offline
- yu8nu
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 29 Apr 2011
- Poruke: 22
- Gde živiš: KN03xh
|
Napisano: 11 Maj 2018 20:54
5. Komunikacija
Za kompletnu komunikaciju, raketa koristi WDL sistem ( Weapon Data Link ).
WDL joj obezbeđuje dvosmernu, sigurnu, BLOSCC (Beyond Line of Sight Communication Capability ) vezu sa CAOC ( Combined Air Operation Center ). Da malo pojasnimo:
WDL se sastoji od hardvera i softvera. Hardver čine više pod sklopova primopredajnika raznih namena i tehničkih karakteristika a programski je omogućeno da u CAOC-u mogu da vide video sliku sa on board kamere na raketi, trenutni položaj rakete do samog udara u cilj, sliku sa SAR radara u realnom vremenu leta rakete, sliku sa on board IR senzora, radni status pod sistema na raketi. Iz CAOC-a mogu da preusmere raketu sa planiranog cilja na neki drugi cilj u zavisnosti od trenutne situacije na terenu, mogu da aktiviraju EMP sistem zaštite, mogu da aktiviraju podmuniciju za gađanje planiranih manjih ciljeva na kursu leta raklete. Na ovaj način, krstareća raketa se delom funkcija pretvara u bespilotnu letilicu u isto vreme.
Kada se kaže dvosmerna veza, onda se misli na primopredajnik, što znači da raketa može i da šalje i da prima signal. Svaki elemenat komunikacije je poseban sklop. To znači da za prenos realne slike sa on board kamere mora da se obezbedi poseban kanal komunikacije. Za preusmerenje rakete na drugi cilj, takođe poseban kanal i sistem komunikacije, kao i kod ostalih mogućnosti.
Kada se kaže sigurna veza, onda se pvenstveno misli na kriptovani signal koji će biti teže ometati. Ovde je prvi put upotrebljen sistem SDR komunikacije ( Software Definised Radio ). Klasični primopredajnici u svom sastavu imaju prijemnik i predajnik sa linearnom skalom određenog propusnog opsega po kanalu, ili su kanalnog tipa gde se svaki kanal programira na posebnoj frekvencioji. SDR radio ima kompletan frekventni opseg kao jedan kanal. To mu omogućava softver koji pokriva ceo opseg i više nije bitno da obe strane budu na istoj frekvenciji da bi komunicirale, već to mogu da rade skokovito po celom opsegu. Kod ovakve komunikacije, otežano je ometanje jer bukvalno ne znate na kojoj frekvenciji je prenos podataka, već morate ometati ceo opseg a to je daleko teže i sa slabijim efektima.
Inače, SDR radio se koristi u komercijalne svrhe i na tržištu se mogu naći i hardver i programi ali na nižim frekvencijama. Najviše ga koriste radio-amateri u svojim komunikacijama. Koliko znam, ovo je prvi put da se ovakav sistem koristi u vojne svhe.
Kada se kaže kriptovani signal tu se prvenstveno misli na razne tipove modulacija sa digitalnim prenosom određene širine i brzine. Tu se najčešće koristi FSK ( Frequency Shift Keying ) modulacija. Prosto rečeno, ako imate priliku da svojim ušima čujete takav signal, čućete samo neke razne tonove ili šumove sa kratkim pauzama između prijema i predaje.
BLOSCC veza je prosto, veza rakete sa Operativnim centrom ali preko posrednika. Taj posrednik je satelit. U slobodnom prevodu ovo znači „iza linije vidljivosti“. Ovaj sistem je kopiran delimično sa bespilotne letilice Reaper. Većina je bar nekad videla scenu iz nekog filma kada operator iz nekog centra u USA upravlja bespilotnom letilicom koja leti negde u Avganistanu. I kod rakete je slična situacija da Operativni centar nema optičku vidljivost sa raketom već podatke sa rakete i komande na raketu daje-šalje preko satelita.
WDL sadrži komponente i za niže frekvencije digitalnog prenosa, tako da podatke sa rakete mogu direktno da prime i izviđački avioni poput P-8 Poseidon, E/A-18G Growler, bespilotne letilice kao MQ-4 Triton ili krstarica ili razarač Aeries- AEGIS koji to mogu da reemituju preko svojih sistema.
Varijante B i C imaju prijemnik za radarska zračenja koji u kombinaciji sa bazom podataka koja sadrži karakteristike zračenja svih poznatih radara, može otkriti poziciju i tip aktivnog radara, može predati te podatke u Centar i može primeniti adekvatne mere zaštite u skladu sa situacijom ( ako se vrši, recimo, ometanje GPS sistema, to se registruje, isključuje se navođenje po GPS-u, uključuje auto pilot koji dalje vodi raketu van zone ometanja po optimalnoj putanji ili donosi odluku da izvrši dejstvo po tom radaru posebnim projektilima koje nosi.
Takođe mogu posebnim sistemima komunikacije na nižim frekvencijama, razmenjivati informacije međusobno, metodom trijalgulacije određivati preciznu poziciju potencijalne opasnosti i zajednički sadejstvovati u njenom otklanjanju.
Varijanta C u svojoj bazi sadrži podatke svih tipova i modela radara, trodimenzionalne slike svih brodova protivnika, na osnovu radarskog prijemnika može tačno odrediti o kom se brodu radi, izvući iz baze njegovu 3D sliku i izvršiti napad sa najoptimalnije strane i tačke udara u cilj.
Dopuna: 12 Maj 2018 20:17
6. Ostala oprema
-CHAMP:
Maja 2015. godine je doneta odluka da se počne sa razvojem i testiranjem da bi se na raketi instalirala smanjena verzija Counter-electronics High Power Microwave Advanced Missile Project ( CHAMP ).
Radi se o tehnologiji za elektronsko ratovanje korišćenjem EMP ( elektromagnetnog pulsa ) koje prekida rad elektronskih sistema sa visoko frekventnom energijom i koja ih kinetički ne uništava. Bolja je varijanta od aktivnog elektronskog ometanja jer se kod prestanka ometanja, elektronika vraća u optimalan radni položaj dok se kod CHAMP-a trajno oštećuje.
Prvi, glomazni CHAMP sistemi su koristili magnetrone koji su emitovali VF energiju koja je preko vakumskih cevi usmeravana u uskom snopu u željenom pravcu. Suština funkcionisanja CHAMP-a je da ogromnu količinu VF energije u što kraćem vremenu u što užem snopu pošaljete u željenom pravcu. To tako radi ali je velikih gabarita. Da bi takav sistem mogao da se instalira u AGM-158 JASSM ER, umesto magnetrona je iskorišćena antena AESA radara kojoj je u kombinaciji sa softverom, smanjen snop zračenja na minimum. Zašto baš ta antena: ona sadrži nekoliko hiljada malih dipola koji su fazirani u obliku rešetke. Na taj način je dobijeno ekstremno veliko pojačanje antene od 35 Db. Kod AESA radara imaju isti broj modula koliko i antena. Modul je u suštini primopredajnik. Cela priča se svodi na pojačanje takvih antena. Radi lakše računice, rećićemo da je pojačanje 30 Db ( to je pojačanje od 1000 puta ). To prosto znači, ako imamo modul od 1 W, na antenu izađe 1kW, ako je modul 10W na antenu ode 10 kW. Danas nije problem da se naprave tranzistori od 30 i više W na tako visokim frekvencijama.
Kako to funkcioniše: U toku leta rakete, radarski prijemnik snimi da ga sa određenog azimuta ometa neki protivnički radar. Tu informaciju predaje kompjuteru CHAMP-a koji elektronski podesi azimut i usmeri ga tačno na radar i pošalje jedan hitac. Takav snop direktno ulazi u prijemnik protivničkog radara i bukvalno ga ugasi.
CHAMP ima mogućnost da ispali 100 hitacau toku leta rakete
-SAR:
Syntethic Aperture Radar. Radar koji je u širokoj primeni i u civilne i u vojne svrhe. Sastavni je deo aviona, satelita, bespilotnih letilica i krstarećih raketa. Može da radi u svim vremenskim uslovima ( kiša, magla, sneg, noć, dan ).
Ne radi se o klasičnom radaru. Prosto rečeno, to je kao foto aparat. Pravi digitalne radarske fotografije koje se u kombinaciji sa njegovim kompjuterom mogu prikazati na više načina ( ili kao slike ili kao video u realnom vremenu ) i to se posebnim data linkom može preneti na Operativni centar. Malih je dimenzija, male težine, frekventnog opsega od 15 pa do 35 GHz, snage nekoliko stotina wata, velike širine propusnog opsega od nekoliko stotina MHz koji mu omogućuje slike visoke rezolucije od 0,1 do 3 m.
Na donjoj slici je prikazan tipičan primer SAR-a koji je montiran na Reaper-u. Još uvek nema dostupnih fotografija SAR-a sa JASSM-a
-LOCAAS:
LOw Cost Autonomous Attack System
Radi se o malim turbo mlaznim projektilima, težine oko 50 kg, autonomijom leta oko 30 minuta,
Na AGM-158 JASSM ER je primenjen koncept P3I koji uključuje LOCAAS sistem sa dvostrukim tragačem ( LADAR i MMW ). Ima višenamensku bojevu glavu koja se može različito detonirati ( kao usmeren prodoran mlaz, aerodinamički metak ili kao fragmentna bojeva glava. LADAR sistem vrši analizu cilja i na osnovu toga određuje način detoniranja a što prvenstveno zavisi od utvrđenosti cilja.
MMW Millimetar wave, ovaj opseg pokriva frekvencije od 30 do 300 GHz. U kombinaciji sa softverom, omogućava skeniranje i traženje nekog vojnog cilja koji je u njegovoj bazi podataka. MMW tragač je aktivni sistem koji emituje VF energiju prima reflektovani signal i na osnovu toga formira sliku. Osetljivost im je slična kao i kod radara. Pošto se radi o ekstremno visokim frekvencijama, rad tragača u mnogome zavisi od atmosferskih uticaja i smanjuje njegove mogućnosti. Pravi slike visoke rezolucije koje, u kombinaciji sa softverom, može prikazati kao slike ili kao video.
LADAR : Laser Radar je takođe aktivan sistem senzora koji radi u IR opsegu. Modulisani laserski signal se šalje na površinu zemlje, obrađuje reflektovani signal i na osnovu toga pravi 3D model skeniranog područja.
AGM-158 JASSM ER može da služi kao platforma za lansiranje projektila sistema LOCAAS. U zavisnosti od situacije i vrste cilja, donosi se odluka kada i kako ih koristiti.
7. Umesto zaključka
Bojište. Daleko od zone dejstva, na bezbednoj udaljenosti, patroliraju P-8 Poseidon ili E/A-18G Growler. Nešto ispred njih, u očekujućim zonama, leti lovačka avijacija. Iznad zone dejstva, na visinama od 7-8 km leti nekoliko Reaper-a koji vrše osmatranje i snimanje svojih zadatih zona. Sa južne strane lete 2 Lancer-a. Sa bezbedne udaljenosti ispaljuju desetak JASSM ER-a, prave zaokret i vraćaju se u bazu. Posada u Operativnom centru sve to prati na više monitora i pokazivača. Pojavljuju se video signali sa on boad kamera na raketama. Svaka ekipa na posebnim radnim mestima, prati svoju raketu. Rakete, odmah nakon lansiranja, obrušavaju i spuštaju se na programiranu visinu od oko 40 m i svaka nastavlja let planiranim putanjama. Jedna od raketa je otkrila radarski ometač na azimutu od 30 stepeni. Ispaljuje EMP hitac i neutrališe ometač. Druga raketa je dobila signal da je ozračena nišanskim radarom. Odmah se vrši promena parametara leta i koristeći konfiguraciju terena, zaobilazi i izlazi iz snopa zračenja. Treća raketa je prošla pored cilja koji treba da gađa neka druga raketa, uočila da je cilj ranije uništen. Posada na Operativbnom centru vrši preprogramiranje i upućuje raketu na neki drugi cilj. Peta raketa preko SAR-a uočava PVO sistem, lansira LOCAAS i eliminiše ga. Deo raketa je oboren od strane PVO protivnika. Operativni centar procenjuje situaciju i vrši preraspodelu ciljeva po stepenu važnosti. Kako koja raketa pogodi cilj, to se evidentira na OC-u i na osnovu toga se dalje donose odluke.
Ali, što bi rekao Bora Čorba :
teoretski ( JASSM-IN ) lepo zvuči malčice je drukčije u praksi.
|
