offline
- Pridružio: 09 Sep 2015
- Poruke: 1201
|
Napisano: 25 Sep 2017 8:06
Celicno jezgro u zrnu se koristi iz raznih razloga, koji ne moraju uvejk da budu povecanje probojnosti. Recimo kod Sovjetskog 7N6 koji je imao gvozdeno jezgro (0.1% ugljenika) koje nije otvrdnutio, glavni razlog je produzavanje zrna, radi bolje balistike, (produzenjem zrna podize se BC, a zahrtev je bila i visoka polazna brzina, pa olovno jezgro, koje bi uciniolo zrno jos tezim nije dolazilo u obzir, a tome je sluzila i supljina na vrhu) koji je kod malih zrna bio na prilicno niskom nivou. Onda se neko setio da to jezgro moze da se pravi od boljeg celika i okali (sto podize cenu) pa je metak 7N6M imao otvrdnuto jezgro, koje je i dalje bilo zatupasto. Probojnost je bila podignuta, pogotovu protiv licnih sredstava zastite koja su ulazila u upotrebu, ali ne toliko da se zrno oznaci kao probojno. Onda je kasnije razvijen 7N10, sa jezgrom od legura velike tvrdoce, i koji ima spicasti vrh, pa i vecu tezinu i nesto manju polaznu brzinu, ali i vecu probojnost, i kojniu je karakterisan kao probojni metak.
M855 5.56 je ista prica. O njemu se ispredaju bajke da je AP, medjutim, iako ima nesto povecanu sposobnost proboja, ona je relativno niska u odnosu na prava AP (probojna) zrna. Recimo, M855 probija 3mm celika na 600 metara. Recimo, pravi AP metak u istom kalibru, M995 istu probojnost ima na 1300m, po ceni otrpilika 4 puta vise cene.
Taj M995 ima probojnost 12mm celicne ploce tvrdoce 300 RHA na 100 metara. Da prica bude jos zanimljivija, M955 je izuzetno efikasan na velikim daljinama. Recimo M993 u 7.62x51 ima probojnost 18mm na 100 metara, ali je daleko losije zadrzava (zbog ogranicenja u odnosu precnika i duzine) pa probija 3mm celika na samo 800 metara (za razliku od 5.56, koji to moze da uradi na 1300 metara)
Danas se u. upotrebuy uvodi M855 A1 manje probojnosti od M995, ali i znacajno nize cene. Ali posto tvrdo jezgro viri iz caure, o njemu vec kolaju price da se radi o ultra mega giga probojnom metku, sto nije tacno. Na pravoj pancirnoj ploci njegovo zrno se raspada, ali zato, u opeci, ili mekanom celiku ima vecu probojnu moc, i obezbedjuje probiojanje standardne barijere na vecim daljinama od M855.
Cak i u vojnim krugovima, za oba primera tj 7N6 i 855 se vode kao pancirno probiojni metci, iako kod njihovog konstriuisanja probojnost nije bila primarni cilj. No zabluda da je celicno (gvozdeno) jezgro automatski i probojno zive i dalje.
Dopuna: 25 Sep 2017 8:22
Ajmo malo i o prici o mesanju municije. Prica potice iz redjanja municije u redenike za mitraljeze, sa svakim n-tim metkom koji je traser (zbog smanjivanja cene, i ostecenja cevi) Ona ima smisla samo kod mitraljeza i puskomitraljeza, kod kojih je standardnio dejstvo rafalno, a koji imaju mogucnost da koliko toliko zadrze istu nisansku liniju prilikom pucanja rafala. Na AP, kod koje samo na malim daljinama svi meci iz rafala odu u isti cilj, a koriste se i poluautomatski, prica je besmislena. Pre svega sto niko ne zna koji je metak koji prilikom otvaranja vatre. Postavljanje trasera u uslovima nocne borbe ima smisla, ali samo u tim, ogranicenim uslovima. Ako se municija redja kombinovano u okvire, dolazi do besmislenog trosenja municije koja je nekoliko puta skuplja, a koja ce biti ispaljena na ciljeve na koje nije namenjena. Takodje, kada se sa tako napunjenim okvirom puca na cilj koji zahteva AP municiju (recimo na lako oklopljeno vozilo, ili na nisanske sprave tenka, ili na pesadiju koja nosi zastitne ploce, utvrdjeni polozaj ili nesto trece) svaki metak koji nije probojni je potrosen na senlucenje.
Bas zbog toga, okviri za AP se ne pune naizmenicno sa obicnom i probojnom municijiom, vec se probojna municiuja puni u odvojene okvire, koji se cuvaju za slucaj da su potrebni. Samo tako imaju smisla.
No, kod nas covek moze svasta da vidi a situacija nije mnogo bolja ni u drugim armijama. Mi bese imamo temu o vojsci i logici.
|
