|
Za samoodbranu u kuci najbolje mi izgleda .45-ica pistolj, sa prvim metkom sitnom sacmom i ostali normalni. Trzaj sa sacmom je jako mali, pa je i pucanje dubleta bez vecih problema. Sam metak nema veliku probojnu, ali ima zato veliku zaustavnu moc pa i ti koji promase nece otici bas daleko. Kod pucanja u mraku sa normalnom municijom gotovo da nema bljeska. Sam pucanj jeste jak ali sam metak ne probija zvucni zid pa je i komponenta odjeka pucnja nesto slabija. Sam pogled u cijev je gotovo kao pogled u sacmaricu, pa i to ima psiholosko djelovanje na napadaca. Kod mene u okvir staje 12 metaka (HK-USP tact) i to je za nedaj boze vise nego dovoljno. Iako je to plastikaner, prilicna je to pistoljcina i nije bas za nekog sa malom rukom (npr zena). Ovaj moj model ima podignute nisane i to umnogome olaksava evtl. jednorucno repetiranje. Kao oruzje je jako precizan (oko 15 cm grupisanje na 25 m pucano sa dvije ruke) ali kome to u takvoj situaciji treba i mislim da je taj faktor nebitan. Zbog dignutih nisana preglednost samog cilja je izvanredna. Nije nesto posebno tezak tako da je moguce i relativno brzo biranje ciljeva. Moje najbolje vrijeme sa ovim pistoljem na 5 mini popper (15m) je bilo 4,6 sekundi, dok sa normalnom devetkom iz pistolja SW PPC je negdje oko 6 sekundi, iz razloga sto sa devetkom da bi pao mora se pogoditi gornji dio , pa se poneki popper mora gadjati dva puta. U svakom slucaju za samoodbranu u kuci dajem prednost .45 ici u odnosu na devetku. U odredjenoj vanjskoj situaciji prilikom koje je neko napadnut od jednog ili vise napadaca, naoruzanih u realnom dometu oruzja, ako se bas nema mogucnost odvracanja ili bijega, onda upotrebiti sopstveno vatreno oruzje sa svom vatrenom moci koja se posjeduje. Zbog velike vjerovatnoce da bude neko sa strane povrijedjen, mislim da bi pistolj u kalibru .22 bio optimalan. Relativno laki, municija jeftina tako da se moze gotovo sve do perfekcionizma uvjezbati, gotovo da nema trzaja, tesko da moze i jedan metak ubiti ( u poredjenju sa drugim topovima) osim ako pogodjeni bas nije toliki baksuz da ga se pogodi u otvorena usta. U moj SS P220 staje 10 metaka i to kad puca prije bi pomislio da radi neka singerica. Ako je protivniku bas malo jedan pogodak onda mu bez problema dodijelis jos poneki. Cak i sa jednom rukom moze se postici velika brzina preciznog pucanja. U svakom slucaju prije nego se odluci pucati u napadaca, prvo iskoristiti sve mogucnosti bjezanja ili pregovora. Toliko o mojim iskustvima sa pistoljima. Nazalost o revolverima nemam pojma pa ovim postom ne dajem prednosti pistolju u odnosu na revolver. Posto je nemoguce obicnom smrtniku imati jedan pistolj za izlaske, drugi za auto, treci za kucu, sacmaru za vikendicu i ko zna kakve jos varijacije i potrebe su moguce, onda bi trebalo da se odluci za jedan model. U prvom redu treba da se izabere kalibar, moje misljenje je da to treba da bude nesto jeftino, da se covjek moze uvjezbati, da spozna oruzje, spozna kalibar i na kraju spozna i sebe. kad se je odlucio za kalibar, onda oruzje u prvom redu da mu se svidja, zatim da mu dobro lezi u obe ruke ponaosob kao i zajedno, zatim da je pouzdano i da se moze nabaviti i za nedaj boze bez dozvole. Polazim od tog da je napadnuti normalna osoba, a da su napadaci budale i desi se da taj normalni napadnuti rani ili ubije nekog od tih budalastih napadaca. On je od tog momenta automatski okrivljeni u jednom krivicnom djelu i oruzje mu se po sili zakona oduzima ( koliko ja znam o tom, mozda sam u krivu) do donosenja presude o oslobadjanju. To vrijeme koje traje nekoliko mjeseci ili godina taj napadnuti a sada okrivljeni je izlozen jos vecoj opasnosti od napadaca tj budala i sad neme ni sanse ni prilike da se brani.
|
