|
Zanimljivi kadrovi upotrebe ukrajinskih protivvazduhoplovnih raketnih sistema S-200 tokom rata sa Rusijom
Tokom rata u Ukrajini, ukrajinski raketni sistemi PVO S-200 su, navodno, korišćeni za obaranje više ruskih aviona visoke vrednosti poput A-50, ali i za gađanje ruskih ciljeva na kopnu.
Objavljeni video sadrži nekoliko važnih tačaka koje objašnjavaju neke aspekte istinskog „vaskrsnuća“ elemenata ovog sovjetskog sistema PVO iz šezdesetih godina prošlog veka. Konkretno, za lansiranje je korišćen standardni stacionarni lanser 5P72V, a ne, kako se ranije verovalo, novostvorena mobilna verzija.
Na snimcima se vidi da su ove rakete više puta lansirane sa ovih lokacija, na šta direktno ukazuju tragovi rada izduvnih gasova motora na zemlji. Istovremeno, za lansiranje ovih projektila očigledno su korišćene stare lansirne pozicije.
I sve ovo pokazuje koliko su te operacije bile rizične, jer lansirna platforma apsolutno nije pokretna i jednostavno nema načina da se pobegne od protivnapada. Štaviše, priprema za lansiranje se vrši direktno na lansirnoj rampi, pri čemu se raketa puni prilično toksičnim tečnim gorivom, što zahteva upotrebu odela za hemijsku zaštitu.
Sama raketa 5V28, ako uzmemo u obzir njen izgled, nije pretrpela nikakve izmene. Ali sve moguće promene odnosile bi se samo na elektroniku, koja je mogla biti redizajnirana. Kako tačno - ostaje nepoznato.
Među mogućim opcijama su korišćenje još jednog (novog/modifikovanog) radara za osvetljavanje cilja za standardnu poluaktivnu glavu za navođenje, ili ugradnja nove aktivne radarske glave za navođenje, ili kao opcija – pasivne, u slučaju mogućeg obaranja A-50.
Mogući rad sa glavom za navođenje (GSN) je označen natpisima na novom daljinskom upravljaču sa „GSN zaor“ tasterom, ali u vreme objavljivanja snimka još se ne zna značenje skraćenice i tek treba da se razjasni.
Na snimku se posebno izdvaja jedan vremenski veoma kratak deo snimka, na kom možemo videti svojevrstan pult dublirajućih komandi koji omogućava daljinsko upravljanje i lansiranje rakete. Obzirom da na pultu vidimo samo lampicu za 1 lansirni usmerač i za 1 raketu, za pretpostaviti je da je ovakva modifikacija urađena za rad samo sa 1 lanserom i verovatno bolje prilagođena za gađanje fiksnih ciljeva na zemlji. Ne postoji razuman razlog zašto bi se lansiranje na ciljeve u vazduhu obavljalo sa ovakvog daljinskog punkta, imajući u vidu svu složenost procedure u samoj kabini upravljanja vatrom, tako da je zaključak koji izvlačim sasvim logičan. Ipak, ukoliko je u sistem uvedena modifikovana raketa sa aktivnom glavom za samonavođenje, moguće je da je izvedena, takođe relativno složena modifikacija postojećeg ili nekog alternativnog radara, koji bi bili u mogućnosti da otkriju cilj u vazduhu i pripreme podatke o daljini i azimutu koji su potrebni raketi za lansiranje. Raketa bi se lansirala sa opcijom "zahvata glavom za samonavođenje u vazduhu", tako da bi se GSN uključio u trenutku koji je u samoj glavi određen tokom predlansirne pripreme, a na osnovu parametara cilja, azimutu i kosoj daljini.
Takođe, mogao bi se izvući i zaključak da se sistem upotrebljava ili se upotrebljavao veoma oprezno i gotovo "gerilski", što bi govorilo u prilog tome da se tokom borbenog rada koristi samo 1 lanser sa raketom.
PS. Konačno da jednom pohvalim ukrajinsku "muzičku podlogu" za ovakve video priloge... 
|
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
