RTS javlja:
НАТО и Хрватска преговарају о најму војног транспортног авиона "боинг ц-17", пише "Јутарњи лист", нагласивши да је то неочекиван потез Министарства одбране, које кубури са средствима. Хрватска ушла у прескупи пројекат, због притиска САД, оцењују аналитичари.
"У току су преговори са Хрватском о најму транспортног војног авиона "боинг ц-17", изјавио је за портал www.fightglobal.com Гунар Борч, генерални менаџер агенције за ваздушни саобраћај НАТО-а.
Војни транспортни авион "боинг ц-17"
Реч је о партнерству са Strategic Airlift Capability, у којем би, уз Хрватску, било још 12 земаља: десет чланица НАТО-а, Финска и Шведска. Требало би да Хрватска замени Италију, која је иступила из партнерства.
Те земље деле три авиона типа "боинг ц-17", а свака држава има право на одређени број сати летења. Борч тврди да су званичници хрватског Министарства одбране договорили да хрватски пилоти годишње лете између 45 и 60 сати на том авиону.
Авиони се налазе у мађарској војној бази Папа. Када је пројекат запао у финансијске тешкоће, САД је од партнера затражио суфинансирање обуке пилота и посаде.
Сат лета авиона кошта 10.000 евра. То значи да би Хрватска годишње само сате летења својих пилота у том пројекту платила између 450 и 600 хиљада евра.
Иако из НАТО-а кажу да су преговори са Хрватском далеко одмакли, Министарство одбране, за сада, не коменатрише пројекат.
Улазак Хрватске у тај пројекат НАТО-а велико је изненађење, јер су, протеклих година, у Министарству одбране тврдили да је то прескуп пројекат који не могу финансирати.
Због тога је модернизован транспортни авион "антонов ан-24", како би се у случају потребе из Авганистана могли извући хрватски војници. Пре годину дана, обављен је успешни пробни лет према Кабулу.
Притисак САД
Министарство одбране Републике Хрватске нема новца за покривање редовних активности, а Влада је једва недавно дала гаранције за наставак пројекта оклопног возила.
Цела ситуација је посебно занимљива, јер се у дугорочном плану развоја спомиње модернизација авиона "антонов", а нема говора о новом транспортном авиону.
Отуда неки аналитичари сматрају да је Хрватска у тај пројект ушла на притисак Сједињених Држава, које су Хрватској појасниле да, као чланица НАТО-а, мора прихватити и одређене обавезе.
|