|
Aко питаш за ношњу, доминирају токе "кабаре", израђене од масивних сребрних плоча.
Осим естетске, имале су и заштитну улогу
("Мрки Вуче, подигни бркове,
да ти виђу токе на прсима
-колко су их зрна саломила?).
Наводно је Св Петар Цетињски сачувао живу главу у боју када су токе ( и то незакопчане!) задржале сечиво сабље, иако је био "рецнут" по средини. Без њих би био раскројен по дијагонали.
Ово су моји саплеменици, већ друге половине 19. века, али и даље носе токе, бар у свечаним приликама.
Уз слику је стављена 1885, што не пије воду, други с лева, седих бркова, кнез Милан Радојичић, већ је увелико погинуо.
Типичан "чобански" приступ- носиш иметак на себи, има се, може се. Ако загусти, тих неколико килограма (!) сребра трампи се за храну јал џебану.
Постоје и скромније токе, са ситнијим плочама или чак сребрним дугмићима ("чекме" ).
|
