Carska ruska mornarica nakon 1905-e godine

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Što se tiče upotrebljivosti krstaša i njihove uloge u Jilandskoj bici: Kod Jilanda nemački bojni krstaši su potopili tri britanska bojna krstaša a izgubili jedan. Nasuprot tome kudikamo veće flote bojnih brodova nisu potopile ni jedan kapitalni brod. Iako se može pričati o uticaju sreće, Britanskom kršenju bezbednosnih procedura pri radu sa punjenjima za topove i opreznog komandovanja britanskog admirala Dželikoa ipak je indikacija da je brzina ključna za sposobnost brodova da "steknu i uteknu".

Nemački bojni krstaši su se pokazali boljim od britanskih jer su bili bolje zaštićeni. Indikativno je da su posle Vašingtonskog sporazuma uglavnom bojni krstaši bili ti koji su birani da se sačuvaju, a sporiji bojni brodovi slati na rezanje. Strogo govoreći malo koji bojni krstaš je to i ostao što znači da je koncept imao velikih mana ali je bio dovoljno fleksibilan da se od osnovnog trupa modifikacijama naprave upotrebljivi brodovi:
- bilo brzi bojni brodovi kao evolucija koncepta dobro zaštićenih nemačkih bojnih krstaša iz 1. sv rata (japanska Kongo klasa koja je i 2. sv. ratu bila njihova najaktivnija klasa bojnih brodova zbog velike brzine, a ekonomične potrošnje goriva i manjeg značaja od Jamato i Nagato klasa)
- bilo kao nosači aviona (Akagi, Leksington...)

Kao bojni krstaši su ostali britanski Hud, Ripals i Rinaun (Britanija na ivici bankrota nije stigla da ih temeljnije modernizuje u brze bojne brodove).

Indikativno je i pogledati kako su 2. sv. rat proveli sporiji brodovi - britanska Rivendž klasa skoro i da top nije opalila na neprijateljske brodove isto kao i japanska Fuso klasa (dok nije došlo vreme za praktično samoubilačku bitku u Surigao tesnacu). Ise i Hjuga su takođe imali neznatan učinak. Američke modernizovane žrtve Perl Harbora su osim pecanja dve gorepomenute ribe Fuso klase u Surigao buretu pucali samo u stacionarne mete na kopnu... Čak i novija britanska Nelson klasa je u svoj nišan dobila Bizmarka samo zato što mu je torpedni bombarder onesposobio kormilo i ostavio ga da se vozi u krug...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Versuse,bojne krstaše su sve zaraćene strane radije ostavljale u službi(nakon Vašingtonskog sporazuma o paritetu i ograničenju tonaže) samo zato što su to bili NAJNOVIJI kapitalni brodovi a ne najbolji.Pa nije valjda Engleska trebala da ostavi Drednot,Belerofon pa i Gvozdenog vojvodu,te gegurave patke naoružane očajno lošim topovima 305 i 343 mm ?!
-Pravo pitanje Versuse glasi:Koje su to "punokrvne" superdrednote žrtvovali a ostavili bojne krstaše ?
Kao što sam ranije naveo,Engleska i Japan su na Huda odnosno na klasu Kongo dodali na hiljade tona oklopa da bi ispravili koncepcijske i konstrukcijske promašaje ali su ti,sada već brzi bojni brodovi,podlegali očas posla superdrednotima.
Pokušaj da preživeli bojni krstaši budu korišteni za patroliranje okeanskim prostranstvima i progon džepnih bojnih brodova i rejdera je propao.Jednostavno,bojnih krstaša je bilo premalo i bili su preskupi za tu ulogu.
Čerčil se pribojavao klase Kongo u ulozi rejdera u indijskom okeanu ali do toga nikada nije došlo jer ih Japanci,svesni da su Kongo,Hiei,Haruna i Kirišima ipak preveliki,preskupi i veliki potrošači goriva da bi ih koristili na taj način.
Trgovačkom prometu je više nevolja zadao Kormoran nego svi krstaši zajedno.
Navodiš primer klase "R" ali ona nije reper jer nije bila modernizovana između dva rata i korišteni su za zaštitu konvoja osim u proleće 1942-e kada su pod komandom Džejmsa Samervila krstarili vodama Cejlona i tražili noćni artiljerijski kontakt sa Japancima i njihovom Kido Butai.
-Vidi,nasuprot tome,Vorspajt,Valijent i Barem koji su gurani u bitku bez pardona.Kada god su poslali neki bojni krstaš u otvorenu bitku ovaj je završio na dnu mora.Hud kod Islanda a Ripals kod obala Malaje.Pogledaj kako se provela japanska Kirišima u duelu sa Južnom Dakotom(ako me sećanje ne vara)
Superdrednoti su korišteni "do pre neki dan",a bojni krstaši ?
Šta da radiš sa brodom koji je preveliki i preskup za ulogu krstarice a nedovollno žilav da bude kapitalni brod ?
Lepi brodovi ali "mrtvorođenčad"!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ne poredimo superdrednote i bojne krstaše već obične drednote i bojne krstaše.

Krstaši koji su preživeli Vašingtonski sporazum: 4 - Rinaun klasa (2), Hud i Javuz Sultan Selim (ex Geben)
Brzi bojni brodovi dobijeni preradom bojnih krstaša: 4 (Kongo klasa)
Nosači dobijeni od bojnih krstaša: 6 Leksington klasa (2), Karedžs klasa (3), i Akagi

Brzi bojni brodovi dobijeni preradom drednota: 8 - Konte di Kavur (2), Andre Dorija (2) Ise (2) i Fuso (2) klase)
Nosači dobijeni prepravkom bojnih brodova: 1 - Igl, (bila su još 2 Kaga i Šinano - ali to su već bili brzi bojni brodovi)

Koja grupa brodova se pokazala korisnija u 2. sv. ratu? Čak i Hud je imao bitnu ulogu kod Mers el Kebira.

Kirišima bi čak potopila novu Saut Dakotu (zbog kvarova na njoj u tom trenutku) da nije bilo Vašingtona koji ju je potopio. Bojni krstaš je bio neizbalansiran koncept, ali se brzina uopšte pokazala kao bitnijom od oklopa u svetlu pojave nosača aviona koji su i sami bili brzi kao bojni krstaši (a neki su i bili prepravljeni bojni krstaši i krstrice). Kapitalni površinski brodovi koji su i dalje imali ulogu u pomorskim bitkama su ponajviše služili kao PVO platforme za zaštitu nosača.

Rivendž klasa je svesno napravljena da koristi ugalj kao pogonsko gorivo jer ga je bilo kod kuće a Britanci su se zabrinuli da bi im protivnik mogao preseći snabdevanje naftom iz udaljenih kolonija. Motori na ugalj nikada ne mogu proizvesti istu konjažu a stoga ni brzinu kao motor na naftu iste mase u istom trupu zbog veće energetske vrednosti nafte. Britanci ih nisu modernizovali u brze bojne brodove jer bi to zahtevalo zamenu motora što je papreno skupo (a Britanija je već počela da gubi finansijski dah naspram SAD) - umsto toga bacili su ih u 2. plan i modernizovali samo Kvin Elizabet klasu jer je već išla na naftu (i uopšte bila planirana kao brža). Pa čak ni nju nisu stigli celu da modernizuju.

Zajedno sa Ripalsom je stradao i Princ od Velsa tako da je njegova sudbina više potvrda prevaziđenosti površinskih brodova ako protivnik raspolaže dovoljno jačom avijacijom nego kritika na čisto koncept bojnog krstaša.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da,potonuo je i Princ od Velsa ali nakon 10 pogodaka torpedom.Ripals nakon samo tri.
Primeri modernizacije italijanskih Kavura,Dorije,Čezarea i Duilija,kao i japanskih Ise i Hiuge su primeri bačenih para,i dalje su ostali sporiji i slabiji od superdrednota.Francuzi su pametno postupili što su samo povećali elevaciju topova na Bretanji,Provansi i Loreni i okrenuli se ganc novim brodovima.Istina,uz ekscentričan i loš izbor smeštaja glavne artiljerije u samo dve četvorocevne kule.
-Što tiče prvobitne namene bojnih krstaša samo ime ukazuje ,BATTLE cruiser !!!
Dok su superdrednoti još decenijama nakon Velikog rata građeni i korišteni,bojni krstaši su "umrli" sa svojim idejnim tatom,Džekijem Fišerom.Džeki se malo više zaigrao sa svojim igračkama.Nakon Velikog rata niko više nije gradio bojne krstaše iako je bilo određenih planova u Holandiji da naprave nekakve mutante krstaša i nosača aviona.
P.S.
Šta kažeš na sposobnost Carevine da napravi onako dobar top 305 mm ?Moju generaciju su u školi učili da je Ruska carevina bila jadna država,nesposobna da se brani i proizvede bilo šta.Činjenicu da je nemački vojnik za vreme Carevine mogao da vidi Moskvu samo na razglednici a ne kroz durbin(kao neku deceniju kasnije) su prećutkivali.Takođe,možeš pročitati ovde da su nemački krstaši smelo ulazili u sukob sa engleskim b.k. pa čak i drednotima dok je Geben redovno davao petama vetra kada ugleda Imperatorku Mariju ili njenu "sestru" jer su ove sposobne da "trče i pucaju".
Meni je ova tema zanimljiva i kao pokazatelj narasle industrijske i intelektualne moći Rusije onoga doba.Ovakve brodove i oružje nije mogao da projektuje i pravi bilo ko.Ruski drednoti tog vremena su bili bolji od francuskih,KuK,italijanskih,engleskih(do pojave superdrednota) a ništa lošiji od nemačkih(do Bajerna).

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ako mene pitaš svaki bojni brod, pa možda i teška krstarica porinuta posle 1935. je bačena para.

Ruska mornarica je doživela debakl u Rusko-Japanskom ratu (u kome su pravi pobednici bili Britanci i Amerikanci koji su bili neutralni, a ne Japanci) zbog slabije obučenosti i generalno lošijeg kvaliteta brodova (najbitniji Japanski brodovi su u tom ratu bili poslednja reč tehnike, uglavnom iz britanskih brodogradilišta, dok su Ruski uglavnom bili iz francuskih). Rusi su izvukli skupo plaćene pouke iz tog rata bar što se obuke i upotrebe brodova u Baltiku tiče (naročito miniranja). Iako im je mornarica od brojčano 2.-3. u svetu spala na nivo Italije ono što im je ostalo su dosta vešto koristili u 1. sv. ratu (u Baltiku), ali su patili od sistemskih i ekonomskih problema na državnom nivou što se ogleda u činjenici da su upravo mornari bili među prvim revolucionarima (još od pobune na Potemkinu).

Rusi su u Crnom moru imali ogromnu nadmoć nad Turcima/Nemcima u vatrenoj moći: imali su nekoliko predrednota protiv jednog jedinog bojnog krstaša Javuz Sultan Selima tj Gebena, ali nisu uspeli da potope pa čak ni ozbiljnije oštete isti (osim minama ali za njih nisu zaslužni ruski bojni brodovi) čak ni pošto su izgradili još tri spora drednota klase Imperatorka Marija (od kojih im je jedan, sama Imperatorka Marija eksplodirao u luci). Po meni je Geben upravo primer potvrde koncepta bojnog krstaša s obzirom koje je investicije i snage neprijatelja (i koliko dugo) vezivao za sebe a ipak ostao čitav jer je uvek mogao da zbriše kad bi postalo suviše vruće i nastavi sutra da pravi probleme. Koncept bojnog krstaša kao odlučujućeg oružja je propao zajedno sa konceptom bojnog broda (pa i brzog bojnog broda) kada se pojavila efikasna mornarička avijacija (Geben je pri kraju rata bio napadnut iz vazduha od strane britanaca ali su bombe tada još bile male da nanesu veću štetu) koja je sama imala nemerljivu prednost u brzini i dometu u odnosu na sve brodove, uključujući i same bojne krstaše. Radar ih je sve definitivno dotukao.

Rusi su što se proizvodnje tiče bili nešto ispred Japana pre Rusko-Japanskog rata jer su već počeli da proizvode bojne brodove (makar po licenci - Japanci su stigli dotle tek klasom Sacuma završenom posle rata), ali su imali slabije "učitelje" od Japanaca a i (što je manje-više normalno za državu koja tek osvaja tehnologiju) bili dosta konzervativni na strani bezbednosti što se artiljerije tiče pa su im topovi bili teži od topova istog kalibra iz britanskih ili francuskih fabrika, mada sigurniji (bili su ponosni što im ni jedan nije eksplodirao). Municija im se pokazala kao slaba u Rusko-Japanskom ratu (Japanci su koristili i "šimoze" granate - uslovno rečeno preteča napalma - koje su efikasno neutralisale posade topova ruskih brodova kod Cušime i tako ubijale borbenu moć ruskih brodova iako ne bi probijale oklop), koliko su stigli da uznapreduju do 1. sv. rata ne znam.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, Pera Ždera
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Napisano: 01 Nov 2013 16:37

Došlo je vreme da nastavimo našu priču o razvoju carske ruske mornarice i da se malo osvrnemo na nastanak pomorskog vazduhoplovstva.
Mornarička avijacija carske Rusije
Za početak stvaranja mornaričke avijacije Rusije se najčešće vezuju dva događaja.Jedan se odigrao 16.09.1910 kod Sevastopolja kada je mornarički oficir Dorožinski u avionu «Antoanet» izveo let sa Kulikovog polja praćen pozdravima hiljada posmatrača među kojima i visokih oficira carske ruske mornarice.
-Drugi događaj se desio 22.09.1910 i tom prilikom su poručnik Pjotrovski i njegov mehaničar čije ime nije zabeleženo izveli prvi let iznad mora i ujedno prvi između dva grada u Rusiji,let od Sant Petersburga do Kronštata.Pilot Pjotrovski je nakon toga proglašen za pilota «dugih linija» !!!
-No,ni Dorožinski nije dangubio,kada već nije postao «dugolinijski» pilot odlučio je da postane prvi koji će poleteti i sleteti na vodu.Opremio je svoju «Antoanetu» plovcima i izvršio više neuspešnih pokušaja poletanja.Naime,plovci bi isuviše utonuli u vodu i tako onemogućili avionu da dostigne brzinu poletanja.Dorožinski se nije obeshrabriti,naručen je iz Francuske moderni(za tadašnje predstave)hidroavion Voazen-Kanar pa je uporni Dorožinski najzad poleteo sa vode i ušao u Istoriju kao prvi pilot hidroaviona u Rusiji.
-Vrlo brzo je shvaćen potencijal upotrebe aviona u Mornarici pa je već 24.05.1911 poručnik Dubovski izveo prvu potragu za podmornicom leteći u svom avionu i to se može smatrati kao začetak protivpodmorničke borbe iz vazduha.
-Ipak,za zvaničan datum nastanka pomorske avijacije carske Rusije smatra se 19 april 1911 kada je ministar pomorstva ,admiral Grigorovič naredio formiranje prve jedinice pomorskog vazhuplovsta u Sevastopolju,dva odeljenja od po tri hidroaviona.Mogu piloti da lete koliko im drago ali dok ministar ne potpiše naredbu to se ne računa :-).Tako je Crno more odabrano da bude poligon za uvežbavanje novog sredstva za ratovanje na moru,tj.iznad njega.U roku od godinu dana,osnovana je slična jedinica i na Baltiku.
-Carevim pilotima je pripala čast da budu zabeleženi kao prvi koji su izveli napad bombama na neki ratni brod.Beše to 29-og oktobra 1914-e godine kada je sedam ruskih hidroaviona poletelo i bombama napalo nemački bojni krstaš «Geben» koji je izvršio poznati rejd na rusku crnomorsku obalu.Nije zabeleženo kakav materijalni učinak su izazvale te bombe.
-Ruski pilot Nagurski je 8-og avgusta 1914-e godine izveo i prvi let koji bismo danas nazvali «search and rescue».Naime,on je tada leteo iznad Arktika u potrazi za izgubljenom ekspedicijom Georgija Sjedova.

Dopuna: 02 Nov 2013 15:03

-Razvoj carskog pomorskog vazduhoplovstva je tekao u dva pravca:
-avioni stacionirani na obali a u službi mornarice
-avioni ukrcani na brodovima
Razvoj je bio brz pa je tako krajem 1917-e godine u Baltičkoj floti bilo 98 hidroaviona svrstanih u dve vazduhoplovne brigade kao i jedinica kojoj su pripadali avioni ukrcani na brodovima.Nosač hidroaviona-tender «Orlica»,deplasmana 3800 brt, je mogla da ukrca četiri hidroaviona i bila je češto korištena u operacijama Baltičke flote.
-U Crnomorskoj floti je bilo 112 hidroaviona a postojala su i čak tri nosača-tendera,»Imperator Aleksandar I «,»Imperator Nikolaj» i «Almaz».Prva dva su imala deplasman od 9800 brt i mogli su da ukrcaju 7-8 letelica a «Almaz» je mogao da ponese 4.
Evo Almaza.


model Almaza


Imperator Nikolaj


Orlica


Za operacije na Crnom moru,1916-e godine je iznajmljen rumunski putnički brod "Rumunija" i izvršena njegova konverzija u nosač -tender hidroaviona.
"Rumunija" je imala deplasman 4500 tona i mogla je poneti 4-7 hidroaviona.Evo nje na slici iz vremena kada je služila Caru i Rusiji.


Evo malo i slika hidroaviona sa početka stvaranja i uspona ruskog pomorskog vazuhoplovstva.Prvo ćemo videti letelice strane proizvodnje a izvanredne ruske hidroavione konstruktora Grigoreviča ćemo predstaviti kasnije i detaljnije.
Kertis


Iz Francuske je uvezeno tridesetak letećih čamaca FBA,na jednoj od donjih slika možete videti ovu letelicu na Orlici.












Zaplenjeni Fridrihshafen


Dopuna: 31 Jan 2014 12:23

Sada ćemo iz knjige Borisa Karpova "Obalska odbrana" pročitati odlomak o odbrani Finskog zaliva u Velikom ratu.
Hmmm . . .čitaćemo čim se izborim sa tehnikom.
















Narednom slikom završavamo čitanje o odbrani Finskog i započinjemo upoznavanje sa odbranom Riškog zaliva,zaliva na koji se naslanjalo desno krilo ruskog kopnenog fronta prema Nemcima.


Nastavljamo . . .Riški zaliv,odbrana i poslednji dani . . .

• 3Ovo se svidja korisnicima: Bane san, victoria, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Ruski brod "Admiral Makarov" u Baru 1910. godine prilikom proslave 50 godina vladavine Nikole I Petrovica I proglasenja kraljevine. Tom prilikom su ovim brodom doputovala u Crnu Goru i dva zeta karalja Nikole, veliki knezovi Petar Nikolajevic i Nikolaj Nikolajevici (mladji) Romanov.