Nationale Volksarmee - Vojska Istocne Nemacke

• 1Ovo se svidja korisniku: Hussar
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kad smo već kod Merkelove, tvrdi se da postoje fotografije iz vremena DDR koje je povezuju sa aktivnostima Štazija, a čije je objavljivanje zabranjeno. Merkelova je i zabranila objavljivanje njenog dosijea iz arhiva bivšeg Ministarstva državne bezbjednosti.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Što se tiče mehanike i raznih tehničkih uređaja ima dokumentarac "Planirano zastarijevanje" mislim ,koji je odlično objasnio kako su razni aparati koje je proizvodila DDR bili izuzetno kvalitetni, neki i sad koriste hladnjake, štednjake i drugo koji rade i preko 30 godina bez kvara. Kad su zapadni proizvođači pitali svoje susjede u DDR-u zašto prave tako kvalitetne aparate jer ljudi neće kupovati nove stvari, pokretati industriju i tako dizati profit, ovi s istoka su im odgovorili u fazonu "Nama izumiteljima je jedna velika čast da je uređaj kojeg smo proizveli tako kvalitetan i jedva čekamo nastaviti u tom smijeru" tako da te firme nisu slučajno uništene

• 1Ovo se svidja korisniku: Mercury
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Volksmarine (Narodna Mornarica)

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Volksmarine der DDR bila je zvanična pomorska sila Njemačke Demokratske Republike i dio snaga Nationale Volksarmee, uspostavljene 1956 godine. Početkom pedesetih, sovjetski pomorski oficiri pomogli su stvaranje Hauptverwaltung Seepolizei (glavna administracija pomorske policije). Procesom formiranja Nationale Volksarmee (NVA) koji je startovao 1956. godine VP-See postala je Verwaltung Seestreitkräfte der NVA (Administracija pomorskih snaga NVA). Od 1960. ove snage dobiće zvaničan naziv Volksmarine (Narodna Mornarica). Sledećih godina Mornarica će dobiti veći broj novih brodova uglavnom proizvedenih u DDR. Brodovi za odbranu obale, pojedini brzi torpedni čamci i mornarički helikopteri nabavljeni su u SSSR, a pojedini pomoćni brodovi nabavljeni su u Poljskoj.

Od 1961. formirana je i Grenzbrigade Küste der Grenzpolizei (GBK)- granična obalska brigada granične policije.

Tokom postojanja Volksmarine u svoj dnevnik dežurstava upisaće i neprijateljsku konfrontaciju sa pomorskim snagama Poljske zbog spora oko graničnih međa. U pregovorima koji su uslijedili, 70 procenata sporne zone pripašće DDR.

Snage Narodne Mornarice DDR operativno su bile uključene u sastav Ujedinjenih Flota Baltičkog Mora država članica Varšavskog Ugovora. Polje dejstva Volksmarine bile su zone Baltičkog Mora i ulaz u isto.


Zadatak Flote bio je držanje pomorskih linija otvorenim za nesmetan dolazak sovjetskih pojačanja i učešće u ofanzivnim akcijama protiv obalskih zona neprijateljskih država Baltičkog Mora. Za ove zadatke opremljena je lakim snagama poput lovcima podmornica, brzim torpednim čamcima, minolovcima kao i desantnim plovilima. Narodna Mornarica bila je osposobljena za borbu protiv podmornica, postavljanje i uklanjanje mina, desantne operacije te sadejstvo sa snagama KoVa u obalnim zonama. Rutinske dužnosti bile su veoma fokusirane na izviđačke djelatnosti, koje su izvođene minolovcima i specijalizovanim brodovima za elektronsko osmatranje i praćenje.


6. obalska granična brigada imala je specijalnu odgovornost prevencije republikflucht – napuštanja DDR. Ti zadaci koordinisani su sa Narodnom Mornaricom. Raspolagala je sa većim brojem patrolnih čamaca i osmatračkih tačaka duž obale sa zadatkom sprečavanja napuštanja DDR licima bez dozvole. Pogranični mornari vršili su svoje dužnosti i na 93 kilometra toka rijeke Elbe te na vodenim putevima oko Zapadnog Berlina. Brigada je imala 2,750 pripadnika sa sopstvenim centrom za obuku.



Kommando der Volksmarine - Rostock-Gehlsdorf

Struktura 1985:

• 1. Flotilla - Penemunde,
• 5. Flotila - Rostock-Warnemünde,
• 6. Flotila – ostrvo Rigen,
• 6. Obalska granična brigada - Rostock.

Tehnička četa za održavanje torpeda (TTK-1 u Sasnicu (servisiranje protivpodmorničkih torpeda)
Helikopterski mornarički gešvader (MHG-1 u Parovu pored Stralsunda
Mornarički avijacijski gešvader (MFG-2 - Laage
Mornarički inžinjerijski bataljon (MPiB-1 u Sasnicu
Komanda borbenih ronilaca (KSK-1 - Kühlungsborn
Obalski protivbrodski raketni puk (obalska podrška) (KRR-1 - Schwarzenpfost
Obalski protivbrodski raketni puk (obalska podrška) (KVR-1 - Rostock (od 1988)
Četa za propagandu Mornarice (PRK-1 - Rostock-Warnemünde
Mornarički Hidrografski Servis u Rostoku
Testna i druga postrojenja


Centri za obuku
• Akademija "Walter Steffens" u Parovu (obuka podoficira i mornara)
• Oficirska Akademija "Karl Liebknecht" u Stralsundu (obuka pomorskih oficira)
• Podoficirska škola za sektore održavanja u Danholmu pored Stralsunda (obuka tehničara - podoficira)



Oprema

• Desantna plovila
• Minopolagači i minolovci
• Brzi torpedni i raketni čamci
• Obalski odbrambeni brodovi
• Protivpodmornički brodovi
• Izviđački brodovi
• Školski brodovi
• Brodovi za podršku
• Tri eskadrile borbenih helikoptera: Mil Mi-4MÄ Hound Mil Mi-8 Hip, Mi-14PL Haze-A i Mil Mi-14BT Haze-B
• Lovci - bombarderi: Sukhoi Su-22M4 Fitter-K


Narodna Mornarica raspolagala je i svojim orkestrom koji je izvodio specijalno komponovana muzička djela. Najpoznatije je "Präsentiermarsch der Volksmarine", koje je komponovao Ludwig Schmidt za izvođenje tokom ceremonijalnih događaja. "Unsere Volksmarine" je takođe napisana za izvođenje tokom parada. Posle ujedinjenja Njemačke ova muzička djela nisu usvojena u Deutsche Marine.


Tokom svog postojanja sa jedinicama Volksmarine rukovodilo je 37 admirala. Na brojnom stanju Narodna Mornarica imala je od 16.300 do 18.000 pripadnika od čega su polovina bili vojnici na odsluženju vojnog roka. Mornarica nije raspolagala podmorničkom komponentom. Volksmarine je smatrana i isturenom pomorskom snagom na Baltiku država članica Varšavskog Ugovora, a na čelu te alijanse nalazio se komandant sovjetske Baltičke Flote. Sovjetske pomorske komponenete u DDR nije bilo za razliku od Kopnenih i Vazduhoplovnih snaga GSVG.



U inventaru Narodne Mornarice nalazilo se 131 površinsko borbeno plovilo te 48 pomoćnih brodova. Brodovi su dizajnirani i izgrađeni u brodogradilištima u DDR i SSSR. Najveći brodovi bile su sovjetske fregate klase Koni (Rostock, Berlin, Halle) uvedene u upotrebu 1978, 1979, i 1986. Tu je bilo još i 16 Parchim class korveta; 15 OSA-I raketnih čamaca, dva brza raketna čamca klase Tarantul I; 15 Shershen-class i 25 Libelle-class brzih torpednih čamaca. Minske snage uključivale su 25 Kondor-II-class obalnih minolovaca.


Raketne korvete Tarantul I - "Rudolf Eglehofer" uvedena u upotrebu 1985. Posle ujedinjenja 1990 usvojena u Mornaricu Njemačke i preimenovana u "Hiddensee". Rashodovana 1991. i prebačena u Mornaricu SAD i zavedena kao USNS Hiddensee. Od strane Amerikanaca intezivno je proučavana u centru za pomorsko - vazduhoplovno ratovanje u Merilendu uz stalno učešće u mornaričkim vježbama. Posle budžetskih kresanja u Mornarici SAD 1996. zavedena je kao muzejski brod Battleship Cove fleet od juna 1997.


Amfibijski kapaciteti bazirani su na 12 desantnih brodova Frosch - I - klase. Obalna granična brigada raspolagala je sa deset Bremse stražarskih čamaca i 18 Kondor-I-class lovaca podmornica. Mornarica je raspolagala i sa dva spasilačka broda; 6 brodova za snadbjevanje; školskim brodom - Wilhelm Pieck; 39 drugih pomoćnih brodova (uključujući obavještajne, hidrografske i kargo brodove) sa većim brojem servisnih plovila.

Amfibijske snage djelovale su pod 1. Flotilom, baziranoj u Penemundeu. Iako NVA nije imala mornaričku pešadiju, 29. motostreljački puk Ernst Moritz Arndt, stacioniran u Prori na ostrvu Rigen, i 28. motostreljački puk Wilhelm Florin u Rostoku, trenirani su za izvođenje amfibijskih operacija sa desantnih brodova. Oba puka bila su opremljena amfibijskim oklopnim transporterima BTR-60PB, i oba puka su učestvovala u amfibijskim vježbama desantnih brodova Narodne Mornarice. U slučaju potrebe za stvaranjem snaga mornaričke pešadije, bez sumnje ovi motostreljački pukovi bili bi njihov nukleus.



1987. osnovno brodogradilište za podršku snagama Volksmarine bilo je Peenewerft brodogradilište u Wolgastu. Peenewerft bio je i glavni izvor amfibijskih brodova.

U očima posmatrača sa Zapada, Narodna Mornarica je smatrana profesionalnom, kompetentnom i u potpunosti sposobnom za osiguranje baltičke obale DDR. Za veće amfibijske operacije, Mornarica bi djelovala kao dio kombinovane Flote Baltičkog Mora država članica Varšavskog Ugovora.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

..........

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

LTS / KTS-Boote der Volksmarine der DDR

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

LTS Boot - Projekt 63.300 (Iltis)
gradnja: Peenewerft Wolgast
proizvedeno komada: 39 (30 u seriji + 9 prototipova)
dužina: 14,80 m
širina: 3,40 m
zapremina: 16,8 t
motori: 2 x M50F-3
snaga motora: 2 x 880 kW / 2 x 1200 PS
brzina: 52 sm/h
radijus: 230 sm
posada: 3
naoružanje: dvije torpedne cijevi 533mm

Čamci su građeni u brodogradilištu Peene-Werft Wolgast od 1961 do 1966. Radilo se o zavarenoj aluminijumskoj konstrukciji sa dvije pogonske osovine i dva sovjetska dizel motora M50F-3. Čamci su izbacivali torpeda komprimovanim vazduhom, a od osmatračke opreme raspolagali su radarima TSR 222. Od 1974. čamci projekta Iltis postepeno su zamjenjivani čamcima 131 Libelle-Klase.









LTS Boot - Projekt 68.200 (Hydra)

gradnja: Yachtwerft Berlin
broja proizvedenih primjeraka: 28 (26 u seriji + 2 prototipa)
dužina: 17,10 m
širina: 3,60 m
zapremina: 15,7 t
motori: 2 x M50F-3
snaga motora: 2 x 880 kW / 2 x 1200 PS
brzina: 50 sm/h
radijus: 200 sm
posada: 3
naoružanje: 3 torpedne cijevi kalibra 533mm
u kombinaciji sa sistemom za izbacivanje maksimalno šest mina KMD-500

Čamac je bio drvene konstrukcije, izgrađene od mahagonija i višeslojne šperploče. Modularnog je karaktera, prilagođen fleksibilnoj instalaciji opreme. Prilagođavan je nošenju torpednih cijevi, mina ali i borbenih ronilaca, te zadacima patroliranja. U upotrebu su uvedeni 1958/59 i korišteni su do sredine sedamdesetih.





Kleine Torpedoschnellboot (KTS Boot) - Projekt 131.400 (Libelle)

gradnja: Peenewerft Wolgast
broj proizvedenih komada (1972-1977): 34 (30 u seriji + 4 prototipa)
dužina: 18,96 m
širina: 4,42 m
zapremina sa torpedima i minama: 35,17 t
snaga motora: 3 x 880 kW / 3 x 1200 PS
brzina (max. na 50% opterećenja): 48 sm/h
radijus: 300 sm
autonomija: 4 dana
posada: 5
naoružanje:
dvije torpedne cijevi kalibra 533mm
dva bacača dubinskih mina
1 brzometni ZU 23 top 23mm sa 500 granata

Krajem šezdesetih intezivno je rađeno na projektu 131 - razvoju dizajna za mali torpedni čamac (KTS). Cilj projekta bio je je razvoj čamca do 30 tona sa poboljšanim naoružanjem i radio - elektronskom opremom. Struktura čamca izgrađena je varenjem lakih legura. Iako u odnosu na projekte 68.2 и 63.3 ima znatno veću motornu snagu, to nije dovelo do većih perfomansi naročito u brzini zbog znatno veće zapremine i težine čamca. Način izbacivanja torpeda identičan je prethodnim čamcima. Prvi put instalirani brzometni top omogućavao mu je odbranu od potencijalnih napadača, a od osmatračke opreme čamac je raspolagao sa radarom TSR 222.
Tokom testiranja, započeto je razmatrane projekta 141.1 - opremanje čamca sa raketnim sistemima ali se od toga brzo odustalo.
Postojala je i namjera da se jedan od prototipova sa cjelokupnom dokumentacijom ustupi Kubi ali se od tog transfera odustalo.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

................

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mali raketni brod (Kleines Raketenschiff) "Balcom 10" - Projekt 151

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Brodogradilište: VEB Peenewerft, Wolgast
Broj proizvedenih primjeraka: 3
Proizvodnja: 1989/1990
Uvedeni u upotrebu: do 2.10.1990
Zapremina: 347 t
Dužina: 48,9 m
Širina: 8,6 m
Gaz: 2,2m
Pogon: 3 x 52 Zyl. Star-Streight engines M-520 each 5.400 HP
Osovine/propeleri: 3 x 3
Brzina: 36 kts
Posada: 33
Naoružanje:
4 x lansera 1520 svaki za po četiri rakete P 20 ili P 21
1 x 76 mm AK-176
1 x šestocjevni getling top AK 630
1 x FASTA - lanser za četiri rakete Strela M.
2 x raketna lansera za SGW-3 za IR ili radarsko obmanjivanje.


Mali raketni brod "Balcom 10" - Projekt 151 zamišljen je kao zajednički sovjetsko - njemački projekat radi zamijene raketnih čamaca OSA 1. Narudžbe Sovjetskog Saveza procjenjivane su na 19 do 20 ovih korveta. Brodogradilište Peenewerft razvilo je brod, sa trupom od čelika i superstrukturom od aluminijuma. Motori i naoružanje bili su sovjetske proizvodnje. No od 1990, Sovjetski Savez odustao je od svojih narudžbi. DDR je odlučila da narudžbu od 18 smanji na 10 brodova. Dvije jedinice isporučene su Volksmarini ali bez raketnih lansera i kvalifikovane su kao patrolni čamci.
Posle ujedinjenja, brodovi "Sassnitz" i "Seebad Binz" naknadno su remotorizovani u Peenewertu sa MTU motorima i drugom opremom i uvedeni u upotrebu kao BG 22 - "Neustrelitz" i BG 23 - "Bad Düben" u Bundesgrenzschutz (Federalne Granične Snage) . Treći, gotovo završeni brod "Sellin" je rashodovan.
Četiri korita u različitim fazama izgradnje i danas se nalaze u brodogradilištu Peene-Werft in Wolgast. Posle puno neuspjelih pokušaja prodaje, brodovi i dan - danas tamo trule. Jedan brod je opremljen motorom sovjetske proizvodnje, a drugi djelimično opremljen i aparaturom. Ostala dva su na nivou kostura.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

....

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Plutajuća baza (Schwimmender Stützpunkt) Type "Vogtland" - Project 162

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Septembra 1975 brodogradilište Peenewerft Wolgast dobilo je zadatak razvoja i izgradnje plutajuće baze. Projektu je dodijeljena oznaka 162 kao veza sa prethodnim projektom plivajuće baze 62.

Plutajuća baza imala je namjenu opsluživanja raketnih i torpednih čamaca, smještaja njihovih posada i štabova, snadbjevanje i opsluživanje plovnih jedinica te vršenje manjih popravki plovnih jedinica u lukama ali i uvalama.

Razvoj plutajuće baze poklopio se sa konceptom djelovanja Narodne Mornarice iz sedamdesetih godina. Institut za brodograđevne tehnologije Varnemunde razvijao je projekat 141 (Kleines Artillerie-Raketen-Schnellboot) mali brzi raketni čamac koji je trebao biti nasljednikom KTS – čamca projekta 131 (mali brzi torpedni čamac). Plutajuća baza nametnula se projektu naoružanih glisera kao matični brod.

Odlučeno je da se projekat razvija u dvije verzije:
Projekt 162.1 plivajuća baza sa punktom za dopunu torpedima,
Projekt 162.2 plivajuća baza za smještaj i transport.

1979. brodogradilište u Volgastu završilo je projekte za oba plovila, no zbog statusa torpednih čamaca, Narodna Mornarica se odlučila da odustane od plutajućeg torpednog punkta. Troškovi istraživanja i razvoja iznosili su 32,1 milion DDR maraka.

1982. brodogradilište u Volgastu započelo je sa izradom serije od 6 plutajućih baza u varijanti 162.2. po cijeni od 228 miliona DDR maraka za kompletnu seriju. Za razliku od prethodnog projekta 62, nove plutajuće baze bile su opremljene sa dva dizel motora 6 VD 18/15 A1, snage 2 x 470ks uparenih sa generatorom za potrebe snadbjevanja elektro – uređaja i sistema za pogon propelera. Zahvaljujući ovoj opremi ploveća baza je mogla samostalno da obavlja određeni spektar dužnosti, a pogon je omogućavao doduše malu brzinu od 7 čvorova. Nadzor mora i navigacija obavljani su uz pomoć Navigationsfunkmessanlage TSR - 333.

Trup je dizajniran po iskustvima sa riječnih plovila, poput plutajućih bagera Georgiy Nalivayko-Klasse građenih za SSSR. Naročita pažnja posvećena je instalaciji sistema za povećanje pokretljivosti i upravljivosti broda (kormilima i potisnicima sistema Jenckel).

Velika pažnja bila je posvećena unapređenju usluge i uslova života osoba smještenih na brodu kao i članova posade. Između ostalog, brodovi su raspolagali i sa pekarom, prostorom za rekreaciju, kinom, teretanom, ambulantom i saunom. Brod je bio opremljen i radionicama.

Brod je čuvao zalihe goriva, maziva, sveže vode i hrane, municije i provijanta za potrebe samog broda te za potrebe opsluživanja borbenih plovila. Za svrhu pretovara, iza nadgradnje broda montiran je jedan kran od 8 tona. Na brodu je krcano do 190 ljudi, a posadu je činilo 35 članova.

U skladu sa ekološkim propisima, brod je bio opremljen postrojenjem za prečišćavanje vode i spalionicom. Za protivpožarnu zaštitu po prvi put je ugrađen protivpožarni pregradni sistem S 50 na plafone i zidove plovila.

Za samoodbranu, brod je bio opremljen sa 2x25mm PVO topovima 2M3 i sa dva FASTA 4 raketna lansera za rakete Strela 2M (SA - N - 5). Posle procesa ujedinjenja, plutajuće baze preuzela je Bundesmarina.


Broj izgrađenih primjeraka: 6
Uvedeni u upotrebu: 1984 - 1990
Zapremina: 2393 t
Dužina: 89,41 m
Širina: 13,22 m
Gaz: 2,36 m
Pogon: 2 DM "6 VD 18/5 AL 1" 694 kW
Naoružanje:
4 x 25 mm Flak
2 x FASTA 4 - lansera

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Interesantni su ovi mali torpedni i raketni čamci... liče na iranske...