Ja sam to okačio na temi o Rimskoj imperiji..
Pominjali smo to i ranijeTekst za link amstel ::neotkriveni Deumesus, glavni grad rudarske oblasti pod neposrednom kontrolom imperatora. Zbog bogatstva rudarske oblasti su bile često na udaru pljačkaša i invazija, pa su imale jaku vojnu zaštitu. Glavno utvrđenje i administrativni, a kasnije i verski centar rudarske oblasti nalazio se na brdu Gradišta.
a evo opet iste price,koja se svuda vrti,gde su arheoloska nalazista
" Objekti nisu istraženi do kraja, ni konzervirani, već su ostavljeni na milost i nemilost pljačkašima.
Sagovornik "Novosti" nam je pokazao nekoliko ogromnih sondi koje su napravili tragači za antikvitetima koje prodaju na crnom tržištu. Oni nemilosrdno uništavaju rudarski centar s tvrđavama, civilnim naseljima i možda najstarijom hrišćanskom crkvom na ovim prostorima"
Zanimljivo da se sad tu nalazi prelepa priroda i u sred nje ekskluzivni hotel babe...
tako da bi Kastrum bio veoma interesantan za obnovu...ne znam gde je on i to brdo Gradišta...možda nešto južnije u ataru sela Stojnik
Мислим да је било овде већ или сам читао из неког ПДФа, каструм је на самом потоку-реци ка Бабама. Туда иде и пут.
Не само каструм, него и топионица и још нека здања.
Мрзи ме сада, ко хоће, лако може да нађе. Можда је већ било овде.
Феноменална локација-атракција. Рудници, бране, каструм, црква, воденица, близина Космаја...
Јбг, ко оће има да направи нешто , ко неће, неће ни да га буде.
Дворанин уредно бележи да је краљица Изабела у среду, 31. маја 1497. године, стигла у градић Ђоја дел Коле. У сусрет јој је изашао Андреа Матео Аквавива, маркиз од Битонта. Љубазни домаћин сместио је бројну свиту у свој дворац, а сутрадан, у четвртак 1. јуна, краљица је уживала у приредби изведеној у дворишту замка. Краљицу и домаћине забављали су „Scavoni”, Словени, који су „гласно викали на свом језику”, а такође су се „скачући као козе, окретали и заједно су сви певали следеће речи”. Код тих „следећих речи” застао је чувени Кроче. Није помогао ни пријатељ, познавалац словенских језика, па је познати италијански филозоф и естетичар дигао руке од редова који гласе овако:
Тек пошто се седамдесетих година прошлог века посла око објављивања Рођеријевих дела подухватио италијански професор Марио Марти, чудни стихови које је песник „Балцина” записао по слуху с језика који, како и сам признаје, није ни најмање познавао, одломак је добио тумача. Наш историчар књижевности Мирослав Пантић, без веће муке, како је описао, одгонетнуо је невероватне стихове. Требало је заменити нека слова, неке речи додати, раздвојити оне написане заједно, саставити оне написане растављено и смисао се полако, али незадрживо откривао:
„Орао се вијаше над градом
Смедеревом.
Ниткоре не ћаше с њиме говорити,
него Јанко војвода говораше
из тамнице:
Молим ти се, орле, сиди мало ниже
да с тобоме проговору: Богом те брата
јимају
пођи до смедеревске (господе)
да с’ моле
славному деспоту да м’ отпусти
из тамнице
смедеревске;
и ако ми Бог поможе и славни
деспот пусти
из смедеревске тамнице, ја те ћу
напитати
чрвене крвце туречке, белога тела
витешкога.”
Citat:Спомени и одјеци усменог песништва у писаној књижевности XVII и XVIII века
Линија двоструког живота српске писане и усмене (народне) књижевности у барокним временима имала је свој посебан и изузетан пут. Као што је писана књижевност епохе барока наследник старе српске књижевности (IX-XVI века), тако је и усмено песништво XVII и XVIII века наставак једне знатно раније започете линије развитка српске усмене књижевности.
Да ли неко зна где је ово фотографисано? Пронашао сам фотографије на фејсбуку и у опису пише: друга деценија прошлог века, околина Ниша, али ни сам човек који их је поставио није сигуран.
