Noževi

• 2Ovo se svidja korisnicima: AcaNik, kuntalo
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

jazbar ::Schiavona ili Slovenka po naški, najviše se ih iskovalo kao poluproizvod kod nas u Idriji i Žireh gde su bile tada najbolje železare. Onda se to dalje vozilo majstorima od Venecije do Dalmacije koji su ih iskovali i sastavili do kraja.

Jesu li tamo iskovane i kašike kojima ste iskopali Jadransko more?

Pored toliko italijanskih gradova od kojih neki imaju vekovnu tradiciju izrade oružja, morali gvoždje da dovlače u Idriju i Žire? Imaš li ti neki izvor za ovu tvrdnju ili moramo da ti verujemo na reč? Jer, kada se pomene Idrija, imamo neke druge asocijacije. Mačeve jedino ti pominješ.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nismo Slovenci iskopali Jadran al smo mu dali ime.

Što ima veze Venecija sa Italijom? Italija postoji tek od sredine 19. veka. Inače slovenski čelik je bio najbolji u tom delu Evrope još od Rimskog carstva, provincija Norik i poznati noriški čelik. I dandanas mnogo oružara kupuje za izradu oružja slovenski čelik i Zastava i HS Karlovac. Veliku tradiciju oružarstva ima i gradič Borovlje gde su pravljene kvalitetne arkebuze i muskete te danas lovačko oružje, gde postoji tvornica Glock. I koje je tek 1920 pripalo Austriji iako su tamo živeli 100% Slovenci a i danas su večina. Schiavone su kovali mnogi majstori po Evropi i valjda nisu svi dovlačili čelik iz Slovenije, ja se referišem samo na ono što se tiče Venecije i Slovenije. Nego nisu čelik dovlačili u Idriju i Žiri več su ga tamo proizvodili za Schiavone a verovatno i mnogo drugih malih železara bliže Veneciji.

Ovde nešto piše: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 3Ovo se svidja korisnicima: Bane san, gravesen, HP 35
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Spada schiavonesca je odrednica za tzv. "srpski mac" (izvedenica iz "sclavinia" i zapisana u dubrovackim i venecijanskim dokumentima). Ako je verovati tim izvorima. takav jednosekli mac (kategorija "hand and half") imao je karakteristicnu nakrsnicu u obliku latinicnog slova "S" a detaljnije je obradjen u knjizi Marka Aleksica "Mediaval Swords from Southeastern Europe Material from 12th to 15th. Century". Prvo pisano pominjanje ovog tipa maceva odnosi se na izvesnog kovaca Dobrica Bunisalica i njegovo nasledje... Macevi su kovani na podrucju od Makedonije do Hercegovine ukljucujuci i danasnju Albaniju ali i Bugarsku i juznu Ugarsku. Ako ima nekih istorijskih izvora o "srpskom macu" u Sloveniji voleo bih da ih podelimo ovde.
BTW
Sediste kompanije Glock je u gradicu prilicno germanskog imena - Deutch Wagramu, skoro na krajnjem severoistoku Austrije. Nisam znao da je ikada bio u sastavu Slovenije...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Recce ::Spada schiavonesca je odrednica za tzv. "srpski mac" (izvedenica iz "sclavinia" i zapisana u dubrovackim i venecijanskim dokumentima). Ako je verovati tim izvorima. takav jednosekli mac (kategorija "hand and half") imao je karakteristicnu nakrsnicu u obliku latinicnog slova "S" a detaljnije je obradjen u knjizi Marka Aleksica "Mediaval Swords from Southeastern Europe Material from 12th to 15th. Century". Prvo pisano pominjanje ovog tipa maceva odnosi se na izvesnog kovaca Dobrica Bunisalica i njegovo nasledje... Macevi su kovani na podrucju od Makedonije do Hercegovine ukljucujuci i danasnju Albaniju ali i Bugarsku i juznu Ugarsku. Ako ima nekih istorijskih izvora o "srpskom macu" u Sloveniji voleo bih da ih podelimo ovde.
BTW
Sediste kompanije Glock je u gradicu prilicno germanskog imena - Deutch Wagramu, skoro na krajnjem severoistoku Austrije. Nisam znao da je ikada bio u sastavu Slovenije...

Schiavona izvorno nema baš nikakve veze sa Srbijom, možebiti su je kovali neki srbski majstori kao i drugde po Evropi. Sclavinia je Slovenija, Srbija je Servia! Imaš tamo na istorijskom podforumu istorijske karte Slovenije gde ti sve jasno piše, da ne kačim sad tu ponovo.

Glock ima proizvodnju u Borovljama (Ferlach) i u Nemškom Wagramu gde je i uprava: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 3Ovo se svidja korisnicima: Bane san, Bobo123, HP 35
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nisam bas siguran u to jer u dubrovackim spisima na italijanskom jeziku pridev "sciavonic" oznacava srpsko poreklo (nevezano za maceve, vec i za stoku ili tkanine i srebro). Venecijanci su tu rec neretko koristili za sve slovenske narode a pominju se i "schiavonese" pod otomanskom upravom.

• 4Ovo se svidja korisnicima: WS2, proka89, Bane san, HP 35
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 13 Okt 2015 22:11

Mislim da Sclavini nema vese sa slovencima tj ima zato sto su slaveni/sloveni. Sclavini je generalni naziv za slavene\slovene u mnogim publkacijama se koristi naziv sklovini slovini sclavini za juzne slavene. I u razgovoru ugodnom naroda slovinskoga fra Andrije Kacica Miosica se koriste isti pojmovi. U raznim publikacijama se i kraljevina slavonija naziva sklavinija..

Dopuna: 13 Okt 2015 22:12

Schiavona /schiavoneska znaci zena slavenka na italijanskon/latinskom. I macu ie to ime dano jer su ga koristili etnicki slaveni preko bare,..

• 3Ovo se svidja korisnicima: Bane san, Bobo123, HP 35
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da, tokom srednjeg veka u Italiji mac neretko ima zenski rod tj. zensko ime

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

I sada nazad na temu!

• 3Ovo se svidja korisnicima: Bane san, OrthodoxWidowmaker, Bobo123
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

evo ja ću...





military.com/thumbs4/164784_tmb_90302772_146.JPG[/img][/url]

• 5Ovo se svidja korisnicima: Drug pukovnik, Sr.Stat., foxy, Bobo123, HP 35
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Китим се туђим перјем, кумашинова Мора матора! Купљен крајем 1984.
Сечиво класично, фабричко, очигледно са добром километражом. Дршка и канија рог (ирвас?) са сребрним оковима. Хералдике за причу, грбови државни, регионални, породични. И име, власник или дародавац?

Показао сам га покојном др Љубиши Рајићу, оснивачу наше Скандинавистике, рече како је по стилу слова и украса стара Мора, негде почетак 20. века, али није баш зналац...







Дршка асиметрична, квргава и легне на длан као позадина на ношу!