|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 24 Nov 2015 02:11
|
online
- Pridružio: 16 Apr 2014
- Poruke: 17822
|
Да поменемо и друге цркве српског средњег века из старог Штипа под Исаром..
црква Светог пророка Илије, задужбина Константина Дејановића из 1381. године,
црква Светог Спаса, задужбина војводе Димитрија из 1369. године,
црква Светог Јована Крститеља, задужбина Јована Пробиштиповића из 1350. године.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 24 Nov 2015 08:07
|
offline
- dobri covek
- Legendarni građanin
- Pridružio: 06 Nov 2010
- Poruke: 11646
- Gde živiš: Vranje
|
VJ ::Да поменемо и друге цркве српског средњег века из старог Штипа под Исаром..
црква Светог пророка Илије, задужбина Константина Дејановића из 1381. године,
црква Светог Спаса, задужбина војводе Димитрија из 1369. године,
црква Светог Јована Крститеља, задужбина Јована Пробиштиповића из 1350. године.
Наравно, присвајање културне баштине је активно већ стотинак година, али ево како у данашње доба изгледају те цркве, пореклом из средњег века. Неке су "стручним реновирањем" постале непрепознатљиве у односу на оригиналну величину и грађу
Црква светог пророка Илије из 14.века
Црква светог спаса, налази се на делу града који се данас зове "Диспанзер" због АТД диспанзера који се ту налази, а одмах поред цркве је (прави или лажни, свеједно) гроб једног бугарског "војводе", а по историјским подацима обичне локалне јајаре и сецикесе коју су упљескали у крађи и сахранили ту, тада на крају града. Споменик је нов, из деведесетих година прошлог века...
Најстарија црква у граду, црква Светог Јована Крститеља и данас је у најдерутнијем стању...иако се у њој чувају најзначајније фреске из оригиналног иконостаса...
На крају, извињавам се што нисам нашао квалитетније слике, а оне које сам ја радио су ми, тренутно, недоступне
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 27 Nov 2015 15:01
|
offline
- Skywhaler
- Legendarni građanin
- vampire and philosopher, po©smt, rhd©t
- Pridružio: 13 Dec 2013
- Poruke: 5935
- Gde živiš: Esgaroth
|
Када би требало да буду завршени ти радови на Голупцу?
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 27 Nov 2015 15:21
|
offline
- Levi
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 12 Nov 2011
- Poruke: 587
|
Ђурђевград, Капија Зворника
Претпоставља се да су је саградили босански феудалци и Мађари, а надограђивали и уређивали Аустријанци. Из тог периода потиче и легенда о проклетој Јерини, жени Ђурђевој, којој се приписује подизање старог зворничког града (Јеринин град или град проклете Јерине) данас Ђурђев град.
Град чине три међусобно повезана дела: Доњи (поред пута Зворник-Сарајево), Средњи (најстарији део, коме је данашњи изглед дао око 1433. године Деспот Ђурађ, када је загосподарио Зворником) и Горњи град ( на уздигнутом брду изнад Зворника, на 407 м надморске висине).
Данас се до ове тврђаве може доћи преко насеља Српска Варош, асфалтним путем дужине 7 километара, а започета је и реализација пројекта изградње пешачке стазе за Ђурђев град, кроз насеље Баир, у дужини од 2 километра, са уређењем излетишта.
Име града Зворник се у писаној форми помиње први пут 1410. године под именом Звоник. Не зна се тачно ни када, ни ко је данашњу тврђаву а тада средњовјековни град подигао. Град је подигнут на мјесту гдје планински ток ријеке Дрине прелази у равничарске крајеве. То му је давало веома повољан геостратегијски положај кроз историју. Онај ко је господарио градом, тај је контролисао Дрину и све путеве од југа ка сјеверу и обрнуто.
Налазећи се на граници Подриња и Соли, а у непосредној близини рударских области, Крупња, Бохорине (Борине) и Зајаче с једне стране и на другој страни близина Сребренице и Саса, град је био честа мета освајача разних војски. И у доба турске управе овим просторима град је имао важну улогу. Зворник је представљао одскочну даску за даља турска освајања на сјевер, а бедем за одбрану од напада Угарске и Аустрије.
Претпоставља се да је град подигнут крајем XIII или почетком XIV вијека. То је доба када овим крајевима господари српски краљ Драгутин, тачније од 1284-1316. године, који удајом своје ћерке Јелисавете за босанског бана Стефана И Котроманића марљиво ради на јачању православља, не само на овим просторима већ и у читавој Босни. Ако је град подигнут у овом периоду, неминовно се намеће закључак да је са градњом зидина града подигнута и црква са звоником који је био видан са много страна и из веће даљине, те је тако служећи околном становништву као објекат за оријентацију, оглашавање и обавјештавање, дао име мјесту на ком се налазио па и граду који је ту подигнут.
Због недостатка историјских извора било писаних или материјалних, историчари су принуђени да се користе одређеним претпоставкама, легендама и предањима да би дошли до колико-толико, релативно тачних података. Такав је случај и са средњовјековним градом Зворником. Има претпоставки и наговјештаја, додуше не научно утемељених и провјерених, да на потезу Дивича, Доњег и Горњег града постоје и остаци утврђења и грађевина из римског периода.
Прва половина 14. вијека је период доминације Немањића на Балкану и сасвим сигурно српске властеле на овом подручју. У таквим околностима сигурно треба тражити почетак егзистирања града и током времена морао је као градско језгро добијати на значају. Несумњиво је дакле да су српска властела била његов оснивач и да је град постојао и прије његовог првог писаног помена 1340. године.
Као и већина средњовјековних српских градова и Зворник је морао имати своју богомољу. Предања говоре да је у граду постојала црква посвећена Св. Петки Трновој, заштитници града Звоника. Нема података ни ко ни када ју је подигао, али би сигурно обимнија археолошка истраживања бацила више свјетла у вези ове цркве, а самим тим и на поријекло првобитног имена града.
Потиче и легенда о проклетој Јерини, жени Ђурађа Бранковића, којој се приписује подизање старог града данас Ђурђевград. Касније су ову тврђаву надграђивали турци и аустријанци.
Поглед на Дрину
Нигде нисам могао да нађем цртеже основа
Очева страна фамилије је пореклом из Зворника, и стално пролазим туда кроз остатке доњег града, никада нисам ишао горе, тако да ћу на пролеће да се пентрам и следи једна фото репортажа. Нигде нисам успео да нађем на нету неке скице, цртеже основе и слично. осим оне разгледнице на почетку текста. Порбаћу на пролеће да ископам нешто од документације из локалних институција или можда чак да сам скицирам и одрадим тлоцрт остатака.
Још мало о Зворнику:
https://www.facebook.com/gradzvornikrs/videos/288424898000865/
још фотографија
|
|
|
|
|
|
|
|
