Критика СПЦ скроз на месту - површан приказ српске владарске лозе.
Ето још један сегмент за који имају јасни историјски подаци а слабо је обрађено у серији - ктиторство. Колико имају задужбина само Немања и његови синови? А има само једна сцена грађења богомоље.
Зато се измишљају комични учитељи, крастави богумили, усвојене сестре, шерпе и лонци...
Нисам гледао серију али сам вечерас непланирано видео пар сцена.
Видео сам голе зидове са каменим блоковима. У средњем веку су људи малтерисали зидове и кречили их и осликавали. Имали су добре системе грејања. Слика о средњем веку коју имамо је последица холивудксих филмова.
^
Tokom poslednjih iskopavanja u Rudniku otkriven je stambeni objekat, po svemu sudeći kuća nekog imućnijeg građanina, sa jednim gotičkim prozorom i ostacima freskoslikane dekoracije na ulomcima svoda ulaznih vrata. Do duše ovde je reč o 14. veku, ali krečilo se još i pre srednjeg veka. U srednjem veku ne samo da je krečeno po zamkovima nego i po kućama običnih ljudi. Zamkovi su se bome i spolja malterisali i krečili, a takođe i kuće i druge konstrukcije od bondruka. Ma uopšte slika o prljavom srednjem veku nema veze sa životom. Daleko od toga da je život bio idealan, ali nije se živelo ništa lošije nego kao na selu do pre sto godina, pa i do drugog svetskog rata. Mi imamo sačuvane propise iz naše zemlje u srednjem veku. Statutom grada Budve zabranjeno je bacati otpad na ulicu, pa čak i graditi zid ispred komšijinog prozora. Srednji vek nepravedno nosi stigmu nazadnog i prljavog doba u kome su, ako je suditi po filmovima, živeli glupi ljudi.
У средњем веку су људи били веома религиозни и црква је имала значајну улогу у држави. Па стога не чуди што је у дведесетом веку створена слика о средњевековном човеку као прљавом, затуцаном идиоту.
Наравно не треба романтизовати средњи век. Јер је то друштво било феудално. И зна се да је положај већине популације био тежак. Сећам се да је Тони Робинсон(Болдрик из Црне Гује) водио неко емисију о средњем веку у Енглеској. У једној епизоди он показује како су у средњем веку људи прали своју одећу мокраћом. И још једна друга емисија где једна жена прича како људи у средњем веку нису прали косу него су је само чешљали.
Па зар су Биљана и Јована прали веш мокраћом на охридским изворима и крај Вардара?
Наравно да су средњевековни Срби водили рачуна о хигијени. Прали су косу, прали су веш. Знали су и за мирисе да не кажем парфеме.
Чим сам видео у исечцима Немањиће код мене се створила одбојност. И немам жељу да погледам. Чим сам видео костиме ја сам изгубио сваку жељу да гледам серију.
Moje misljenje je da se serija popravila u zadnjih nekoliko epozoda....naravno,(skoro) nista tu nije odlicno i sjajno,ali bolje je i malo dinamicnije nego prve epizode.......kostimi,oklopi i to su po meni OK,od prve epizode....
Ali,sve u svemu,ipak nad celom serijom ostaje neki ukus nedovrsenosti i loseg scenarija i nekako smandrljanog kraja serije (skoro 20 godina zivota Stefana Prvovencanog je stalo u zadnje dve epizode)......smeta mi i primetan nedostatak akcije,znaci scene borbi,bitaka.....neke sitne gluposti i nelogicnosti i da ne spominjem...
Mada trebalo bi se zapitati jos nesto.....kome je ova serija zapravo namenjena?.....pa gledaocima u Srbiji (i regionu)......a sta mislite,koliko prosecan stanovnik Srbije (koji se odusevljava uz Farmu i Parove i Mileta Kitica i tako ta sranja) zna istoriju,narocito tako daleku istoriju iz 12,13,14 veka?......pa zna je vrlo malo ili skoro nista.....i onda ce ova serija da mu bude sasvim OK,ljudi ce da je gledaju eto onako kao sto su gledali nedeljom uvece Bolji Zivot......bice im interesantno da vide nesto novo,i zato ce onaj car od reditelja da pravi i nove sezone Nemanjica,jer "narod (koji voli parove i farmu)" to trazi.....
Inace,sto se tice krecenja objekata u srednjem veku,rekao bih da je do nekog 13-14 veka malo sta bilo okreceno,narocito na zapadu Evrope (pa i u tadasnjoj Srbiji,Vizantiju ne racunam)........do pocetka 13 veka na zapadu Evrope (a i u Srbiji) dobar deo zamkova se gradio od drveta i nabijene zemlje,pa ne znam sta bi tu moglo da se kreci......takodje,obican narod,kemtovi su cesto ziveli po kucama ukopanim u zemlju ili sklepanu od drveta koje je bilo pri ruci,gde se takodje nista ne moze kreciti.....(ovo je bio slucaj u Srbiji i Vojvodini sve do kraja 18 veka,a ne u srednjem veku)
Serija je nevidjena sramota i skandal, kome to nije jasno dzaba mu, jsvni servis je duzan da proizvodi kvalitet i umetnicke vrednosti, od svega toga nema ni sekunde, ako hocete prosek nek idu na pink tamo je ionako sve rijaliti...
p.s.
Pokušavam neke slike da stavim ali nešto ne fercera?!
maxx79 ::
Inace,sto se tice krecenja objekata u srednjem veku,rekao bih da je do nekog 13-14 veka malo sta bilo okreceno,narocito na zapadu Evrope (pa i u tadasnjoj Srbiji,Vizantiju ne racunam)........do pocetka 13 veka na zapadu Evrope (a i u Srbiji) dobar deo zamkova se gradio od drveta i nabijene zemlje,pa ne znam sta bi tu moglo da se kreci......takodje,obican narod,kemtovi su cesto ziveli po kucama ukopanim u zemlju ili sklepanu od drveta koje je bilo pri ruci,gde se takodje nista ne moze kreciti.....(ovo je bio slucaj u Srbiji i Vojvodini sve do kraja 18 veka,a ne u srednjem veku)
Slažem se, zemunice i polu ukopane kuće jesu karakteristične za raniji period, sigurno do 12. veka, a njihovih nalaza imamo i u Srbiji. Kod njih i kod brvnara zaista nema šta krečiti. Siromašnije stanovništvo je dalje kroz ceo 13, 14, 15. vek nastavilo da živi u brvnarama, međutim one su verovatno često imale i kameni postament poput dinarskih koliba, a neke i ceo kameni podrum.
Može se pretpostaviti da je arhitektura seoskih kuća u srednjovekovnoj Srbiji vrlo bliska tradicionalnoj arhitekturi, i da su se seoske kuće kasnijih perioda sve do 19. veka po malo čemu razlikovale od srednjovekovnih, a svakako da su imale identičan raspored prostorija. Krovovi od šindre i klisa kakve imaju dinarske kolibe nisu nimalo strani srednjem veku, a koristila se i ćeramida i lomljeni kamen u krajevima koji su bili manje pošumljeni. Međutim takođe su građene i kuće od bondruka ( ram od drvenih greda sa zidovima od pletiva i blata) koje su sigurno bile krečene, kao što je rađeno i u kasnijim periodima sve do danas.
Bogatije stanovništvo je živelo u kamenim jednoetažnim ili često dvoetažnim kućama, kao što je slučaj u Trgovištu kod Novog Pazara. Kamene kuće iz Trgovišta potiču najranije iz druge polovine 14. veka, a sada imamo i sličan primer takođe iz 14. veka u Rudniku, gde je pronađeno nekoliko stambenih objekata od kamena, između ostalog i kuća koju sam pomenuo, ali takođe i mnoštvo ostataka drvenih kuća, katolička i nekoliko pravoslavnih crkava, kao i velika administrativna građevina od kamena. Treba pomenuti i jednu kamenu kuću iz okoline Novog Pazara, koja je sagrađena u poznom srednjem veku, do duše pretrpela je određene izmene u potonjim vekovima, ali je njen vinski podrum ostao neizmenjen.
Dalje, što se krečenja tiče, treba takođe spomenuti i primere crkava. Radoslavljeva priprata u Studenici bila je okrečena u dve boje, belu i crvenu. Pećka patrijaršija je takođe bila okrečena, što je obnovljeno. Krečene su crkva svetog Ahilija, Mileševa, Žiča, Banja kod Priboja, a verovatno su i Sopoćani bili okrečeni. Primera iz 14. i 15. veka je mnogo, pa ih ne treba navoditi.
Što se tvrđava tiče, dobar primer kod nas je Stalać, u istinu dosta mlađi nego što nas zanima ovde, konkretno vezano za period prvih Nemanjića. Na spoljnoj strani zidova kule u Stalaću su pronađeni tragovi maltera i kreča, kula je bila krečena belom bojom, a preko nje su crvenom bojom oslikavane opeke. Ovo je slučaj i sa manastirskom crkvom u Rudenici, gde su takođe na beloj pozadini oslikavane crvene opeke, tipično za moravsku arhitekturu. Tragovi krečenja i oslikavanja nađeni su i na pirgu manastira Ravanice.
У средњој Европи има много очуваних замкова и тврђава. Посебно у Чешкој, Словачкој и Пољској.
Хвала Богу имао сам прилике да обиђем неке. Лепо се може на једном месту видети неколико епоха. Може се видети како се живело у 12, 15, 18 веку... Имао сам прилике да видим просторије где је локални феудалац делио правду, његову спаваћу собу, радионице, оружарнице, тамницу...
И да наравно да се малтерисало унутра. Кречило, украшавало таписеријама...
А да не говоримо о томе у каквим су палатам живели великаши у Ромејском царству.
Имао сам прилике и да обиђем аутентично етно село. Додуше не из средњег века већ нешто каснијег периода. Богатије куће су имале више просторија, више кревета. Сиротињске мање...
Имате по Србији цркве брвнаре. Када није било могућности за цркве од камена правиле су се дрвене цркве. Када није било могућности за цркве брвнаре људи су се окупљали око записа.
Треба обићи, видети, пипнути. Ја нисам историчар. Али волим историју. А Богу хвала имао сам прилике да посетим нека занимљива места и да причам са паметник људима.
