Car Jovan Nenad

• 3Ovo se svidja korisnicima: Lucije Kvint, ljuba, djordje92sm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 03 Mar 2018 21:16

Oluj2.1 ::Koji je važeći srpski pravopis, ko ga je proglasio kao takvim odnosno prihvatio, gde se to desilo, koje godine i koje autor(i) tog pravopisa.

Možemo tako letnji dan do podne.
Pravilno je napisati srPski a ne srBski i tu se stavlja tačka na bilo koju polemiku. Barem dok ne dođe do nove reforme srpskog jezika i pravopisa.

Dopuna: 03 Mar 2018 21:21

Lucije Kvint ::
Pozeljno je da svi pisemo u skladu sa vazecim pravopisom, ali daleko od toga da je nepoznavanje pravopisnih finesa odraz neobrazovanosti.

Lucije,

Slažem se sa napisanim. Međutim, ovde se ne radi o slovnim i pravopisnim greškama koje su rezultat previda ili neznanja. Ovde se radi na insistiranju na nečemu što nije u skladu sa važećim pravopisom.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Прочитао сам интересантан податак у вези Селешке битке 1527 год.

Ђурађ Сремац(по Хрватима Јурај), савременик тих догађаја овако је описао битку:,,(Пред битку)Говорило се да Петар Перењи има обило мноштво народа, до дванаест хиљада.Када је пребацио своју бојну чету преко Мориша, и утаборио своју војску код градића Селеша, били су са господином Петром Перењијем племићи и неплемићи угарски. И Трачани(Срби)су сазнали да он хоће да се побије са њима.’’По Сремцу Јован Ненда тад шаље гласника код Перењија да упита војводу зашто се бори са њим, кад као хришћани треба да се заједно боре против Турака.,,Перењи се тада надуо од гордости, мислећи да су се Трачани побојали, па је по гласнику послао одговор Црном Човеку да се спреми за битку. Гласник предаде одговор своме господару и старом војводи Радичу(Радослав Челник)који је био ратни војсковођа и одмах ударајући у бубњеве и трубећи у трубе и спремајући народ за напад стали су пред војводу Петра Перењија. Тад Перењи није умео да уреди свој бојни ред тако брзо као Трачани већ је његова војска била несређена. Трачани су видели да Угари нису спремни за битку. Тамо где је било две хиљаде угарских пешака навалили су свом снагом и начинили покољ и велико убијање, тако да од две хиљаде угарских пешака није остало ни педесет људи.После тога су навалили на војводине коњанике и многе оборе, те изгибоше и угарске велможде.