Avioni sa obrnutom strelom krila

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Angel Ončevski napisao je odličnu knjigu ''Lovački avioni - juče, danas, sutra'' u kojoj se pozabavio i problemom obrnute strele. Ta konfiguracija pojavljivala se više puta na raznim modelima, kao logična želja da se unapredi manevrabilnost letilice. Koliko se sećam, tu sam pročitao (za mene kao laika) revolucionarnu tvrdnju da je ta obrnuta strela prirodniji položaj krila, ali da nerazvijena tehnologija (metalurgija) ne može da obezbedi tako krute i žilave materijale koji bi podneli pritisak na koren krila i letilicu ukupno. Najdalje je u tome otišao američki eksperimentalni avion X-29 (o kome ima dovoljno na velikom broju sajtova, da ne citiram ovde(, sve do pojave S-47.
U jednom od brojeva ''Aera'' (BBSoft) izneseno je hrabro mišljenje, čak pretpostavka, da su Rusi uspeli da reše taj problem i da su to praktično dokazali! Setimo se da su ovladali tehnologijom valjanja tzv. beskrajnih delova koja je primenjena na najvećem bobarderu današnjice, TU-160 i da imaju ogromno iskustvo u svemirskoj tehnologiji.
Znajući da je konstrukcioni bio koji nosi ime Pavela Suhoja vrlo ozbiljna firma (praktično, bez promašaja u struci) koja se oprobala čak i u sferi biznis-džetova (Gulgstream, nadzvučni biznis-džet), a o akrobatskim avionima i da ne pričamo, logično je bilo pretpostaviti da su i u slučaju ''Berkuta'' dobro promislili pre nego što su ga uopšte pokazali. Na AVIAPEDA ima odličnan, profesionalni video-klip o tom avionu. Kada će se naći u pukovima ruskog RV i čime će takva letilica biti naoružana, saznaćemo ( verovatno) poslednji...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

A sta je sa Berkut-om?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Su-47 Berkut (S-37) ostaje samo tehnološki demonstrator

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi skinuo fajl:

U Aeromagazinu sam procitao da bi se Berkut mogao naci u ponudi Indiji ili Kini.Sa izmenom motora (AL41 umesto sadasnjih D-30F6),uz zadrzavanje trenutne avionike,to je zaista,gotovo,spreman proizvod.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

I jedna interesantna slicica
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hmm, ne znam zasto su testirali ovaj SU-47 sa strela krilima, mislim da ce ona imati jak znacaj.

Ovo jesu lepe slike ali ne verujem da su rusi odbacili potpuno ovo sa SU-47. Ne rade oni nista bez veze.

Takodje je interesantno resenja krila sa Integral-a.

Bas bih voleo da vidim kako ce definitivno izgledati krila. Ne verujem da ce delovati kao kopija od F-22 ili ne daj Boze F-35.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zbog cega su oni zapravo stavili tako zakosena krila ka napred,zar to nije lose po aerodinamiku a i rizicno posebno zbog toga sto Su-47 ide veoma brzo pa moze doci do loma krila.
Takav dizajn je vec upotrebljen kod nemackog Henkel he-162 a i kod ruskog Tsybin LL-3.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Vazduhoplovac verovatno su stavili tako krila da bi testirali stelt mogucnosti te konstrukcije. Ali SU-47 je i te kako uspesno leteo i to bez ikakvih smetnji i sa sjajnom akrobaciom.

Fora je kod Integral-a i onom cudnom konstrukciom. Ono jos nisam video nigde.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Postoje sad adekvatni materijali pa se mogu praviti takva krila. Ima ih i neki americki eksperimentalni X-29.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Manji je radius okretanja, bolji angle of attack...

Evo nesto lepo Mig 1.44
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Dosta ideja kako ce izgledati PAK-FA bazira se na Su47. Mislim da tu mnogi grese. Odnosno pre vise ce se bazirati na Migu 1.44. Mada mislim da na ovoj slici, koju smo vec videli, ima malo izmena u odnosu na sadasnji Mig 1.44
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Motori ce biti dalja evolucija AL-31F motora Saturn AL-41 2 komada.
-afterburning 176 kN

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Koncepcija aviona sa KOS (krilo obrnute strele) nije nova - poznata je još sa početka četrdesetih godina. Primeri su opitni mlazni bombarder "Junkers" Ju-287, napravljen u Nemačkoj 1944. godine, koji je prvi let obavio u februaru 1945. godine. Bio je predviđen za maksimalnu brzinu od 815 km/h, ali nije otišao dalje od prototipa. Dva primerka su Rusi uzeli kao trofeje. Zatim su u SAD bili urađeni projekti dva lovca - "Nort Ameriken" RD-1410 1946. godine i "Konver" XB-53 1948. godine. U Nemačkoj su takođe urađeni avion HFB-300 "Ganza" 1963. godine i trenažni avion RFB "Dentrajner". Rusi su takođe odmah nakon Drugog svetskog rata eksperimentisali sa krilom tipa obrnuta strela, ali bez većeg uspeha. Konstruktor Cibin je započeo razvoj eksperimentalnih jedrilica radi izučavanja aerodinamičkog oblika budućih lovačkih aviona. Jedna od jedrilica, ispitivana 1947. godine, imala je KOS. Visinu je postizala tako što ju je vukao avion, a zatim je pikirala do postizanja krozzvučnih brzina koristeći barutni ubrzavač. Jedrilica LL-3 je dostigla brzinu od 1150 km/h (0,95 Maha).

Istraživanja letelica sa KOS su ipak prekinuta zbog toga što, po mišljenju američkih stručnjaka, na tadašnjem stadijumu dostignuća nauke i tehnike nije mogao biti rešen problem aerodinamičke divergencije, karakterističan za avione sa KOS. Aerodinamička divergencija znači gubitak statičke stabilnosti pri dostizanju određenih brzina i napadnih uglova. Opasnost aerodinamičke divergencije je u mogućnosti pojave nedozvoljenih mehaničkih deformacija krila pri velikim brzinama, koje mogu dovesti do njihovog razaranja. Konstrukcijski materijali i tehnologije u tadašnje vreme nisu omogućavali izradu krila tipa obrnuta strela, koje ima potrebnu čvrstoću da bi izdržalo takva opterećenja.

I Rusi i Amerikanci se ponovo, sredinom sedamdesetih godina vraćaju krilu tipa obrnuta strela, kada i jedni i drugi počinju istraživanje tipa budućeg lovačkog aviona pete generacije. Bilo je to još u vreme kada su avioni četvrte generacije, kao što su MiG-29 i Su-27, činili svoje prve korake.

Najbolji rezultati u istraživanju mogućnosti aviona sa KOS su postignuti u SAD u toku razvoja i ispitivanja u letu eksperimentalnog aviona X-29A firme "Gruman", a uglom strele od 35°. Pored primene najsavremenijih konstrukcijskih materijala, u ovu letelicu je ugrađivano dosta delova sa tada serijski proizvođenih aviona F-15 i F-16. U toku ispitivanja izvođenih od 1984. (prvi let je obavljen 14. decembra 1984. godine) do 1989. godine, sa dva aviona je izvršeno nekoliko stotina poletanja (po nekim podacima je do 1991. godine obavljeno 616 letova), postignuta je brzina od 1,6 M, visina iznad 15.000 m i opterećenje od 6,4 g. No, na kraju Amerikanci ipak nisu uspeli da se izbore s aerodinamičkom divergencijom i projekat je obustavljen.

Jedina letelica sa KOS koja je kod Amerikanaca ušla u serijsku proizvodnju, jeste strategijska krilata raketa "Hjuz" AGM 129 ACM - namenjena za naoružanje bombardera B-52. Međutim, kod te rakete je KOS prvenstveno primenjen zbog povećanja "steltnosti" za radare (smanjenja radarske refleksne površine u prednjoj polusferi).

KOS omogućuje poboljšanje upravljivosti na malim brzinama leta i povećanje aerodinamičke efektivnosti na svim režimima leta. Ugradnja KOS obezbeđuje bolje spajanje krila i trupa aviona i optimizaciju raspodele pritiska na krilu. Prema proračunima američkih stručnjeka, primena KOS na avionu tipa F-16 je trebalo da poveća ugaonu brzinu zaokreta za 14%, a ardijus dejstva za 34%, uz skraćenje potrebne dužine poletno-sletne staze za 35%.

Rusi smatraju da napredak u razvoju vazduhoplovnih materijala i projektovanja vazduhoplova omogućuje da se problem aerodinamičke divergencije reši primenom kompozitnih materijala sa racionalnom raspodelom vlakana, čime se povećava čvrstoća krila u zadanom pravcu. Međutim, i pored toga, primena KOS je ostala vezana za niz problema, za čije rešavanje su bila potrebna obimna istraživanja. U istraživanju tipa budućeg lovačkog aviona pete generacije Rusi su angažovali velike istraživačke centre, koji su u istraživanju modela KOS polazili od aviona MiG-29 i Su-27.

Razvoj eksperimentalnog aviona S-37 (Su-47 Berkut) se zasnivao na stvaralačkoj primeni iskustava iz projektovanja aviona u svetu i na širokom uvođenju perspektivnih tehnologija u oblasti aerodinamike, sistema za upravljanje i konstrukcijskih materijala. Njegove potencijalne prednosti u poređenju s avionima sa krilima sa direktnom strelom jesu u većim nosećim mogućnostima KOS zbog povoljnijeg opstrujavanja i manjeg aerodinamičkog otpora, posebno na krozzvučnim brzinama leta. To omogućuje bolju upravljivost aviona na malim brzinama, bolje karakteristike, a takođe i smanjenje brzine sletanja i povećanje doleta.

Cilj ispitivanja u letu S-37 je bio praktično potvrđivanje očekivanih prednosti aviona sa KOS, radi korišćenja takvog konstrukcijskog rešenja na novim borbenim avionima. Dobijanjem pozitivnih rezultata ispitivanja u letu navedene prednosti uz tehnička rešenja, koja je već postigla firma "Suhoj" sa avionom S-37 (vektorisani potisak, integrisani sistem za upravljanje avionom i motorom itd.) značajno će proširiti prostorno-vremenski dijapazon manevribilnosti i bitno pojednostaviti pilotiranje avionom. Razvoj ovog aviona-demonstratora će podstaći i razvoj perspektivnih visokootpornih materijala za KOS, radi povećanja njegove čvrstoće i elastičnosti uz minimalno smanjenje nosivosti.

Treba napomenuti da je ovaj avion konstruisan tako da bude što manje uočljiv (primenom "stelt" tehnologije). KOS daje znatno manji radarski odraz u prednjoj polusferi. Smanjenje efektivne radarske refleksne površine se obezbeđuje i širokom primenom kompozitnih materijala.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kibo ::Vazduhoplovac verovatno su stavili tako krila da bi testirali stelt mogucnosti te konstrukcije. Ali SU-47 je i te kako uspesno leteo i to bez ikakvih smetnji i sa sjajnom akrobaciom.

Fora je kod Integral-a i onom cudnom konstrukciom. Ono jos nisam video nigde.

1.6M je maksimalna brzina za Su-47. Preko toga dolazi do cepanja krila. Ovo se moze resiti upotrebom egzoticnih materijala(da ne bude zabune krila su vec od kompozita) koji su preskupi i teski za proizvodnju i odrzavanje.

Treba napomenuti da za F-22 postoje podaci od 1.6M bez forsaza

Jednostavno Su-47 ne bi mogao da iskoristi prednosti novog AL-41 motora.