Srpski Krstaši

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Крсташи (боље крижари)су строго папина католичка војска и не треба је мјешати са Србима.Сигурно да је било покушаја у којима су и Срби учествовали да се ослободи Јерусалим од исламске окупације али генерално неби смјели да то мјешамо с крижарством.Да се не заборави да је ватикан слао крижаре и на Византију и Русију у борби против православља и против Срба(посебно у Босни у вријеме Стефана Немање) Око 1250 је Александар Невски добио два рата против крижара.Цариград су окупирали крижари прије Турака и држали преко седамдесет година.Како су се опходили према православнима можете видјети на примјеру НДХ која је пратила управо такве традиције.Зато ми је тешко да прихватим термин Српски крсташи.То је терминологија као кад ми кажемо "папа Јован Павле"умјесто јоанус паулус или иван павао.Надам се да ће још неко нешто знати о томе да напише.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

TOP GUN ::Krstasi nisu hteli da pljackaju Srbiju tako da niko nije ni morao da je brani od njih.Prosli su kroz Madjarsku(pridruzio im se odredjeni broj Madjara na molbu Barbarose uz saglasnost madjarskog kralja),Srbiju,Bugarsku danasnju i stiglu u Vizantiju.
Barbarosa se udavio u reci nadomak Antioha.Nije ni stigao do Jerusalima.

Teska posla da nisu pljackali po Srbiji. Prema Jovanu Cirilovu ovako je nastao pojam ,,bitanga".

,,Ostali su mnogi tragovi secanja na davna vremena, kad su krstaši prolazili Srbijom. Tako je i rec bitanga i nastala u nasem narodu. Narod pamti da su krstaši, vracajuci se poraženi iz Male Azije, bosi i gladni, otimali i krali po selima sve što im je dolazilo pod ruke. Bile su to siledžije od kojih su strahovali seljaci.
Medjutim, kada bi u selima bili muškarci ili vojska, oni su od naroda molili hranu recima "bite". Kad su dobili hleb, slaninu ili vino, oni bi se zahvaljivali: "danke". A one dve nerazumljive reci "bite" i "danke" narod je "po svom" sveo na rec bitange i njome je oznacio sve one koji kradu, otimaju i siledžijski se ponašaju".

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

hm... gde si ovo nasao? ima toga jos,ali ko ce da se seti...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Договор који је склопљен између Стефана Немање и Барбаросе о сигурном проласку темплара кроз српске земље,Стефан је потписао краснописом у злату пошто је био школован док је шваба ударио три крстаче,пошто је био неписмен.Кад су швабе ушле у београд '41 рукопис је нестао тачније однесен из Београда вероватно да ви прикрили своју бруку.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ovako je nama profesor pricao a ja potvrdio citajucu u knjigama

Treci krstaski rat su vodili : Fridrih Barbarosa - kralj Njemacke, Ricard Lavlje Srce - kralj engleske, i Filip II Avgust - kralj Francuske
U ljeto 1189 godine velika krstaska vojska pod vodjstvom Fridriha Barbarose je presla na desnu obalu Dunava kod Braniceva pa se uputila starim vojnickim putem prema Nišu. Srefan Nemanja je sa bratom Stacimirom izasao u sustret njemackom caru da bi mu iskazao visoko postovanje, Posle izmjenjenih poklona poceli su pregovori izmedju njemackog cara i velikog zupana srpskog. (Tada je nastala prica o zlatnim kasikama na srpskom dvoru, i o tome kako se njemacki car prstom potpisao ) U Nisu je njemacka vojska dobila veliku kolicinu hrane, posebno u zivoj stoci i dovoljnu kolicinu jecma i vina, dok su za cara odabrani posebni darovi.
Nemanja je obavjestio Fridriha da je zauzeo siru okolinu Nisa sve do Sofije i ponudio mu ako napadne Vizantiju da bude njegov vazal i da mu pomogne sa svom svojom vojskom koja broji 20 000 ratnika.
Tada je ugovoren vec gore pomenuti brak.
Njemacki car je prihvatio dio predloga ali nije zelio da ratuje protiv Vizantije na Balkanu pa Stefan Nemanja nije postao njegov vazal, mada su njihovi odnosi bili saveznicki.
Zbog ovih sastanaka velikog zupana i njemackog cara odnosi izmedju Vizantije i Nijemaca su se zaostrili do te mjere da je prijetio rat.
Fridrih Barbarosa je namjeravao da pozove u pomoc Stefana Nemanju ali ga njegovi izaslanici nisu nasli jer je ratovao u udaljenim predjelima. 1190 godine doslo je do sporazuma izmedju Vizantije i Nijemaca koji su brodovima prebaceni u Malu Aziju. Medjutim Fridrih Barbarosa je pohod zavrsio nesrecnim slucajem posto se utopio prilikom prelaska jedne rijeke.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

арапски извори кажу да се удавио у потоку

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Баш сам гледао пре неки дан на хисторију о барбароси и кажу да му је као испало коплље којим је Исус Христос био прободен,а које је он носио где год је ишао и наравно скочи баја у воду,а не зна да плива притом оклоп који је имао на себи носи једно 40килограма и удави се.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Постоји и верзија приче да је хтео да се расхлади у реци, био је врео дан,а река/поток ледена и стрефила га је срчана кап...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

udavio se. pao je u vodu pod oklopom, a svi znamo da se vitez nije mogao sam podici ako padne. dok su ostali prisli bilo vecc gotovo. bar sam ja tako nasao...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Не бих рекао да су витезови у тим оклопима били толико непокретни, тј да је сам оклоп крив...ипак је у том оклопу требало јахати и борити се...а то изискује широк спектар покрета, читао сам на интернету, да се у немачким оклопима могло чак и трчати, као и то да су турци имали велике проблеме да убију обореног витеза, јер је оклоп био јако добар, а копче које су држале оклоп скривене...
Треба узети у обзир и Фридрихове године када је кренуо у Крсташки поход...

Шта мислите о причама како је Папа Цару Душану нудио место капетана крсташког похода ако пређе у латинску веру?
Да ли има ту истине или су то само измишљотине Фанариота?