravo karikirano rečeno artiljerija i prijenos između ranije međusobno orjentiranih elemenata, vehe, busole, topovezci, teodoliti itd. Ako nema više nišanca nema ni orjentacije pa se ni točni podaci u smislu koordinata ne mogu više prebaciti sa tamo nekog drugog izvora osim ako i on nije ranije uvezan orjentacijom, i da kako je rečeno nije daleko da se veza potuši.

• 1Ovo se svidja korisniku: zlaya011
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Drug Pukovnik

I dalje mislim da tu ima "problemčića". Naime, mislim da se orijentacija ne vrši radarom, nego telekodnom vezom ili žičnom vezom kroz neki sistem koji bi se mogao zvati slično kao na Kubu "Sistem Sinhrone Veze i Uzajamne Orijentacije" SSVUO.
Orijentacije se vrši, kod S-300V, verovatno tako da se antene na TELAR-ima okrenu prema anteni FAR-a i onda sistem "SSVUO" odrađuje orijentaciju.
U bateriji Kub je to rađeno između RStON-a i 4 SLO-a i rađeno je ili optičkim putem ili poluautomatski podizanjem prekidača na Pultu Upravljanja SLO u taj položaj. Tada počinje razmena informacija, komandi i obaveštenja između RStON-a i SLO-a, putem antenskog sistema SSVO (telekodna veza). Na ovaj način se takođe, a što je i tema sadašnje rasprave, određuje položaj SLO-a u odnosu na RStON i merenje orijentacionih azimutnih uglova između uzdužnih osa RStON-a i SLO-a i međusobne linije viziranja.
Da bi ovo funkcionisalo, postoji naravno i uslov udaljenosti, razlike u visini i slično koji se moraju ispoštovati. Zatim se radi autonomna kontrola sistema (AK-2) i tu bi sistem trebao to odraditi (mada nije nužna AK-2).
Čim se uključi lampica "CBЯЗ" na Pultu upravljanja SLO i na pultu komandira RStON, SSVO je uspostavljen....

Nije beznačajna stvar. U jednom slučaju, jedna od baterija Kub tokom rata 99-te nije izvršila lansiranje, jer sistem SSVO nije odradio. Tj. da budemo precizni, razlog je greška posade, a ne tehnike.

Dakle, mišljenja sam da prenos podataka o cilju i parametri navođenja antene TELAR-a idu, uz izračunat paralax, sistemom sinhrone veze i uzajamne orijentacije preko telekodne veze ili žičnim putem, slično kao i kod RStON-a na SLO.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Kubovac, zlaya011
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Napisano: 25 Feb 2020 14:19

Postojanje telekodne veze je neminovno točno, piše u opisu lansera jasno ko dan. I preko te veze je predaja informacija.
Međutim isto tako nedvojbeno piše da se radari ''gledaju'' pri prenosu trenutnih i tekućih koordinata cilja i da sa prenosom odnosno prenesenim informacijama računar u lanseru računa azimut i elevaciju cilj i ostalo (vstreč, vremena i dr.) radi navođenja na njega antene osvjetljavanja. To je sve dok raketa nije lansirana.

Nisam rekao da radar prenosi radaru informacije u direktnom značenju, već da lanser od strane radara nišanca dobija informacije. Telekodnom vezom kao i što bude kada se antena osvjetljavanja okrene od FAR-a i prati cilj sa isijavanjem. Ali u početnoj fazi dok računar na lanseru još nije obradio podatke o cilju, radari se trebaju iz nekog razloga gledati.

Dopuna: 26 Feb 2020 10:09

Još jedan korekcija, bolje da ništa i ne pišem prije nego ispečem kako treba



Opis se može i ovako promatrati i vjerovatno i je tako iz razloga što jedino ovo ima smisla. Orijentacija treba biti takva da je smjer jedne antene u normali iliti okomici na ravninu druge antene. Znači antene se ne gledaju već gledaju prema istom iz neutrale ili nesmaknutim snopom.

• 1Ovo se svidja korisniku: zlaya011
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Drug pukovnik ::

Još jedan korekcija, bolje da ništa i ne pišem prije nego ispečem kako treba



Opis se može i ovako promatrati i vjerovatno i je tako iz razloga što jedino ovo ima smisla. Orijentacija treba biti takva da je smjer jedne antene u normali iliti okomici na ravninu druge antene. Znači antene se ne gledaju već gledaju prema istom iz neutrale ili nesmaknutim snopom.

Da, ovo već izgleda meni približnije.
Svakako će postojati manja greška koja će se ogledati u samom rastojanju SNR i pojedinačnih TELAR-a.
Ali zato se i bira sa kog TELAR-a će se lansirati raketa na koji cilj, obzirom na to iz kog pravca dolazi cilj.
Takođe, ovakva "manja greška" nije strašna ako znamo širinu dijagrama zračenja nišanskog ali pre svega radara osvetljavanja cilja i naravno refleksije nazad. Predaja komandi upravljanja je uvek u širokom snopu i mislim da tu nema problema.

Dakle sve su to oni naravno proračunali i ispitali. I kada se gađa sa INS+SARH, TELAR se uključuje na osvetljenje cilja nešto ranije, oko 10-tak sekundi (ili po potrebi nešto pre) pre susreta rakete sa ciljem, upravo da otkloni tu grešku.
Ako se gađa sa INS+radio-korekcija+SARH, ( uslučajevima smetnji ili iz drugih razloga) onda se radio-korekcijama ta greška ispravi tokom leta rakete, jer SNR dobija podatke o raketi i o cilju i na osnovu razlika u koordinatana generiše komande upravljanja koje se samo pošalju TELAR-om. I zato se u ovom slučaju TELAR može uključiti na osvetljavanje svega 3 sekunde pre susreta rakete sa ciljem....

Inače, ukoliko postoje snažna ometanja, daljinu obezbeđuju Obzor i/ili Imbir, a uglovne parametre SNR....

• 4Ovo se svidja korisnicima: MB120mm, sremac983, aleksmajstor, zlaya011
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Na nivou baterije i tipskog diviziona baš tako.
Ali ima još nešto.
Kad je ometanje tako ozbiljno daje postalo deo koji teži da postane dominirajući faktor počinje *drugi kolosek* reakcije

ПОРИ-П2М, ПОРИ-П2ВМ (9С467-2М, 9С467-2ВМ)
Количество сопровождаемых целей и пеленгов до 255
в том числе пеленгов на постановщики активных помех до 15

ово друго је *посебан* тренутак када постане примарни интерес.

Tada se mnoge stvari trenutno promene, nikada o tome nismo govorili a i nećemo, iz banalnog razloga da i ne znam baš previše o tome. Tu oni algoritmi odabira i vatre više ne važe kao takvi.
Sistem reaguje na nivou brigade ili čak na nivou diviziona ako je, a često je informacija dostupna (istina sa tada često *nižeg nivoa*). Zato su bitne one *strukture* gore u vidu kao formula.
I tada se i velike rakete bude za cilj koji je ispod optimuma dometa.

U jednoj *model* raspravi sam se lično obrukao istina pre dvocifrenog broja godina, za tu situaciju ultimativnih smetnji sam *izlupetao* čitav niz postupaka da se *izbegne* šteta od nišanca pa nadalje.
Suštinski niz pasivnih taktičkih kombinacija.
Rusi znaju nekad biti hladni kao led, a bez trunke pežorativnosti pri tome. Bilo je ono, ma ne sinko,
okreći sve to pravo ka njemu, SADA ĆEMO MI DA ZURIMO U NJEGA I DA VIDIMO I KO JE I ŠTA JE.
Na postavljače, se sistem budi u novom aktivnom modu na pelenge ometača se ide što je moguće šire u sistemu praktično i tercijalno. Decenijama su razvijali taj model, dosta je drugačiji od primarnog modela za *klasične* vazdušne ciljeve.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Kubovac, zlaya011
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Još jednom o navođenju u srednjoj fazi leta rakete:
Inercijalni metod navođenja
Komandno-inercijalni metod navođenja

Ne treba terminološki brkati sa nekim drugim sistemima, u oba slučaja postoje komande radiokorekcije. Kod prve metode računar u raketi ima podatke o cilju, koordinate, i ekstrapolacijom računa tekuće vrijednosti. Ako bude promjena u kretanju cilja, stanica navođenja to vidi i šalje se radiokorekcija, a te korekcije se uključuju u algoritam ekstrapolacije u računaru rakete. Koordinate rakete se pak određuju putem inercijalnog sistema u raketi, a imajući to dvoje računa se uzajamna udaljenost cilj-raketa i brzina zbližavanja.
Kod ove metode točno je da se na samonavođenje prelazi desetak sekundi prije kontakta rakete i cilja.

Međutim u uslovima aktivnih smetnji, GSN treba biti bliže cilju i zato se navode one tri sekunde. To znači da je potrebno vrijeme inercijalnog navođenja produljiti, ali što je ono duže to su greške veće i to isključivo iz razloga načina određivanja koordinata rakete. Dok se koordinate cilja ekstrpoliraju uz radiokorekcije, greške tekućih koordinata rakete se samo kaleme jedna na drugu i to od samog početaka aktiviranja metode.

Tada se odlučuje na korištenje druge metode, ove koja se zove komandno-inercijalni metod navođenja. Stanica navođenja odmjerava i cilj i raketu što znači dvostruko zauzeće raspoloživih kanala, ali nema greški koordinata rakete. Radar u svom sistemu koordinata (zemaljski sistem) vidi oboje i raketi se radiokorekcijom predaju odnosne informacije u sistemu koordinata samog radara, da bi raketa to sebi preračunala u svoj sistem koordinata u grubo rečeno.

Ali poanta je šta hoću reći, obe metode su sa učešćem radiokorekcije.

• 1Ovo se svidja korisniku: zlaya011
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Drug Pukovnik

Slažem se uz jedno zapažanje. Radio-korekcije se u inercijalnom metodu vođenja šalju kod promena u kretanju cilja, kako si i sam naveo. Ali barem teoretski može i bez toga, jer se i osvetljavanje uključuje ranije, ali je verovatno efikasno samo kod sporih i tromih ciljeva ili pak kod ciljeva koji su znatno bliže, pa je inercioni deo znatno kraći, a možda ga ponekad gotovo i nema.
Ipak, mislim da se ovaj inercioni metod + SARH, u načelu upotrebljava najviše kod gađanja niskoletećih ciljeva, kada se raketa lansira i navodi metodom inercijalnog upravljanja u tačku gde preuzima SARH (verovatno zbog refleksija od zemlje kod slanja komandi upravljanja).

Nevezano sa S-300V, ovde imamo i svojevrsnu analogiju sa Kubom, kada se gađanje niskoletećih ciljeva obavlja na sličan način. Raketa se lansira bez zahvata na svom RGS-u uz opciju "zahvat u vazduhu" i svojevrsno "memorijsko praćenje" do 0.6 D do cilja. Tek nakon 3- 4,5 sekunde leta rakete (ovisno o daljini do cilja) u RGS rakete skida se komanda "zabrana zahvata" i RGS rakete počinje stvarno tražiti cilj.

Ovaj drugi metod se slažem u potpunosti.

• 2Ovo se svidja korisnicima: _commandos_, zlaya011
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Jedna od varijanti rasporeda brigade:



Brigada sastavljena od tri diviziona, a svaki divizion od tri baterije. Inače baterija se smatra osnovnom taktičkom jedinicom sistema S-300V.
Već napisano, ali da se ponovi nije naodmet, tu imamo:
9S32 x 3 x 3 ... 9 komada
9A82 x 2 x 3 x 3 ... 18 komada
9A83 x 4 x 3 x 3 ... 36 komada
9S457 x 3 ... 3 komada
9S15 x 3 ... 3 komada *
9S19 x 3 ... 3 komada *

* - ima ih još

Zatim imamo u komandnom punktu brigade:
Poljana ... 1 komad
Pori ... 1 komad
1L13 Nebo ... 1 komad
9S15 ... 1 komad
9S19 ... 1 komad
* za sada 4 Obzora i 4 Imbirlja

Ali ja tu vidim i rezervni komandni punkt i to čitam kao još jedna Poljana, Pori, Nebo, Obzor i Imbirlj.
Kolosalna organizacija, ukupno u strukturi brigade ima 75 raznih radara na 180 (+90) raketa !!!

Još je tu i tehnička baza, pri pozadini ovog dvoešalonskog rasporeda. Neke grube distance između diviziona su naznačene, dodatno je pravilo da 9S457 i pridruženi mu radari Obzor i Imbirlj budu u maksimum 1 kilometar međusobno, a ako ima interesa po temi određivanja optimalnog rasporeda baterija oko branjenog objekta u odnosu na smjer potencijalne pretnje preporučujem tekstove Voronina, Potetenka, Kruglikova i Denisenka koji su raspisali čitavu nauku o tome.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Искрено , што више читам ваше постове то све мање разумем.
Можете ли да наведете бојеви поступак од аквизиције до поготка у неком најједноставнијем случају, циљ подзвучне брзине без активног и пасивноог ометања?
Осматрачки радар предаје податке о циљу командној станици, шта даље?

• 1Ovo se svidja korisniku: zlaya011
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@ branko

Ovde imaš sve lepo objašnjeno na stranama 2 i 3, uz opšti opis sistema u prvom postu. Samo pažljivo pročitaj, sve lepo piše. Ima 3 strane teksta.