|
Helikopter Mi-6 je teški transportni helikopter, namenjen za prevoženje većih tereta u kabini ili kao spoljašnji teret. Osim pet članova posade, može da preveze 70 naoružanih vojnika ili 41 ranjenika na nosilima. Za pogon je upotrebljen Solovjevjev motor D-25 sa turbinom R-7. Bio je prvi helikopter sa turboosnim motorom proizvedenim u SSSR.
Helikopter Mi-6 postigao je mnoge rekorde u brzini i daljini prenošenja tereta. Tovar od 12000kg je mogao da prebaci na udaljenost od 250km, popevši se pri tom na visinu od 3000m. Svojevremeno je predstavljao osnovni helikopter za izvršavanje vazdušnih taktičkih desanata. Ima opremu za letenje noću i po lošim meteorološkim uslovima.
Mi-6 su pokretala dva turboosna Soloviev D-25V motora snage 4.100 kW svaki. Imao je peterokraki glavni rotor, te četverokraki repni rotor koji je bio napravljen od plastike koja je obavijala metalne delove. Rotorski sistem je prvotno bio opremljen s elektro-termalnim sistemom za odleđivanje, ali u početku proizvodnje to je zamjenjeno sa alkoholnim tekućinama.
Imao je posadu od pet ljudi, pilota, kopilota, navigatora, radio operatera i inženjera leta. Mogao je poneti 70 vojnika na sedištima uz bokove i još 20 vojnika posredini na sedištima koja su se mogla naknadno montirati. Na bokovima je imao krila raspona 15,3 m koja su korišćena za stvaranje uzgona pri letu prema napred. Mogla su se skidat a to se često i činilo, posebno kada je helikopter bio korišten kao vazdušna dizalica jer zbog malih brzina i nisu imala nikakvu funkciju.
Mi-6 je mogao poneti i četiri dodatna rezervoara za gorivo. Dva su bila smeštena unutar trupa, a dva iznad stajnog trapa. Standardna elektronika mu je omogućavala let danju i noću te su svim vremenskim uslovima. Vojne verzije su imale i sistem prepoznavanja (IFF transponder) te sistem upozoravanja u slučaju radarske ozračenosti.
Mogao je nositi i DŠK 12,7 mm mitreljez u nosu koja je korišćena isključivao kao sredstvo samoodbrane. Postojali su planovi da se Mi-6 pretvore u teško naoružane helikoptere za podršku, ali od toga se odustalo jer bi zbog svoje veličine bio laka meta.
Mi-6 se koristio u ratu u Vijetnamu, te su pomoću njega severnovijetnamske snage prebacivale svoje vazduhoplove kako bi izbegli uništenje. Od kad je prvi put poleteo, te još nakon toga, bio je najveći helikopter na svetu. Proizvodio se u velikom broju različitih verzija.
Za potrebe civilne avijacije razvijen je Mi-6P s četvrtastim prozorima; napravljena je verzija i za protivpožarnu borbu. Vojne verzije su uključivale Mi-6VKP koji je korišten za komunikaciju. Razvijene su i poboljšane verzije: MI-6BUS kasnije označen kao Mi-22 (Hook-C) i Mi-6AYaSh (Hook-D). Mi-6 se koristio za desante i prevoz trupa, popunu goriva u zabačenim područjima, protivpožarnu borbu te pronalaženje i donošenje svemirskih kapsula nakon sletanja.
Velik broj Mi-6 je bio korišten u Rusiji i na početku XXI veka, no u julu 2002. jedan se srušio pri čemu je poginula 21 osoba. Iste godine rusko ministarstvo transporta je obajvilo da se Mi-6 prestaje koristiti intezivno kao pre.
Verzije:
V-6 - Prva serija prototipova.
Mi-6 (NATO - Hook-A) - Teški transportni helikopter, osnovna verzija.
Mi-6A - Civilni transportni helikopter s prostorom za 65 do 90 putnika.
Mi-6T (NATO - Hook-A) - Vojna transportna verzija sa sedištima na bokovima i sredini za vojnike.
Mi-6VKP (NATO - Hook-B) - verzija za elektronsko ratovanje.
Mi-6BUS (NATO - Hook-C) verzija razvijena 1975. a korištena je kao leteće komandno mesto.
Mi-6AYaSh (NATO - Hook-D) - Leteće komandno mesto s SLAR-om.
Mi-6L - Leteća laboratorija za testiranje D-25VF motora i za pogon Mi-12.
Mi-6M - verzija za protivpodmorničku borbu, naoružana s četiri torpeda.
Mi-6P - Transportna verzija s mestom za oko 80 putnika.
Mi-6PP - verzija za elektronsko izviđanje i ometanje razvijena u 80-ima.
Mi-6PR - verzija za elektronsko ratovanje.
Mi-6PS - verzija razvijena 1966. za potragu i vraćanje svemirskih kapsula.
Mi-6PZh i Mi-6PZh2 - verzija za protivpožarnu borbu bez krila.
Mi-6R - Specijalizovana verzijaza radio komunikaciju razvijena 1974.
Mi-6S - verzija za medicinsku evakuaciju.
Mi-6TP - Promenjiva verzija za prevoz putnika ili tereta.
Mi-6TZ - verzija za transport goriva.
Mi-6VR "Vodoley" - Eksperimentalni Mi-6 razvijen 1976. za testiranje helikopterskih sistema odleđivanja i rotorskog sistema.
Konstruktor: Konstruktorski biro koji nosi ime konstruktora Mihaila L. Mila.
Namena: Dvomotorni teški transportni helikopter.
Razvoj: Uveden u naoružanje 1957. godine.
TT podaci za helikopter MI-6
Pogonsaka grupa:
Dva turboosna motora Solovjev D-25V - snage po 4101KW.
Gorivo:
8880 litara goriva.
Dimenzije:
Dijametar glavnog rotora 35,00m; ukupna dužina 41,74m; dužina trupa 33,18m; visina 9,86m; mpr. 27240kg; m.maks. 42500kg.
Karakteristike:
Brzina-maksimalna 300km/h. Brzina krstarenja 250km/h. Operativni vrhunac leta 4500m. Vrhunac lebdenja 2500m. Dolet 620km.
Posada:
Pet članova.
Nosivost:
12000kg{spolja 8000kg} ili 70 vojnika ili 41 ranjenik na nosilima.
Korisnici:
Avganistan; Albanija; Alžir; Bugarska; Egipat; Etiopija; Indonezija; Irak; Kina; Libija; Peru; Poljska; SSSR; Sirija; Vijetnam; Zambija.
|
Velicinom podseca na mi-26, oblikom na mi-8 a zajedno sa krilima na sebi na mi-24.
