Soko 522

• 1Ovo se svidja korisniku: maks l 5735
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Соко 522

Авион „522“ је прва самостално направљена летелица у мостарској фабрици „Соко“. Када је 1956. године од земунског „Икаруса“ преузео прототипску документацију за производњу овог тренажног авиона металне конструкције „Соко“ је ступио на пут самосталне производње комплетних летелица. У то време из Земуна је у Мостар прешао и део ваздухопловних стручњака и искусних радника, који су помогли да се ухода производна линија са које је до краја 1961. године сишло 110 ових ваздухоплова. Они су у школским јединицама Ратног ваздухопловства и Противваздушне одбране (РВиПВО) Југословенске народне армије (ЈНА) заменили дотрајале авионе „213“.



Тренажни „213“ био је прилагођен за систем школовања пилота у три нивоа: почетно, прелазно и борбено. Његова мана била је дрвена конструкција струкуре, те није могао дуго остати у употреби. Због тога је репројектован у авион „522“, потпуно металне констукције с клипним звездастим мотором, с ваздушним хлађењем. Пројекат су урадили инжењери Иван Шоштарић, Станко Марјановић, Стево Ћурић и Мирко Дабиновић, односно исти пројектни биро који је радио и „213“.

„Соко 522“ је двосед, металне конструкције, са једним клипним мотором с елисом. То је нискокрилац, с увлачећим главним стајним трапом и неувлачећим репним точком. Крило је потпуно исте геометрије као и код „213“. Кабински поклопци су грађени из једне, лучно обликоване, целине од плексигласа. Предњи део трупа је репројектован, у односу на авион „213“, пошто је подешен за уградњу звездастог мотора с ваздушним хлађењем. Употребљен је мотор, из војне помоћи САД, "Pratt Whitney" R-1340 AN-1.

Основна намена летелице била је прелазно школовање и обука пилота. После почетног школовања на „Аеро-3“, оно је настављано на „522“ а затим на борбеним авионима С-49Ц и F-47D. Поред обуке активних војних пилота, на авиону „522“ су школоване многе генерације резервних официра – пилота ЈНА.

У наоружању ЈРВиПВО „Соко 522“ је био од 1954. године, па све до потпуног увођења у употребу авиона Н-60 (Галеб Г-2). Касније је предат на коришћење Ваздухопловном савезу Југославије (ВСЈ), где је био у употреби у разним наменама. Посебно је запажена његова "улога" у снимању ратних филмова. Веродостојно је, са одговарајућим ознакама, представљао познатог немачког ловца из Другог светског рата Foke Wulf FW-190.

Још увек лети неколико примерака авиона „522“ у приватним аероклубовима, а и Музеј Југословенског ваздухопловства у Сурчину поседује пар ових занимљивих летелица.

Намена: За прелазну и тактичко-борбену обуку, гађање свим врстама ваздухопловног наоружања и обуку у ноћном и инструменталном летењу.

Опис: Авион „522“ је једномоторни двосед, слободноносећи нискокрилац металне конструкције. Стајни трап је класични увлачећи.

Погонска група: Један звездасти клипни мотор "Pratt Whitney" PW 1340-AN-1 од 600 КС (442 kW) и метална двокрака елиса HS 2D40 променљивог корака.

Наоружање: Два митраљеза "Colt-Browning" М-3 12,7 мм са 2x150 метака, две ракете пет инча и четири бомбоносача од по 50 кг носивости. Нишанска справа MK-II L.

Опрема: Радио станица AN/ARC/3, радио компас AN/ARN/6 и пилотажно-навигациони инструменти.

Основни геометријски подаци: Размах 11 м, дужина 8,77 м, а висина 3,69 м. Површина крила 18 квадратних метара. Тежина опремљеног авиона при полетању 2.680 кг, а тежина празне летелице 2.012 кг.

Основне перформансе: Максимална брзина на нивоу мора 330 км/час, а у обрушавању 440 км/час. Долет 665 км. Дужина полетања 585 м, а дужина слетања 682 м. Оперативни плафон 5.070 м.


Л И Т Е Р А Т У Р А :
1. Илустрована историја ваздухопловства – књига „САВРЕМЕНИ ИКАРИ“, ИРО „Вук Караџић“ и „Службени лист СФРЈ“, Београд 1989. године
2. „ЧУВАРИ НАШЕГ НЕБА“, Команда Ратног ваздухопловства и противваздушне одбране, Београд, 1977. године

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nele ::Соко 522

Авион „522“ је прва самостално направљена летелица у мостарској фабрици „Соко“. Када је 1956. године од земунског „Икаруса“ преузео прототипску документацију за производњу овог тренажног авиона металне конструкције „Соко“ је ступио на пут самосталне производње комплетних летелица. Nele ::
У наоружању ЈРВиПВО „Соко 522“ је био од 1954. године, па све до потпуног увођења у употребу авиона Н-60 (Галеб Г-2)

Da li ovo znači da se letjelica prvo proizvodila u Zemunu, pa tek od 1956. godine u Mostaru?

• 1Ovo se svidja korisniku: maks l 5735
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

obozavam ovaj avion - lep, skladan...

uvek mi je licio na texan, ali lepsi.

mozda zbog partizanske eskadrile?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Postovanje..

bogami, rekao bih da je to "njemacki" avion iz partizanske eskadrile.



"Zare, ja letim!!!"

• 1Ovo se svidja korisniku: ssekir75
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@grbe
prototip jeste, G-2 je smislio projektni tim iz Ikarusa, ali na neki volšeban način je avio fabrika sa tradicijom trebala da postane fabrika autobusa, a fabrika rashladnih vitrina da postane fabrika aviona. Pravdalo se strateškom dubinom i blizinom Glinice. Prvi razlog je smešan, a drugi ništa bolji. Neko se bavio političkom ekonomijom i odvojio fabriku za proizvodnju aviona od VTI(vazduhoplovno tehničkog instituta) i VOC(vazduhoplovnog opitnog centra), što je po meni van pameti. Ima toga da se gradio novi Bgd i da tu više nije bilo mesta za pistu, ali logičnije je bilo izmeštanje Ikarusa na Batajnicu gde je mogao da bude uz moćnu vazduhoplovnu osnovu VZ Moma, VOC, VMI(vazduhoplovno medicinski institut koji je doduše tek kasnije prebačen iz Zemuna) i VTI u Žarkovu. Sa druge strane i aerodrom u Mostaru je sa Jasenica(Rodoča) prebačen na Ortiješ pa je avion morao popriličan put da pređe da bi stigao na betonsku pistu i pritom prelazi Neretvu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

aviomehanicar73 ::Postovanje..

bogami, rekao bih da je to "njemacki" avion iz partizanske eskadrile.



"Zare, ja letim!!!"

nije bio samo nemacki

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Evo i moj mali prilog u obliku knjiga i to :

1.- Opis i Odrzavanje Aviona 522
2.- Upravljanje avionom 522


http://rapidshare.com/files/205909599/Opis_i_Odrzavanje_Aviona_522.pdf

http://rapidshare.com/files/53466439/Upravljanje_avionom_522.pdf

Malo i iz zivota

Od 12 aprila 1966.godine XIX klasa je pocela sa obukom na avionu 522 i ista je trajala sve do 26.avusta iste godine.Obuka je bila podeljena u 4 razdela i naletelo se po pitomcu oko 100 letova ili 50 sati.Letenje se obavljalo u 105.ap(š) tj.u 1 i 2 eskadrili toga puka.Komandiri eskadrila su bili kapetani I klase Bajčetić Miloš i Kovačević Čedo. Evo mala galerija slika izvadjenih iz naftalina, da se prisetimo toga vremena.


U zoni grupnog letenja

Odelenje

Grupno letenje

Isto

Kad ti nastavnik slika osmeh Veselinovicu

Malo oblaka

Pred zapustanje motora

U vazduhu

Sve je OK

Andrija Veselinović pred izrulavanje

Let u paru

Evo i mene

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Deda , jel nam mozes nesto vise reci kakav je bio osecaj letenja sa ovim avionom , koje su mu bile prednosti , a koje mane , mislim ne podatke iz neke tehnicke knjige , vec svoja iskustva.
Hvala unapred.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

aramis s ::@grbe
prototip jeste, G-2 je smislio projektni tim iz Ikarusa, ali na neki volšeban način je avio fabrika sa tradicijom trebala da postane fabrika autobusa, a fabrika rashladnih vitrina da postane fabrika aviona. Pravdalo se strateškom dubinom i blizinom Glinice. Prvi razlog je smešan, a drugi ništa bolji. Neko se bavio političkom ekonomijom i odvojio fabriku za proizvodnju aviona od VTI(vazduhoplovno tehničkog instituta) i VOC(vazduhoplovnog opitnog centra), što je po meni van pameti. Ima toga da se gradio novi Bgd i da tu više nije bilo mesta za pistu, ali logičnije je bilo izmeštanje Ikarusa na Batajnicu gde je mogao da bude uz moćnu vazduhoplovnu osnovu VZ Moma, VOC, VMI(vazduhoplovno medicinski institut koji je doduše tek kasnije prebačen iz Zemuna) i VTI u Žarkovu. Sa druge strane i aerodrom u Mostaru je sa Jasenica(Rodoča) prebačen na Ortiješ pa je avion morao popriličan put da pređe da bi stigao na betonsku pistu i pritom prelazi Neretvu.

Hvala na odgovoru, kao i uvijek.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zanimljiv simbol na nosu 522 na ovoj poslednjoj fotografiji.Ja do sada nisam video ovakav.Neki slavuj,vrabac?