Racunari u avionima

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Wisdomseeker ::
Svojevremeno je bilo problema i sa prodajom playstation konzola jer imaju vrlo jak procesor koji su neke zemlje mogle da iskoriste za vojnu upotrebu.

naravno
npr. pakistan ih je uvezel ko zna kolko
a navodno su zabranjeni za prodaju

od njih rade klastere
umrezena racunala da rade ko jedno

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pominjana je mogućnost upotrebe ovih čipova za DSMAC, ovo je valjda bio razlog te zabrane.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius ::Imam jednu molbu. Pratio sam svojevremeno lep tekst o avionskim magistralama podataka, no je bilo davno. Da li neko od vas, informatičara, može ovde da nam napravi jedan kraći seminar na temu ''Procesor (i) u avionu'', a da pri tom pokuša sa što manje stručnih izraza da nam to objasni. Molim da pri tom, koliko može , koristi paralele sa PC mašinama, kako bismo mogli da to pokapiramo bar u osnovnim crtama.

Naravno, ako takvoga ovde nema, nije problem da pozovemo nekoga sa glavnog MC da nas poseti i održi jedno lepo predavanje.

@....

Ako niko od nasih to ne odradi, mozemo pozvati @Bojan-a
Mislim da je informaticar, a zna zabasati ovde kod nas

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ja sam informaticar i network admin ali na zalost nisam nikada ulazio u tu problematiku, mogu samo da pretpostavim neke stvari. Elem, po pravilu, gde god postoji neki hardware potreban je software koji ce da ga kontrolise. Jedno bez drugog ne ide... Hardware (po nekom mom razmisljanju) u ovom slucaju ne moze da se poredi sa obicnim masinama koje imate na stolu jer ne mozete imati na primer graficku karticu kao komponentu koja je zaduzena da prikaze sliku na MFD, to bi trebalo da je vise elektronski problem za nekog elektronicara. Pitanje arhitekture procesora je veoma bitno jer se verovatno radi o nekoj vrsti matematickog koprocesora koji je takodje prisutan u nasim racunarima ciji je primarni zadatak da izvrsi sto vise matematickih kalkulacija u sekundi. Pretpostavljam da nema nekih nebitnih instrukcija na samom procesoru koje imamo na kucnim varijantama kao na pr. obrada file sistema... Jacina u GHz ili cemu vec su mi nepoznate potpuno?!? Takodje ne postoji hard disk ili nesto slicno izuzev black boxa koji opet nije hard disk, verovatno je sve u nekoj vrsti flash memorije i neke brze radne memorije nalik nasem RAMu. Data link je takodje jedna od najbitnijih stvari, ali kakav je dizajn samog linka neam pojma jer nikad nisam imao prilike da blize procitam o tome nesto?!? Sto se tice softvera pretpostavljam da je u pitanju "nesto" u "nekom" pretezno matematickom jeziku napisano specificno za funkcije potrebne za rad u takvom okruzenju, na pr. kontrola avionike itd... Operativni sistem postoji definitivno ali ne onako kako vi zamisljate. Mi smo na faxu imali predmet koji se bavi dizajniranjem operativnog sistema, al ne Win ili Linuxa na pr., vec bukvalno kako dizajnirati operativni sistem za bilo koji hardware koji je prisutan. Mislim da bi moglo da se primeni i na ovaj slucaj kontrole aviona i njegovih sistema, ali je to toliko komplikovano da stvarno ne znam kako bi uprostio to sve da vam prikazem??? Sve to sto smo ucili je radjeno po nekom programu iz '70 godina proslog veka, taman kad se tehnologija razvijala u aero industriji. Zesce smaranje...
Bas cu da pogledam cega ima po netu ali ne verujem da bi mogao da vam prenesem laicki sve to bih mozda nasao?!?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

http://www.bbsoft.rs/aeromagazin/arhiva/aero04/c11.htm

Citat:U cilju što većeg rasterećenja pilota u svim fazama leta, a naročito u fazi izvođenja borbenih dejstava, neophodno je realizovati savremenu visokointegrisanu i visokosofisticiranu kabinu borbenog aviona. Ovo dalje zahteva integraciju (softversko i hardversko povezivanje) pilotske kabine sa gotovo svim avionskim senzorima, podsistemima i sistemima. Zbog toga se na velikom broju modernizovanih aviona treće generacije, i na svim borbenim avionima četvrte generacije, koriste multipleksne serijske magistrale podataka, realizovanih u obliku para upredenih i ekranizovanih bakarih žica.
iz
http://www.bbsoft.rs/aeromagazin/arhiva/aero15/sadrzaj.htm
mozda neko ima ovaj broj.

i mozda i najbolje

OSNOVNE PERFORMANSE PCM/FM TELEMETRIJSKIH SISTEMA U VAZDUHOPLOVNIM APLIKACIJAMA
http://www.ecdlcentar.com/baza/ecdl_informacije/oteh_2005/Radovi/175.pdf
nije direktan odgovor, ali pruza odredjenu sliku i ima nekoliko sema.


Mislim da je razvoj elektronike direktno uticao na razvoj sistema i da se ne moze govoriti na isti nacin o avionima 3 i 5 generacije na potpuno isti nacin sto se tice racunara. Logicnije mi je da su ranije neki skup instrukcija imali u EPROM cipovima i da nije postojalo neko skladiste podataka, vec da su podaci prikazivani i odmah se gubili, cip je prikupljao podatke sa senzora, prikazivao ih, i ponovo prikupljao podatke (poznato mi je sa nekog od foruma u prici oko zavoda Zmaj - on je bese remontovao iracke MIG 23, tj da su ga upalili i uz pomoc kabla i racunara ocitavali relevantne parametre).

Danas racunari mogu imati i neki "pravi" operativni sistem, sigurno ne kao ovi nasi kucni, ali koji omogucava da se parametri ne samo ocitavaju vec i kombinuju i analiziraju u realnom vremenu, (komandovanje glasom predvidjeno za NA ne bi se moglo izvesti bez neke baze u kojoj bi originalne komande bile smestene i sa kojima bi se izgovorene reci uporedjivale na osnovu nekog algoritma/programa).
Sigurno je da postoje i razliciti pristupi istom problemu i da se primenjuju kompleksni sistemi, ali ipak ogranicenih mogucnosti. Vecina top aviona je ipak dizajnirana 80-ih i cipovi koje danas imamo nisu jednostavno dolazili u obzir, tako da igrice otpadaju, ipak se radi o dosta robusnom sistemu gde se softver svodi na najnuzniji minimum upravo zbog mogucnosti greske. Prica o nemogucnosti koriscenja Rafala zbog virusa je zapravo nemogucnost ucitavanja plana leta jer je sistem koji mu je trebao prebaciti te podatke bio zarazen, Rafal sam po sebi mislim da nema preterano napredan OS.

@Samwise

Tesko da je flash u pitanju itd, 80-ih takva memorija nije postojala (danas je sve moguce), pre ce biti da avion ima odredjene instrukcije unapred isprogramirane u ROM (ili verovatnije EPROM) memoriji, dok RAM koristi za trenutnu obradu podataka (mada sigurno ima i neku stalniju memoriju u koju ucitava plan leta, recimo, ili u koju belezi i sve parametre obavljenog leta, ova memorija bi se otprilike resetovala na kraju trenutnog ili pre pocetka sledeceg leta).

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ovako je trebala da izgleda sema povezivanja kompjutera sa ostalim sistemima na nasem avionu NA koji nazalost nikad nije poleteo. Sa te seme se vidi da avion ima Racunar zadatka koji sa ostatkom avionskih sistema komunicira putem dve odvojene magistrale podataka 1553B od kojih je prva magistrala 1553B A namenjena za povezivanje racunara zadatka sa linijom naoruzanja, radarom, ometacima i izvidjackom opremom dok je druga magistrala 1553B B namenjena za upravljanje sistemima za komunikaciju, navigaciju, pokazivanje podataka kao i drugim sistemima koji su bitni za let aviona.

Uredjaji povezani na magistralu komuniciraju porukama koje se sastoje od 1 ili vise 16-bitne reci. Poruke koje se prenose se dele na 3 vrste naredba, podatak ili status. Svakoj reci predhodi signal duzine 3 bita a posle reci sledi signal duzine 1 bit. Tako da se prekticno moze smatrati da je duzina jedne reci 20 bita.

Inace specifikacije magistrale podataka 1553 su definisane vojnim standardom koje je objavilo americko ministarstvo odbrane. Pored americkih vazduhoplova koje je koristi na svojim avionima kao sto je F-16, F-18 i drugi ovu magistralu koriste i pojedine svemirske letelice kao i pojedini avioni drugih drzava. Magistrala moze da komunicira sa 31 udaljenih terminala na avionu. Verzija magistrale 1553 koja koristi opticko kabliranje je poznata pod oznakom 1773. Magistrala 1553 se koristi na avionima od 1973 godine. Verzija magistrale 1553B je objavljena 1978 godine. Jedna magistrala se sastoji od para zica koje imaju otpornost 70-85 oma pri frekfenciji od 1 Mhz. Ako se nevaram brzina magistrale je bila 1 Mb/s. (Moguce je da je ova brzina sada povecana). Avion moze da poseduje i 1 ili vise rezervnih magistrale koje se koriste u slucaju otkaza osnovne magistrale.

Signali na magistrali se prenose putem reci duzine 16 bita. Te reci po vrsti mogu biti naredbe, status ili podatak. Svakoj 16 bitnoj reci predhodi 3 bitna sekvenca a po zavrsetka emitovanja reci salje se signal duzine 1 bit tako da se prakticno moze smatrati da je duzina jedne reci 20 bita. Uredjaji kojima je upucena naredba putem magistrale moraju da pocnu da emituju odgovor na nju u roku od 4-12 μс . Ukoliko se njihov odgovor neprimi u roku od 14 μс smatra se da nisu primili poruku. Moguce je prikljuciti uredjaja na magistralu bez potrebe da se gasi ili resetuje glavni kompjuter.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Veliki_Blek

Mala dopuna, ako dozvoljavas:

http://en.wikipedia.org/wiki/MIL-STD-1553
na kraju (External links) su linkovi ka vise podataka.

http://en.wikipedia.org/wiki/Aircraft_flight_control_systems
ili u okviru ovog teksta:
http://en.wikipedia.org/wiki/Fly_by_wire#Digital

Zao mi je sto nema na Srpskom.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Prema semi magistrale 1553 koja je objavljena na prvom linku na njoj se nalazi Bus monitor koji ne moze da salje podatke i koji je zaduzen za snimanje komunikacje na magistrali sto je veoma bitno za analizu leta ili utvrdjivanje uzroka avionskih nesreca. Neznam kako je to reseno kod vojnih aviona ali putnicki civilni avioni su obavezni da snimaju letne podatke. Koliko je meni poznato stari avioni su koristili za snimanje ovih podatka magnetne trake a ne memoriju. Uredjaj za skladistenje ovih podataka se nalazio u kutiji otpornoj na vatru i udar koja se zvala crna kutija iako nije bila crne vec najcesce narandzaste boje kako bi bila lakse uocljiva.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

"Black box" u civilnom vazduhoplovstvu...

http://en.wikipedia.org/wiki/Flight_data_recorder

Evo nesto o "black box" fenomenu sto do sad nisam znao, a zanimljivo da se ovaj termin ne koristi samo za opis crne kutije vec generalno kao sistem u koji poznati podatak ulazi, onda se kao ne zna sta se desava sa njim(black box) i potom izlazi kao opet poznati podatak. Ovo moze da se primeni i na racunarske sisteme aviona posto sigurno neki njihov deo mora ostati "black box" za nas laike. Ja sam imao prilike da vidim kako radi snimac leta na Mig-21 za vreme moje sluzbe u kandzama drzave i koliko se secam svi podaci se snimaju na traku koja se posle provlaci kroz neku masinu za citanje... Tako nesto, zaista ne mogu da se setim, mislim da je licilo na EKG ili tako nesto. Eeee, moja memorija je daleko od EPROMa ili Flash-a...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Eeeee... dobre stare magnetne trake, ne znam da li se jos koriste, znam da su ih prakticno do skora (posle 2000 nisam nista cuo) koristili u SAD jer su omogucavale najracionalnije skladistenje velikih kolicina podataka, diskovi od terabajt su tek skorije izasli (a oko 2000 prosecni Hard je bio oko 6 GB), a na trakama su to postigli odavno... U vreme pravljenja Mig 21 nisu imali nista drugo, a ni Komodoru 64 nista nisu smetale (doduse audio).

Na ovom PDF-u se vide te linije na traci, doduse slabo... inace SARPP-12 je koriscen na MIG-21 (iskopirati adresu u brauzer):

pdf.aiaa.org/preview/CDReadyMASM03_582/PV2003_581.pdf

Ukrajinska zamena:
http://www.madein.dp.ua/view.aspx?type=ja&lang=2&jaid=421

U ovom clanku o poznatom kvaru Hrvatske letelice ima i njegova slika, kao i slika linija sa helikoptera:
http://www.nacional.hr/clanak/37117/morh-taji-kvar-autopilota

Evo i unapredjenih tehnika za detaljnije tumacenje linija:
http://www.acadjournal.com/2000/v2/part1/p1/