MUNICIJA kalibra do 14,5 mm (vrste i načini obeležavanja)

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pa po tome ispada da oruzja u kalibru 5.56 x 45 mm isto imaju tezu kontrolu pri rafalnoj paljbi, manji upotrebni vek oruzja. Ili to nema veze sa barutnim punjenjem nego kalibrom?

• 3Ovo se svidja korisnicima: Bobo123, voja64, HP 35
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kontrola rafala u dobroj meri zavisi od mase zrna koja je kod 7,62 daleko veca nego kod 5,56. Upotrebni vek oruzja uslovljen je sa dosta razlicitih parametara (kvalitet materijala i izrade, uslovi koriscenja, municija...) ali zivot cevi je direktno uslovljen brzinom projektila tako da 5,56 brze trosi resurs cevi. Resenja se traze u kvalitetnijim materijalima i povrsinskoj zastiti kao sto je tvrdo hromiranje, tretiranje plazmom i boronom...

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Istina je da se rafal lakse kontrolise kod 5.56, kako si rekao, zato sto je to zrno duplo lakse od 7.62
Mada ja dajem prednost upravo Ruskom kalibru, zato sto ima dosta vecu probojnost , i isporucuje vise energije kada pogodi metu. Ovo se odnosi na FMJ zrna.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Za raspucavanje po vašarima i za teritorijalnu odbranu je 7.62x39 dobar kalibar jer ti je logistika pri ruci. Za ratne operacije uz ograničenu logistiku i frontovsko ratovanje loš. Pa sad zavisi od situacije gde si i ko si, takva ti je i municija.

• 7Ovo se svidja korisnicima: LonelyWolf, Bane san, Bobo123, markus, VIKING, aleksmajstor, HP 35
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Nabrzinu sam pretrčao svih 105 strana od 2008 do sada i nevidoh da je neko okačio slike od proizvodnog procesa za dobijanje čaure metka pa izvolte moliću fino sa dve slike iz moju kolekciju...

Prve dve pozicije su faze istezanja gde se iz mesinganog čančeta sa početka otkivanjem/presovanjem ista isteže do potrebne dužine.
Na trećoj slici se vidi utiskivanje u dance mesta za inicijalnu kapislu.
Četvrta pozicija se sastoji iz bušenja otvora za pripalu kapisle,narezivanje žljeba za izvlačenje i sužavanje vrata čaure na potrebnu meru.
Peta i poslednja faza je kraćenje na potrebnu dužinu i kapisliranje .Potom se čaura upućuje na poliranje na drugoj mašini ,da bi se na kraju napunila barutom po meri ,postavilo i pričvrstilo zrno.
Ista slika iz drugog ugla---

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 06 Avg 2013 12:34

jazbar ::Za raspucavanje po vašarima i za teritorijalnu odbranu je 7.62x39 dobar kalibar jer ti je logistika pri ruci. Za ratne operacije uz ograničenu logistiku i frontovsko ratovanje loš. Pa sad zavisi od situacije gde si i ko si, takva ti je i municija.

Imao sam neku kasetu iz policijske nastave u USA i gledao sam kako se ponasa svaki kalibar, od pistoljskog 22 LR do kalibra 12.7 mm. Pucali su i kroz staklo i kroz granje i kroz vrata od automobila i betonski blok. Najbolje se pokazao 308 win. (ako izuzmemo 12.7 mm) 5.56 je vrlo precizan ali postoji velika verovatnoca da cete preziveti u slucaju da ispred vas postoji nisko rastinje. Metak je skretao i za 40 % sa svoje putanje. Bas se secam da je to rekao onaj policijski kapetan. Zatim, kad su pucali u vrata automobila, samo se jedan sitan fragment probio do mesta suvozaca, i to deo kosuljice, koji ne bi napravio nikakvu stetu. Zatim su pucali u vetrobran automobila pod uglom od 20 stepeni, i znam da je meta bila neostecena na mestu vozaca. Takodje je bio jedan veteran koji je rekao da je gledao u Vijetnamu kako metak iz M 16 pogadja protivnika u ledja i odbija se od njega (!!) metak je valjda bio obelezavajuci, i ovaj se okrece da vidi ko mu puca u ledja! Sto se tice 7.62 x 39 mm, on je probijao vrata automobila, ali ni on nije nesto specijalno uspevao da osteti metu na mestu suvozaca. Jeste bio bolji od 5.56 ali ne upadljivo bolji. Jedan deo zrna se probio do mete i sigurno bi naneo stetu ali ne veliku. Takodje se pri gadjaju vetrobrana pod uglom pokazao lose. Znam samo da je 7.62 x 51 mm bio najbolji pri ispitivanju. Dakle, sto se tice ruralnih uslova ratovanja, uvek bih birao metak od AK 47 jer ima dovoljno energije da probija odredjene prepreke. Znam da je 308 win. bolji ali je on suvise jak za automatsko oruzje.

Dopuna: 06 Avg 2013 12:37

Recce ::Kontrola rafala u dobroj meri zavisi od mase zrna koja je kod 7,62 daleko veca nego kod 5,56. Upotrebni vek oruzja uslovljen je sa dosta razlicitih parametara (kvalitet materijala i izrade, uslovi koriscenja, municija...) ali zivot cevi je direktno uslovljen brzinom projektila tako da 5,56 brze trosi resurs cevi. Resenja se traze u kvalitetnijim materijalima i povrsinskoj zastiti kao sto je tvrdo hromiranje, tretiranje plazmom i boronom...

Mozes li malo da objasnis, koje se danas napredne tehnologije koriste u izradi puscanih cevi? Zanima me to za plazmu i boron? Koja je razlika izmedju cevi koje su pravljene u drugom sv.ratu i ovih danas?

• 3Ovo se svidja korisnicima: voja64, Bobo123, HP 35
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

jazbar ::Za raspucavanje po vašarima i za teritorijalnu odbranu je 7.62x39 dobar kalibar jer ti je logistika pri ruci. Za ratne operacije uz ograničenu logistiku i frontovsko ratovanje loš. Pa sad zavisi od situacije gde si i ko si, takva ti je i municija.
Do sad se pokazalo da su prednosti malokalibarske municije marginalne u odnosu na srednjekalibarski metak za automatsko oruzje.
Mnogo puta pominjana "kontrola rafala" je retko koriscena jer se AP uglavnom koristi za brzi sled hitaca 1+1 ili kratki rafal od 2-3 metka (a tada je situacija napeta i greske strelca su vece od rasipanja oruzja). Terminalna balistika je kod 7,62mm ipak bolja. Malokalibarska municija ima prednost na srednjim daljinama kod bocnog vetra a i veci je b/k. Ipak, nakon intenzivnijih kopnenih sukoba u protekloj deceniji mnoge moderne armije razmatraju uvodjenje novog kalibra (6,5 Grendal, 6,8 SPC, ruski 6mm...).
Pricao sam sa oficirom poljskog "Grom" koji je ucestvovao u operaciji "Anakonda" u Avganistanu (inace, "Grom" je jedina strana formacija koju je odlikovao Americki Kongres). Kaze da su radili sa "Deltama" na Tora-Bori i da se 5,56 ocajno pokazao "u mesu" narocito na bliskim odstojanjima kada protivnik nosi debeo sloj odece. Na kraju su bili prinudjeni da zamene svoje M-4 i pozajme AK od Rumunskog kontigenta koji je obezbedjivao spoljni perimetar baze.
U isto vreme "Delte" traze (i dobijaju) SR-47 tj. M-16 koja koristi municiju i okvire od AK. To se ne radi bez razloga... Foke i "Recon Marine" se jos uvek ne odricu M-14 i M-1911 (zovu ih "salty kit"). Velicina je bitna, devojke vas lazu
sevojno ::Zanima me to za plazmu i boron? Koja je razlika izmedju cevi koje su pravljene u drugom sv.ratu i ovih danas?
Rec je o povrsinskoj obradi unutrasnje trase cevi koja podize tvrdocu, olaksava odrzavanje jer je otpornija na koroziju i time povecava upotrebni vek cevi. Novi matrerijali (nerdjajuci celici, tvrdo hromiranje itd...) imaju isti cilj.
Do WWII izrada cevi tj. urezivanje zlebova radjeno je najcesce "provlacenjem" tj. alatnim rezanjem. Danas se to uglavnom radi hladnim kovanjem. Pod uslovom da su izradjene od istog materijala, rezane cevi su nesto preciznije ali samo kod prvih 1000-2000 metaka jer se trose relativno brzo. Kovane cevi zive visestruko duze i zadrzavaju istu preciznost i do 10x duze tako da su u proseku preciznije, jeftinje i duze zive. Dodajte tome jos poligonalne cevi ili tz. "neparno zlebljenje" sa 5 ili 7 zlebova koje manje deformise zrno od parnog broja zlebova... Zbir ovih u osnovi sitnih poboljsanja daje za rezultat daleko kvalitetnije cevi za automatsko oruzje od predratnog. Sa druge strane, kod preciznog, snajperskog oruzja stari nacin jos uvek ima neke prednosti.

• 4Ovo se svidja korisnicima: LonelyWolf, Bobo123, VIKING, HP 35
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Što se tiče urezivanja žljebova u cevi ili hladnog kovanja žljebova u cevi mogu da posluže sledeće sličice koje se koriste za objašnjavanje razlike između rezanih i valjanih navoja na nekom mašinskom elementu.



Kod prvog slučaja, rezanjem dolazi do uklanjanja materijala i prekida "vlakana" materijala dok kod drugog se ta ista "vlakna to jest kristalna struktura samo drugačije preraspodeli u novom obliku.

Prvi su preciznije izrade a drugi su izdržljiviji, a i tehnološki postupak izrade cevi je pojednostavljen i jeftiniji u drugom slučaju uz mali pad preciznosti cevi.

Sve se svodi na koncentracije napona u materijalu, te stoga i imamo dodatne termičke obrade po potrebi kao što su kaljenje, žarenje, otpuštanje ili termičko-hemijske obrade kao što su tvrdo hromiranje ili oblaganje sa nekim drugim materijalom visoke tvrdoće (oksidi raznih drugih materijala).

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

sevojno ::Napisano: 06 Avg 2013 12:34

Takodje je bio jedan veteran koji je rekao da je gledao u Vijetnamu kako metak iz M 16 pogadja protivnika u ledja i odbija se od njega (!!)
Ovo je da se grubo ne izrazim, cisto izmisljanje, ili pomenuti veteran ima slabo pamcelje, takva situacija mi je ne logicna i sa obelezavajucim zrnom..
Jedini moguci odgoor je da je to zrno bilo ili drveno ili gumeno, neko vezbovno, kao ona nasa 7.9mm, sa drvenim zrnom, za M48.

• 3Ovo se svidja korisnicima: markus, Bobo123, VIKING
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Ako si na ovaj metak mislio "VIKING"

Mogu ti reći da je i sa njim bilo smrtnih slučajeva usled ranjavanja sa male daljine pa je zbog toga i zamenjen ovim desnim brez zrna.
To se takođe dešavalo i ako je u samoj konstrukciji zrna bio čvor u drvetu pa mu je to povećavalo domet.
Doduše čak se i tu dešavalo da se otkine komad od vrha za pertlovanje čaura pa je neko usled okretanja oružja u pravcu lica na maloj daljini znao da pokupi koje parče najčešće na M48 a na drugim oružjima je to onemogućavao pojačnik trzaja.
Moguće je da se nekome zrno odbije od leđa samo ako je izgubilo svu svoju energiju i na završnoj-krajnjoj je putanji.