F4U Corsair-najbolji palubni lovac WW2

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Vought F4U Corsair je bez sumnje najbolji lovacki avion na nosacima aviona u WW2, a bio je i mocan lovac-bombarder.

Poreklo Corsaira lezi u zahtevima ratne mornarice SAD iz '38. za lovcem koji ce se moci meriti po perfomansama sa bilo kojim kopnenim lovcem. Kompanija Vought je izradila projekat V-166B i u junu '38. dobila ugovor za izgradnju jednog prototipa. Da bi se postigle trazene perfomanse, novi lovac je bio projektovan sa zvezdastim motorom Pratt & Whitney XR-2800 Double Wasp, a dimenzije trupa su zadrzane na najmanjoj mogucoj meri koju je dozvoljavao motor tolikih gabarita. Konstrukcija "slomljenih" krila je bila vrlo domisljata, pa je dobijena potrebna povrsina krila uz manji raspon. Krila su se i preklapala na mestu gde su bila savijena pod uglom, pa je visina aviona sa preklopljenim krilima bila manja. Stajni trap s uvlacio unazad i takodje je bio smesten na mestu gde su se krila savijala pod uglom, cime su noge stajnog trapa bile krace, sto je ustedelo na tezini.

Prototip Corsaira XF4U-1 je izvrsio prvi let u maju '40. i uskoro postigao brzinu od 644 km/h, cime je postao najbrzi americki lovac tog vremena. Naoruzanje se sastojalo od 2 mitraljeza (7,62 mm i 12,7 mm) u trupu, i 2 mitraljeza 12,7 mm u krilima. Krajem juna '41. mornarica je narucila 584 aviona F4U-1 serijske proizvodnje.

Prvi serijski Corsair je poleteo juna '42., a isporuke su pocele u oktobru '42. Ti su avioni imali motor R-2800-8 te 2 mitraljeza vise u krilima. Najuocljivija razlika u odnosu na prototip je pilotska kabina pomerena 0,9 m unazad, radi smestaja vise goriva u trup. Time je smanjeno vidno polje pilota kad je avion stajao na tlu, pa je mornarica odlucila da Corsair ne moze dejstvovati sa nosaca aviona. Prvi F4U-1 koji su predani mornarickoj pesadiji, dejstvovali su iz kopnenih baza, a prvi put su stupili u borbu februara '43.

Proizvodni kapaciteti Voughta nisu bili dovoljni, pa su Corsair gradile i kompanije Brewster kao F3A-1 i Goodyear kao FG-1. Kasniji modeli Corsaira su imali uzdignut krov pilotske kabine. Ostali pocetni modeli bili su: FG-1A sa fiksnim krilima, F4U-1C sa 4 topa kalibra 20 mm umesto 6 mitraljeza 12,7 mm u krilima, te F4U-1D sa motorom R-2800-8W, mogucnoscu nosenja odbacivog rezervoara za gorivo ispod trupa, i kacenja jedne bombe ili 4 rakete od 127 mm ispod svakog krila, cime se Corsair pretvarao u lovca-bombardera. Proizvedeno je 8.663 tih pocetnih modela Corsaira. Prvi borbeni letovi Corsaira sa nosaca aviona su izvedeni u aprilu '44., kada je mornarica SAD izdala dozvolu za koristenje Corsaira sa nosaca aviona.

Sledeci model serijske proizvodnje je F4U-4 sa motorom R-2800-18X od 2.100 KS koji je povecao maksimalnu brzinu na 718 km/h. Ostale verzije su: F4U-4C naoruzan sa 4 topa kalibra 20 mm, nocni lovac F4U-4N sa 4 topa od 20 mm i radarom APS-5 u nosacu montiranom pod krilom, F4U-4E sa 4 topa od 20 mm i radarom APS-4, i izvidjac F4U-4P sa aerofoto kamerama. Proizvedeno je 2.556 aviona serije F4U-4.

Septembra '45. su otkazani mnogi ugovori za proizvodnju, koja je ipak trajala do '52., pa se Corsair zadrzao u proizvodnji 10 godina. Corsair je u borbama protiv japanskih aviona postigao izvanredan odnos unistivsi 2.140 aviona uz gubitak 189 Corsaira. Najveci as na Corsairu je bio Robert M. Hanson sa 25 pobeda.

U ulozi lovca-bombardera Corsair je postigao izvanredne rezultate sposobnoscu da veliki ofanzivni teret prenese na cilj znatnom brzinom i velikom preciznoscu.



Takticko tehnicke karakteristike za Corsair F4U-1D:

Duzina: 10,16 m
Visina: 4,90 m
Raspon krila: 12,47 m
Povrsina krila: 29,17 m2
Tezina: 3.944 kg prazan; 5.461 kg opterecen; 5.951 kg maksimalna
Maksimalna brzina: 684 km/h; 528 km/h ma nivou mora
Pocetna brzina penjanja: 951 m/min
Plafon leta: 11.250 m
Dolet: 1.634 km sa gorivom u avionu; 2.514 km sa odbacivim rezervoarom
Naoruzanje: 6 mitraljeza Browning MG 53-2 kalibra 12,7 mm sa 400 metaka po mitraljezu u krilima, 907 kg bombi, ili 8 raketa od 127 mm
Motor: zvezdasti Pratt & Whitney R-2800-8W Double Wasp sa 18 cilindara; 2.000 KS u poletanju i 2.250 KS na visini operativnog delovanja

F4U Corsair naoruzan sa 4 topa kalibra 20 mm :



Materijal iskopiran sa sajta "Drugi svetski rat" [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Posle gotovo 70 godina, juče je iz jezera Mičigen izvučen Corsair koji se srušio u jezero tokom vojne vežbe 1943 godine.
Sudeći po snimku, avion je prilično dobro očuvan iako je svo vreme bio u vodi.....

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Lep avion,inače na njemu je u drugom svetskom ratu leteo i Džordž Bush stariji..

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, kenny74
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Tehnicki mozda jest bio najbolji,ali najvise oborenih aviona je postigao Grumanov Hellcat.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

mozda jedini koji je konkurisao p51 za titulu najboljeg klipnog lovca 2.sv.rata.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, Djurdevdan
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Moje skromno misljenje je da je Mustang P51 jedan od najboljih klipnih lovaca u WW2 ali ipak P47 je junacki odradio zadatak pre Mustanga koji je bio jednostavno vise voljen od Holivuda.

Nije pomoglo sto je P47 licio na bure, dok je Mustang pravi lepotan.

OK, veci domet Mustanga je isto tako pomogao.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Argentinska mornarica nabavila je krajem 50-tih 26 polovnih aviona F4U Corsair (verzija F4U-5/5N/5NL) za nosač aviona Independencia.
Ti avioni uz mlazne F9F Pantere i Kuguare činili su udarnu grupu mornaričkih vazduhoplova za podršku. Sa povlačenjem nosača Idependencia početkom 70-tih, i Corsairi su polako otišli u istoriju.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Izlomljena krila su bila uslovljena ogromnom elisom prečnika 4 m, pa je zato bilo neophodno napraviti ovakvu konfiguraciju

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, kenny74
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Vrlo diskutabilno da je bio bolji od Gruman Helketa. Korser nije bio avion za dogfajt, jer je bio zahtevan za pilotiranje i lako je padao kovit, već je više bio za let na velikim visinama, onda obrušavanje napad na japanske avione i povratak na veliku visinu zahvaljujući turbokompresoru kojim je bio opremljen. Gruman je više bio za srednje visine i blisku borbu sa raznoraznim akrobacijama, mada verovatno je i on bio opremljen turbokompresorom, ali bez obzira to je fakt. Mislim da se iz odnosa uništenih i izgubljeni aviona ne može izvući zaključak da je bio bolji, nego da je manje sudelovao u kravavim borbama u kojim njegovim pilotima okolnosti nisu išle na ruku. Tim pre što su za tu taktiku "zoom and boom" amerikaci imali i druge avion, kao što je P 38 lajtning, koji nije bio palubni avion, ali je imao veliki dolet. U svakom slučaju, mislim da je Gruman Helket bio korisniji avion, koji im je bio potrebniji ...

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, kenny74
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Najbolji palubni lovac 2. sv. rata je bio Grumman F6F-5 Hellcat. Corsair je, uprkos tome što je bio brži, bio nezgodan za sletanje na nosač (slaba preglednost pri prilasku palubi usled dugog "nosa" aviona, nezgodne karakteristike prevlačenja itd) tako da je usled velikog broja udesa do 1945 korišćen gotovo isključivo sa KOPNA (u sastavima marinske avijacije). Jedino je pojava masovnih kamikaze napada naterala komandu američke mornarice da ipak primeni avion u svojoj prvobitnoj nameni.

Slične probleme je imao i britanski Seafire.

Corsair jeste bio bolji avion od Hellcata ako se izuzme potreba sletanja na nosač, jer se ranije pojavio, a kasnije bio povučen iz upotrebe.

PS, Džordž Buš stariji je bio pilot TBM-Avengera - torpednog aviona, u kome ga je japanska PVO sa ostrva Čiči Džima i oborila, novembra 44te. Poginuo mu je 1 član posade, dok je njega i 3. člana iz mora spasla američka podmornica.