Car Jovan Nenad

1

Car Jovan Nenad

offline
  • boksi  Male
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 11 Jun 2008
  • Poruke: 7145

Цар Јован Ненад се појавио у једном од најтежих периода у историји српског народа, када, од некада прве балканске средњовековне државе, није остало ни стопе слободне земље. Многи Срби иселише у Угарску чему нису били противни ни угарски краљеви и великаши, јер су Срби важили за војнички првокласан народ, који ће очувати јужне границе и одбити Турке од продирања у Угарску. Јужна Угарска у границама Бачке, Баната и Срема, била је тада већ насељена аутохтоним словенским живљем, праоцима данашњих Срба који се ту нађоше још од доласка Словена из старе постојбине. По турским тефтерима и другим историјским подацима из тога доба, две трећине житеља Бачке и Баната је било српског порекла.

Елем, у нас се појавио занесењак, сањар и визионар, и себе прогласио за цара којег је послао Бог да ослободи хришћане и протера Турке. Нико није знао одакле је тај човек дошао, али су се ширили гласови да је од српских деспота, као и да су му преци били цареви из династије Палеолога. У то су време наши деспоти сличили нанекаквим пограничним капетанима који су требали да чувају границе Јужне Угарске. Ради тога су им уступана на уживање огромна имања. Но, цару Јовану су у поређењу са осталим српским деспотима у Угарској, на првом месту били циљеви да уз помоћ Угарске ослободи своје земље од Турака, што је много већа ствар. Цар Јован је једини искористио повољне политичке, државне и етнографске прилике у којима су се тада налазили и Угарска и српски народ и покушао је да оснује једну самосталну српску државу. Он први проглашава да овдашњи Срби на југу Угарске не мисле да напуштају настањено земљиште. Уместо назива деспот, себе титулише као цара. Његово царство обухватало је, отприлике, територију данашње Војводине.

„Народ је веровао Јовану Ненаду као новом свецу и Пророку“. И, ускоро јев тај нови цар, Јован Ненад, Црни Човек, своју власт успоставио у Банату, у Бачкој а и у великом делу Срема. „Средње висине, витког стаса, орловског носа, Јован Ненад био је толико тамнопут да је добио надимак Црни Човек, али је изузетност његове појаве, којом је био обележен као изабраник провиђења, била означена и изражена црном пругом у ширини прста која се протезала од десне слепоочнице и право се спуштала до стопала десне ноге“ (Милан Туторов: Банатска рапсодија, стр. 73).

Својом речитошћу, харизмом и изузетним способностима, тај Црни Човек, убрзо је окупио 30.000 бораца, што тада нису могли ни Запоља ни Фердинанд, те су се они обојица надметали да га привуку на своју страну. Цар Јован је колико се тада могло, организовао своју државу. За свог палатина (што би данас рекли извршног председника владе и финансија) поставио је СУБОТУ Врлића, дипломатију су му водили Јован Долић из Ирига и Фабијан Литерат, фрањевац из Илока, а за главног капетана својих чета је именовао Челника Радослава. Имао је и своју личну гарду од шест стотина момака једнако одевених и једнако наоружаних.

У сукобу Фердинанда и Запоље око угарског престола Црни Човек није могао да остане по страни. Испрва је Јован Ненад пристао уз ердељског војводу, али, с друге стране, Фердинанд је Јовану Ненаду нудио много више и признавао му сва имања која је некад поседовао Стефан Лазаревић, ословљавао га са „иллустрис“, титулом која је у то време следовала само принчевима из царске куће и династима. Кажу да је Запоља заплакао кад је чуо да је Јован Ненад пришао Фердинанду. Запоља није одустајао од напора да га на било који начин што пре уништи, што ће му и поћи за руком. Фердинанд је Јовану Ненаду предложио да се сретну у Будиму и да утаначе своја дејства и према Запољи, а и према Турцима. Преко Угарске, коју је држао Запоља, са одредом од 1.500 врсних коњаника, Црни Човек је кренуо. Док је пролазио кроз Сегедин, који је био замро и опустео, пред кућом Ласла Силађија, погођен је Јован Ненад пушчаним метком од атентатора, у само срце. Његов убица, унајмљени сељак, звао се по једнима Урбан, а по другима Себастијан Вид.

Војници су свог полумртвог цара однели у село Торњош близу Суботице. Док је Јован Ненад умирао, домаћин куће се истргао. Исте ноћи је стигао Валентин Терек, најљући непријатељ Црног Човека. Када је покушао да поврати Суботицу, после пораза, зарекао се да ће својиом руком убити Јована Ненада. На превару и уз обећање да му неће ништа, ушао је у кућу и, док је још лежао у постељи, ни жив ни мртав, одсекао главу Јовану Ненаду. Одсечену главу је послао Запољи и од њега добио 1.000 дуката. Било је то 26. јула 1527. године. Глава Црног Човека је натакнута на копље и изложена више од недељу дана на бедем Будимске тврђаве. После је бачена у Дунав.

Цар Јован је мудро изабрао Фердинанда, који је био мање опасан, и који је пружао више услова и давао више јемства за опстанак и развитак његове новостворене државе. Фердинандовом помоћи биће признат за господара области које је држао у својој власти и моћи ће очувати своју државу и према Угарској и према Турској. Држава Јована Ненада, тежила је да образује једно засебно државно тело, самосталну државу. Цар Јован Ненад није имао наклоности према племству, па је хтео да потпуно укине тадашњи феудални друштвени поредак. Сва спахијска велика имања са територије његове државе, разделио је народу и својим људима.

Од доба цара Јована Ненада, Војводина Српска је увек по својој државотворности улазила у састав Српске Државе. То своје државотворство она је јасно испољавала, кад год и где год је могла, кроз читав 17, 18, 19. и 20. век, и под грофом и деспотом Ђорђем Бранковићем, патријархом Арсенијем III Чарнојевићем, у свим Народним Саборима. Захваљујући томе, Војводина је будно чувала српску државну идеју. У томе је значај цара Јована Ненада и његова бесмртност. За град Суботицу (по имену Ненадовог војводе Суботе Врлића), разлог више да се сећа цара Јована, који ју је узео за свој престони град.

https://www.poreklo.rs/2012/08/31/poslednji-srpski-car-jovan-nenad/


Једна веома занимљива личност из србске повести, која се данас сматра утемељивачем србске државности северно од Дунава у данашњој Војводини. Користећи политички вакуум настао после војног суноврата Мађарске државе на Мохачу, Јован се проглашава царем и Суботицу бира за своју престоницу. Имао је великих успеха у борби против турака и маштао је да ослободи целу србску земљу од њих. На жалост, рана смрт га је у томе претекла.
На волшебан начин у кинематографији се појавио у америчком филму из 1942. Cat People (Људи мачке). У њему, српкиња Ирена свом драгоме објашњава легенду о цару (овде названом краљу) Јовану.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 14 Okt 2012
  • Poruke: 785

boksi ::
данас сматра утемељивачем србске државности ]


Valjda srPske državnosti.



offline
  • bibliotekar
  • Pridružio: 19 Jul 2013
  • Poruke: 2979
  • Gde živiš: BG

Имао сам част да познајем Милана Туторова, био је члан управе нашег хора.
Сјајан писац, историчар, позоришни човек, са биографијом за филм.

offline
  • Pridružio: 09 Okt 2014
  • Poruke: 1991

Jovan Nenad

Ваљда знаш да има пуно људи који намерно пиши срБски? Нису неписмени већ сматрају да је тако исправно и да је важно.

offline
  • Pridružio: 14 Okt 2012
  • Poruke: 785

Markoni29 ::Jovan Nenad

Ваљда знаш да има пуно људи који намерно пиши срБски? Нису неписмени већ сматрају да је тако исправно и да је важно.



Markoni,

Itekako sam upoznat sa sukobom na temu spPski-SrBski kao i sa argumentacijom za ili protiv jednog ili drugog. Laik sam po tom pitanju, kao i gotovo 90% onih koji ''namerno pišu srBski smatrajući da je tako ispravno i važno''. Ponavljam laik sam pa uošte ne ulazim u to šta je od toga ispravnije. Međutim, u svakom jeziku pa i u sprskom postoje određena pravila i standardi kojih se jel te, moramo pridržavati. Dakle, ispravno je ono što je standard pravopisa koji je fonološki a ne korenski (prim, Šabac-šapčanin, sladak-slatko, gladak-glatko, Srbin-sprski i sl.)
Prosto, to je tako ne samo u slučaju srpskog, već i u svim drugim jezicima.
Na šta bi to ličilo kada bi svi pisali onako kako im je volja.

offline
  • Sim.a 
  • Elitni građanin
  • Pridružio: 29 Avg 2009
  • Poruke: 2061
  • Gde živiš: Zemlja čuda

Na cirkus gde svako može da "smatra" kako je baš on pozvan da vodi predstavu Wink

offline
  • Pridružio: 14 Okt 2012
  • Poruke: 785

Sim.a ::Na cirkus gde svako može da "smatra" kako je baš on pozvan da vodi predstavu Wink


Zapravo ništa i nije sporno u ''srPski vs srBski'' polemici.
Pravopis je skup važećih pravila pisanog jezika. Pisanje uz nepoštovanje nekog od tih pravila je pravopisna greška. Čak i oni ortografi ili lingvisti koji se ne slažu sa načelima pravopisa pridržavaju se istog. Načelo jednačenja suglasnika po zvucnosti nalaže upotrebu srPski umesto srBski, i toga se pridržavamo. Ukoliko nekada negde dođe do nove reforme srpskog jezika, pridržavaćemo se novog pravopisa. I to je to.

online
  • Pridružio: 20 Maj 2017
  • Poruke: 2115

Koji je važeći srpski pravopis, ko ga je proglasio kao takvim odnosno prihvatio, gde se to desilo, koje godine i koje autor(i) tog pravopisa.

offline
  • Pridružio: 03 Jan 2012
  • Poruke: 991
  • Gde živiš: Beograd

Uvek treba imati na umu da je pravopis stvar dogovora a ne stvar sustine, i da se pravopisi periodicno revidiraju (pravi se novi dogovor) tako da se moze desiti da ono sto je bilo pravopisno ispravno odjednom postaje pravopisno neispravno. Ovo je posebno interesantno na prostoru bivse SFRJ, gde isti ili vrlo slicni jezici imaju u nekim slucajevima razlicit dogovor o pravopisu.

Na forumima, pa i nasem, se cesto pravopisne greske koriste za diskreditaciju sagovornika. Mislim da sam bar jednom na ovom forumu naisao na slucaj uzajamog optuzivanja za nepismenost, a zapravo su sagovornici pisali svako po vazecem pravopisu za svoju zemlju, tj. jedan je pisao srpskim a drugi hrvatskim pravopisom.

Pozeljno je da svi pisemo u skladu sa vazecim pravopisom, ali daleko od toga da je nepoznavanje pravopisnih finesa odraz neobrazovanosti.

offline
  • Sim.a 
  • Elitni građanin
  • Pridružio: 29 Avg 2009
  • Poruke: 2061
  • Gde živiš: Zemlja čuda

Ima posebna tema o jeziku i tamo je već bilo govora o ovom. Interesantno je kako ti što hoće neku posebnu poruku da pošalju pišući srbski ne objašnjavaju nikad gde ta njihova reforma počinje i završava. Ili se sve svodi samo na jedan pojam pre svega iz ličnog ćefa jer su onda kao "kul" ili koji već ima bolji izraz na srbskom za to.
Nikad dalje od prepucavanja kako nisu srpovi nije otišlo i nikad više nismo čuli šta još treba da se menja jer njima smeta. Izgleda im je ovo jedini jezički problem za srbovanje.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 930 korisnika na forumu :: 34 registrovanih, 8 sakrivenih i 888 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 2918 - dana 22 Nov 2019 07:48

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: _Sale, A.R.Chafee.Jr., alexmiki, amaterSRB, bojanM84, Cirkon, cvrle312, darcaud, dogodine, Georgius, havoc995, Japidson, jednoruki krstivoje, kljift, louderick, LUDI, maks l 5735, MarKhan, Milan A. Nikolic, obozo, Oluj2.1, pavle_pzs, pein, Penzula, pera12345, Rakenica, Reddot, rovac, StepskiVuk, Toni, Username1000, VJ, voja64, wolf431