Задужбина великог казнаца Јована Драгослава и његове породице налазила се изнад села Мушутишта, десетак километара југоисточно од Суве Реке. Саграђена је 1315. о чему је сведочио дугачак клесани натпис на надвратнику западног портала. Ктитор је један од првих српских велможа који је имао могућности да подигне тако велику цркву. Зидана је наизменичним редовима камена и опеке, док je полукружна олтарска апсида носила сложенију декорацију у комбинацији опеке и малтера. Основа је у облику уписаног крста са куполом која је почивала на четири слободна ступца. Сликарство је било сасвим фрагментарно сачувано: само четири архијереја насликаних у олтарском простору (укључујући једну од најстаријих представа св. Климента Охридског) и неколико појединачних фигура у северозападном углу наоса (свете жене, ратници Теодори Тирон и Стратилат, анђели и св. Пантелејмон) говорили су о великом умећу и образовању сликара. Фреске у Мушутишту, мада немају непосредних паралела, сврставане су међу најлепша остварења епохе краља Милутина. Иако њихов настанак није поменут у ктиторском натпису, претпоставља се да су изведене непосредно по завршетку градње, а најкасније до 1320. У цркви су чуване две престоне иконе из 1603. Храм је доживео обнову у другој половини XIX века. Конзерваторски радови нису извођени, а црква је срушена у лето 1999.
Nastavkom iskopavanja u citadeli novobrdske tvrđave, čiju je gradnju počeo kralj Milutin, a završio Stefan Dečanski, otkriveno je nekoliko građevina, od kojih je najznačajnija jednobrodna crkva sa pripratom.
Marko Popović, areheolog koji u ime Uneska nadgleda i kontroliše arheološka iskopavanja i obnovu novobrdske tvrđave, kaže za Srnu da je crkva, prema obliku osnove i onome što su arheolozi do sada otkrili, izgrađena početkom ili, najkasnije, sredinom 14. veka.
Osim crkve, otkrivena je velika stambena zgrada koja prati liniju bedema uz citadele. Ta zgrada je, takođe, kao i bedemi, nastala u prvoj polovini 14. veka.
"Na ovim prostorima nema tako očuvanih primera citadele. Imamo zamkove, ali ovo je gradska citadela u kojoj nije boravio vlastelin već predstavnik vladara, koji je imao veoma važnu ulogu u tadašnjem Novom Brdu kao najpoznatijem urbanom naselju na ovim prostorima", pojašnjava Popović.
Na osnovu arheoloških nalaza i zapisa, on tvrdi da se u citadeli nalazila uprava Novog Brda sa zdanjem koje je pripadalo vojvodi. Osim te građevine, bilo je više stambenih objekata u kojima je živela vlastela, kao i deo u kojem se nalazila riznica u kojoj je čuvano srebro iskopavano u novobrdskim rudnicima.
"Sa sigurnošću mogu da kažem da je ovo prvi ovakav model citadele otkriven na širem području Balkana", naglašava Popović.
On je uvjren da novobrdsku tvrđavu i citadelu Turci nisu koristili i da su po dolasku u ovo mesto 1455. godine sve porušili, a materijal razneli.
Sve što je do sada otkriveno i obrađeno potiče iz vremena srpskih vladara kralja Milutina i Stefana Dečanskog, tvrdi dr Popović.
Tokom iskopavanja locirana su i dva velika objekta, koja su zatrpana šutom, tako da se u ovom trenutku ne može reći ništa o njihovoj nameni.
Velika građevina koja se nalazi u neposrednoj blizini crkve je u srednjem veku bila palata, odnosno sedište vojvode ili komandanta vojske koja je štitila Novo Brdo.
Zbog završetka građevinske sezone, posebno zbog klimatskih uslova na visini većoj od 1.100 metara na kojoj se nalazi novobrdska tvrđava, arheološka istraživanja i rekonstrukcija citadele biće obustavljeni do proleća sledeće godine.
Planirano je da u nastavku radova bude istražena kompletna citadela ili Gornji grad i tada će biti stvoreni uslovi da budu konzervirani i rekonstruisani objekti otkriveni u unutrašnjosti citadele.
Zidanje bedema i kula, kako ističe Popović, ide prema planu koji je utvrdio Unesko, koji je u za ovu fazu radova izdvojio milon evra.
dobri covek ::
Svako ko želi da vidi, obidje ili poseti Koznik, neka mi se javi na pp. Besplatni, visoko stručni vodič, dobar poznavalac planinarskih i ostalih staza... sa zadovoljstvom će vam pokazati lepote svog rodnog kraja...
