|
Nemamo ovde , za sada, nikakvog Primusa, a ono što se tiče noža čiju sliku sam ja postovao evo nešto duže, da ne kažem preciznije, priče: nož za AP o kome sam ja pisao je mrtvorodjenče! O čemu je reč? Počasni pozdrav se u JNA davao oružjem koje jedinica trenutno ima , tako da je u strojevoj obuci bilo predvidjen počasni pozdrav čak i sa automatom M-56. Medjutim, Gardijska brigada je i po tome bila izuzetak jer su automati (od tompsona pa na dalje) bili jednostavno nepraktični i ružni za davanje počasti. Posebno bolno mesto bio je upravo nož koji je na tim oružjima prosto štrčao , a strojeva komanda za njegovo stavljanje je bila nesrazmerna vremenu njegovog postavljanja. Stoga se počast davala sa M-48 do pojave ''papovke'' koja je prosto bila poezija kad je nož u pitanju. Ko ne pamti onu dramsku pauzu posle komande ''Nož na......pušku!'' kada ceo bataljon ili čak i puk složno potisne nož u borbeni položaj. Taj zvuk se ne zaboravlja!! Kao stvoren za strojeve radnje, bez obzira na to što mu je tromlon oduzimao dobar deo efektivne dužine. Ovu priču o korišćenju noža u fazi strojeve obuke sasvim argumentovano iznosim jer sam bio KO čiji posao je bio da, kada je u kasarni, po ceo dan vežba strojevu obuku, toliko bitnu gardistima.
Zašto je ova priča važna? Kada se pojavila familija automata ''Zastava'', odnosno FAZ M-64 dugo su logističari i taktičari lomili koplja da li da je opreme nožem. Kada je Gardijska brigada preoružana sa AP , pešadijski bataljon je dobio onu sa drvenim kundakom, a mi, automatičarski bataljon onu sa preklopnim. Odmah se pojavila i potreba za počasnim pozdravom i uz te puške je stigao i nož koji nije imao adapter za šipku već se direktno nabacivao i pričvrščćivao pomoću zaštitnika usta cevi. Toga se odlično sećam. Onda se uvidelo da je takav način rada jednostavno nepraktičan, a nošenje puške sa nožem na sebi radi počasti bilo je čak i opasno. Tako se dogodio paradoks: naši drugovi u Pešadijskom bataljonu dužili su normalno M-70, a prilikom počasnih vežbanja i radnji privremeno su zaduživali ''papovke''. Da bi priča do kraja bila precizna, sve se to dogadjalo tokom 1973. i 1974. godine. Nož je početkom 1974. godine bio povučen. U prodavnicama ''Zastave-lovačko oružje'' pojavio se tek tri godine kasnije, 1977, godine.
Da je nož na AP problematičan od početka do danas, mogu da vam potvrde svi oni koji su ga nosili, dužili i koristili, tako da je i ova moja priča deo tog miljea. Najkasnije se i pojavio kao deo prateće opreme ove odlične jurišne puške.
Nadam se da si zadovoljan objašnjenjem.
PS
Imam i knjigu ''Gardijska brigada'' u kojoj se može videti skroman deo fotografija. Ne očekuj da ćeš naći na neki trag upotrebe tog noža jer je bezbednosna zaštita (uključujući i fotografisanje) bila vrhunska. U samoj kasarni VP 4795 (GB) nas je za privatne uspomene fotografijao neki gardijski major u penziji. Postoje slike iz Titovih monografija, ali tamo se može videti samo oružje koje su tog momenta vojnici imali u počasnom stroju. Nisam obraćao pažnju ovih godina čime sada daju počast gardisti - možda su se vratili na AP sa drvenim kundakom. Prošla me volja da ih gledam , kad se setim kome su sve morali da daju počast...
|
mixeloti, ne daj boze da ovaj ruski specijalac pokusa da nanisani preciznije i doblizi noz-pucaljku prema nisanskom oku pa jos da dobije povratni udar nakon pucnja 
