EDePro turbomotori za propulziju letelica - razmatranje/razvoj

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Koliku težinu mu procenjuješ ?

• 2Ovo se svidja korisnicima: victoria, pedja63
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ako mislis na TMM-500 (turbojet 500 daN potiska) procenjujem tezinu negde oko 100 kg ..."odokativno". Taj odokativni metod je da npr. TMM-40 je ~6 kg tezine tako da ako se uporedi zapremina TMM-500 sa TMM-40 rezultat je otprilike 15 puta veci. Ako usvojimo predpostavku da je procenat praznog prostora u zapremini TMM-40 slican procentu u TMM-500 onda proizilazi da je TMM-500 otprilike 15 puta vece tezine (plus malo marze). U najgorem slucaju rekao bih da tezina TMM-500 nije veca od 20 puta TMM-40 - dakle oko 120 kg maksimum.

• 3Ovo se svidja korisnicima: victoria, pedja63, Medojed
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Da zavrsimo ciklus aksialnih modela ...turbo-vratilna verzija TVM-500 (oko 1000 hp/750 kW snage) ...

• 1Ovo se svidja korisniku: Dok2015
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Dalji razvoj Feniksa ce biti sustina



Ovaj Feniks -250KW ce moci da upotrebe za svoj projekat pick-up

nosivost 700kg

A dalji razvoj motora na Feniks -500KW
ce moci i da uvelica avion na nosivost od 2 000kg ,da bi bio zamena Antonovu AN-2
Konfiguracija sa rampom pozadi je odlicna za padobrance,
12 padobranaca

dalje opet razvoj na Feniks-1 000kW
bi mozda dao mogucnost uvecanja aviona na varijantu nosivosti
4 000kg ,26 padobranaca tj. preslikati nosivost Mi-8
Dopuna Mi-8 bi bila dobro resenje u transportnoj avijaciji

Ovi motori bi mogli da se primenjuju i na hilikoptere i bespilotne letelice i
Kobac takodje



Mada mislim da bi sa feniks -500KW moglo da se krene pre u razvoj bespilotne letelice poput kineskih,koja bi zamenila Kobca u njegovoj osnovnoj nameni ,dugo patroliranje i gadjanje tackastih ciljeva



nosivosti 500kg

Posle ALASa i Strsljena ,to bi bilo moguce ostvariti

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bahuss, SVEVID
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Naravno ..ima tu dosta mogucnosti.

Da dodam nesto za aksialni TMM ciklus razvoja - ima i jedan mali problem ....a to je realtivno skroman PR (pressure ratio ...odnos dostavljenog i usisnog pritiska vazduha). Sa samo 3 stepena kompresije taj PR je nizak tako da je efikasnost motora slaba. Zato upotreba takvih motora je za one svrhe gde dobra ekonomicnost/efikasnost nije kritican faktor. Sa povecanim PR ciklus efikasnost se povecava ....i TMM/TVM postaje pozeljniji za "komercijalne" svrhe. To nas vodi u sledeci ciklus razvoja ..a to su hibridne masine ...dakle kombinacija aksialnog i radijalnog kompresora ...i moguce varijacije sa vrstom turbina.

Dakle, za ALAS raketu je TMM-40 sasvrsen ...jednostavan, malih gabarita i tezine, jednokratne upotrebe - efikasnost motora nije vazan faktor u odnosu na druge TTZ elemente. Za slicne upotrebe - ali sa malo vecim gabaritima ...npr. protiv-brodske rakete veceg dometa i razorne moci, ili krstarece rakete veceg dometa/gabarita ili izvidjacke BPL koje lete na pre-programiranom kursu itd. - ove aksialne verzija TMM (40/75/200/500 daN potiska) su definitivno moguce aplikacije. Za ovo sto si ti kolega @SVEVID predlozio ipak treba neki hibrid ...u pravu si da Phoenix-250 tu predstavlja verovatno taj pocetni korak.

Evo ja cu opet da zapocnem "hibridni ciklus" sa najjednostavnijom izvedbom HTMM motora koji manje-vise upotrebljava postojece dizajn koncepte od TMM-200 i TVM-200/Phoenix-250. Dakle, mali turbojet sa aksialnim i radijalnim kompresorom i radijalnom turbinom. Nisam do sada uradio ni jedan termodinamicni proracun ...ali moj "educated guess" je da bi npr. ovaj turbojet dao oko 250 daN (~550 lbf).

• 1Ovo se svidja korisniku: SVEVID
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Evo i verzija na bazi aksialnog kompresora od TMM-200 plus radijalni kompresor i slobodne turbine od Phoenix-250 (zbog drugacijih parametara te turbine proizvode vecu snagu nego na sadasnjem Phoenix-250). Opet, mrzi me sada da radim termodinamicni proracun ...jer ne znam tacno koliki je protok vazduha kroz taj TMM-200 aksialni kompresor a ne bih da "silujem" brojeve za nista (moja procena je da bi to trebalo da bude otprilike 2 kg/s protok).

• 3Ovo se svidja korisnicima: SVEVID, victoria, Bahuss
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Posto cu biti odsutan oko mesec dana tamo preko bare ... i imacu dosta ogranicen pristup forumu ... 'ajde da se ispucam sa ovim hibrid verzijama. Sledeca je hibrid verzija HTMM-500 ..dakle turbojet motor na bazi mlaznjaka od 500 daN ... ali sa vecim PR (dakle ekonomicniji) - opet sa dodatnim radijalnim kompresorom za taj povecan PR.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Nesto malo vise od dve godine kasnije i ...





preuzeto sa [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 2Ovo se svidja korisnicima: zlaya011, pedja63
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Čekajte ljudi, jel ja dobro pratim karakteristike ovde?
Ovaj motor je poprilično blizak performansama motora f-107, osnovnog modela, koji pokreće Tomahavk KR. Dakle, 200daN iliti 2kN (450lbf) potiska vs. 1.9kN (430lbf) kod f-107. Koliko razaznajem sa slike i masa mu je tu negde, oko 30kg.

Ono gde je naš motor dosta lošiji je ekonomičnost koliko vidim (pošto je F-107 turbofan). Ako opet dobro razaznajem sa slike gore, potrošnja TJE-200 je 1.32kg/daN/h dok je f-107 0.696kg/daN/h. Dakle duplo lošija potrošnja otprilike.

Znači, teoretski, mogla bi se sa ovim motorom napraviti KR veličine Tomahavka (1300kg bez bustera) sa otprilike upola manjim dometom, mada se tu može igrati sa odnosom goriva i bg. To i za verziju sa najmanjim dometom daje cca. 650km. Ovde moram naglasiti da nisam upućen dobro koja verzija Tomahavka ima osnovni motor (uporediv sa našim) i koji joj je domet ali se čini da je 650km najkonzervativnija procena.

Znam ja da je KR mnogo više od motora, da je tu kompleksan sistem vođenja ali je zanimljivo razmotriti. I opet mi je čudno da su karakteristike motora tako blizu. Uz sve pobrojano još smo i jedna od retkih zemalja koja ima pristup raketama Tomahavk koje smo oborili ili su pale neeksplodirane 99.-e. Nije isključeno da se iz toga da izvući neko znanje.

• 2Ovo se svidja korisnicima: yrraf, pedja63
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Domet od 600 km je nerealan, 300 km ima smisla. Dva su razloga za to: za razvoj KR treba novca koji nemamo, a možemo do njega doći ako nađemo partnera sa strane. Rakete dometa do 300 km su "dozvoljene za izvoz" po međunarodnim ugovorima. Osim toga, za testiranje takvog sistema treba prostranstva kakvog Srbija nema. Drugi razlog je osmatranje, indentifikovanje i lociranje cilja, kao i naknadna provera učinka napada, dakle u pitanju su karakteristike izviđačke BPL koja prati KR. BPL Pegaz ili slična ne koristi satelitski data link već direktnu vezu koja je obično dometa 200 - 300 km. Osim toga BPL bi mogla da učestvuje i u završnom navođenju na cilj.
Ako se uopšte radi na tako nečemu, siguran sam da je domet 300 km