Taktika torpednih jedinica RM u Drugom svetskom ratu

Za izvođenje torpednih napada u drugom svetskom ratu koristili su se razarači (R) i torpedni čamci (TČ).
TČ, naročito zbog brze i jeftine izgradnje, male siluete, velike brzine, dobrih manevarskih sposobnosti, malog gaza (mogućnosti prolaska kroz minske prepreke) masovno se izgrađuju i postaju osnovni nosioci torpednog oružja. Uvođenjem radara znato je uticalo na izvođenje torpednog napada, naročito u uslovima slabe vidljivosti.



Napad sovjetskih TČ na nemačku krstaricu i razarače na sidrištu u zalivu Loulaht na ostrvu Sarema 27. septembra 1941. godine


TORPEDNI NAPADI TORPEDNIH ČAMACA

Zbog malog radijusa dejstva, efikasnost borbenih dejstava TČ mnogo je zavisila od udaljenosti njihovih uporišta od operacijskog područja, pa su RM organizovale uporišta za TČ što bliže operacijskom području.
Dejstvovali su samostalno i u sadejstvu s drugim jedinicama RM, uglavnom noću, protiv protivnikovih brodova na pomorskim komunikacijama, a ređe u lukama (na sidrištima).
Dnevni napadi vršeni su uglavnom samo u područjima u kojima je bilo obezbeđena prevlast u vazduhu. U ratu britanski TČ izvršili su 276 uspešnih torpednih napada, izbacili 1328 torpeda i postigli 318 pogodaka (24%).



Približavanje odreda američkih TČ pri torpednom napadu u sadejstvu s avijacijom

NAČIN IZVOĐENJA NAPADA NA POMORSKIM KOMUNIKACIJAMA

Napadi su izvođeni, uglavnom, sa više TČ, samostalno ili u sadejstvu sa drugim jedinicama, primenjujući, pretežno, vrste napada iz presretanja, slobodnog lova i zasede.

PRESRETANJE - se primenjivalo kad se raspolagalo konkretnim podacima o vrsti, jačini i kretanju protivnika. Izvodilo se upućivanjem TČ u napad s određenim ciljem, vremenom i rejonom. Posle otkrivanja protivnika, TČ prelazili su u napad.
Ta vrsta napada bila je najčešće i primenjivana protiv britanskog pomorskog saobraćaja u Lamanšu, nemačkog u istočnom delu Finskog zaliva i u Crnom moru, italijanskog i britanskog u centralnom delu Sredozemnog mora.

SLOBODAN LOV - primenjivao se kad se nije raspolagalo podacima o kretanju protivnikovih brodova ili su ti podaci bili oskudni i to, prvenstveno, u područjima koja je protivnik slabije kontrolisao.
Izvodio se s jednom ili nekoliko grupa TČ koje su, u određeno vreme, i u rejonima ispod luka i obale ili duž pomorske komunikacije, uglavnom, izvan dometa protivnikovih sredstava otkrivanja i obalske artiljerije - vršile pretraživanje ili patroliranje a posle otkrivanja protivnika prelazile u napad.
Sovjetski i britanski čamci izvodili su slobodan lov, pretežno s jednom ili više grupa od dva do tri TČ, a nemački u nešto jačim grupama (četiri do šest).



Torpedni čamci sovjetske Crnomorske flote polaze u napad, 1944. godina

NAPAD IZ ZASEDE - primenjivao se u rejonima najverovatnijeg nailaska protivnika, u blizini luke, obale, svetionika, rtova, ostrva i uskih prolaza.
Izvodio se prikrivenim čekanjem na nailazak protivnikovog broda (plovnog sastava, konvoja), pretežno noću, izbacivanjem torpeda iz mesta ili posle kraćeg približavanja zavisno od daljine cilja.
Tako je britanski 53. diviziona (šest TČ) noću 6/7. mart 1944. godine, napao iz zasede na ulazu u luku Ajmajden nemački konvoj u momentu formiranja, neprimećeno obišao brodove neposrednog osiguranja i ispalio torpeda na dva trgovačka broda.
Sovjetski TČ primenjivali su ovu vrstu napada na nemačke brodove u fjordu Varangeren za kratkih noći, kad nije bilo dovoljno vremena za traženje.



Američki torpedni čamac u borbenom kursu ispaljuje torpedo



OBLICI TORPEDNIH NAPADA - zavise od međusobnog položaja, vrste objekta napada i broja TČ, a uobičajeni su bočni napad, obuhvat i okruženje.

BOČNI NAPAD - izvodio se na jedan bok, pretežno iz sektora povoljnih kursnih uglova cilja (30-190 stepeni), na brodove koji su imali ograničenu slobodu manevra ili su noću, iznenada, otkriveni na maloj daljini, sa jednim ili obično sa više TČ, jednovremeno ili u talasima.



Shema bočnog napada sovjetskih torpednih čamaca u sadejstvu s lovačkom avijacijom na nemački konvoj u Riškom zalivu, 26. jula 1941. godine

Takav napad izveli su sovjetski TČ na nemački konvoj u Riškom zalivu 26. jula 1941. po maglovitom vremenu, i britanski TČ MTB-38 i MTB-35 noću 12. marta 1943. na nemački konvoj u blizini Denkerka. Pri tom obliku napada postojala je veća mogućnost da ga cilj izbegne manevrom.

OBUHVATNI NAPAD - izvodio se jednovremeno na oba boka protivnikove formacije obično s odredom ili divizionom, s tim da je na jednom boku bilo težište napada.
Najpovoljniji za napad su pramčeni sektori kursnih uglova cilja (0-60 stepeni). Takav napad smanjuje mogućnost manevra protivnika radi izbegavanja napada a primenjivao se,prvenstveno, protiv ratnih i brzih trgovačkih brodova.




Shema obuhvatnog napada sovjetskih torpednih čamaca na nemački konvoj u Riškom zalivu, 13. juli 1941.

Takav oblik napada primenili su 13. jula 1941. u 04 časa pri dobroj vidljivosti sovjetski TČ na nemački konvoj u Riškom zalivu, napadom grupe od tri čamca na levi i grupe od dva čamca na desni bok iz krmenih kursnih uglova cilja dok je konvoj bio slabije osiguran.
Zatim, četiri britanska TČ, po dva sa svakog boka, izveli su ovaj tip napada na italijansku krstaricu Scipione Africana u Mesinskom zalivu, noću 16/17. jula 1943.

NAPAD OKRUŽENJEM (sektorski napad) - izvodio se jednovremeno iz najmanje tri sektora kružno oko objekta napada raspoređenim TČ koji mu se približavaju, a torpedno gađanje izvodili su, oni koji dođu u povoljnu poziciju. Izvodio se divizionom ili većim polovnim sastavom, prvenstveno na brze ratne brodove. Ovaj oblik napada bio je najefikasniji, jer cilj nije mogao da izbegne napad.




Shema napada sovjetskih torpednih čamaca na nemačku krstaricu i razarače na sidrištu u zalivu Loulaht na ostrvu Sarema, 27. septembra 1941.

Torpedni napadi bez obzira na oblik imaju (imali su) obično ove faze: podilaženje, taktički razvoj, približavanje, prelazak u borbeni kurs i izlazak iz borbe. Međutim, pojedine faze napada mogu otpasti, npr. pri iznenadnom sisretu protivnikovog broda noću na maloj daljini može se primeniti samo približavanje ili čak izbacivanje torpeda iz mesta.



SAMOSTALNI NAPADI - ozvođeni su presretanjem, slobodnim lovom ili zasedom, sa grupom ili većim plovnim sastavom.
Napadi većim plovnim sastavom vršeni su sa više grupa, iz raznih sektora ili iz jednog sektora u više talasa. Pri napadu na konvoj deo snaga određivao se, obično za neutralisanje neposrednog osiguranja, a na neosigurane objekte napadaliu su svi TČ.
Napad velikom brojem TČ organizovan je obično, njihovom podelom na međusobno sadejstvijuće grupe: za izviđanje, polaganje dimnih zavesa, vezivanje protivnikovog osiguranja i nanošenje glavnog torpednog udara.

Takvu taktiku primenila je sovjetska RM u Barencovom moru, u operaciji u rejonu Vardea 19. avgusta 1944.
Napade na konvoje u Lamanšu, sa jakim neposrednim osiguranjem opremljenim radarima, Nemci su izvodili velikim brojem TČ na širokom frontu.
Te operacije rukovođene su sa komandnog mesta na kopnu.
Napad na britanski konvoj u Lamanšu 24. septembra 1943. izvodila su tri diviziona, a 24. oktobra 1943. preko 30 TČ.
Masovni napadi sovjetskih TČ protiv nemačkog pomorskog saobraćaja u Barencovom moru 1944. rukovođeni su takođe, s komandnog mesta na Ribarskom poluostrvu.
Primenjivali su se i pojedinačni napadi, najčešće posle zajedničnkog probijanja više TČ u blizini objekta napada.
Tako su u noćnom napadu 14. oktobra 1942. na japanski sastav, koji je bombardovao Gvadalkanal, črtiri američka TČ, posle probijanja kroz pojas osiguranja, tražili su i napadali pojedinačno ciljeve koji su se odavali bleskom topova.

Japanci su torpeda montirali i na lake i teške krstarice što su na svojoj koži osetile holandske lake krstarice u bici u Javanskom moru, američke u bici kod ostrva Savo, ali i sami japanci u bici kod Samara kada su komparativno lako naoužani američki brodovi i avioni uspeli da kritično oštete tri teške krstarice bar delom zbog pogodaka u torpeda.

NAPADI U SADEJSTVU S DRUGIM JEDINICAMA RM i RV

Torpedni čamci dejstvovali su, pretežno, u sadejstvu s topovnjačama, razaračima, obalskim baterijama i avijacijom, koje su olakšavale otkrivanje pritivnika, navodile ih i podržavale u napadu.
Sadejstvo je primenjivano u dejstvima TČ na pomorske komunikacije, u lukama i sidrištima, uglavnom u svim vrstama napada, naročito u napadu iz presretanja.
U sadejstvu s TČ, topovnjače su vezivale artiljerijskom vatrom, vatru protivnikovih brodova osigruranja i olakšavale prodor TČ do objekta napada.
Topovnjače su bile u borebenom poretku zajedno s TČ ili su kao posebna grupa napadale vatrom na jedan bok, a TČ, na drugi.
Britanska RM primenjivala je, obično, mešovite sastave od dva do tri TČ i jedne do dve topovnjače.
U sadejstvu sa TČ, razarači su navodili TČ, podržavali ih vatrom, olakšavali im prodor do cilja i izvlačenje iz borbe.
U napadu na nemačku pomoćnu krstaricu koja se 13. oktobra 1942. iz Le Avra uputila u Atlantski okean, dva diviziona britanskih TČ podržavalo je pet razarača.
U sadejstvu s TČ, obalske baterije su, tučenjem brodova osiguranja, olakšavale TČ prodor do cilja i zaštićavale ih kad ih je protivnik gonio.
Tako su obalske baterije sa Srednjeg poluostrva, često sadejstvovale sovjetskim TČ na prilazima luci Pečengi.
U sadejstvu sa TČ vazduhoplovstvo je vršilo izviđanje, navođenje, osvetljavanje cilja, vazdušnu zaštitu, polaganje dimnih zavesa i udare.
Vazdušna zaštita izodila se patrolianjem, blokiranjem protivnikovih aerodroma i obezbeđenjem prevlasti u vazduhu u području operacije.
U dnevnim napadima avijacija je jednom ili više uzastupnih udara, pre i posle napada TČ, neutralisala artiljeriju protivnikovih brodova osiguranja ili objekta napada i težila da rastroji protivnikov borbeni poredak. Primenjivali su, naročito 1944. u sovjetskoj Severnoj floti protiv nemačke pomorske komunikacije za Pečengu (zajedno s RV izvršeno je 44,5% od svih torpednih napada, od tog broja 55,5% dnevnih).

ZAJEDNIČKI NAPADI - primenjivani su, uglavnom protiv dobro branjenih većih konvoja i polvnih sastava. U njima su učestvovali TČ, razarači, podmornice, RV i obalske baterije.
Izvođeni su, obično, na ustaljenim dužim pomorskim komunikacijama ili u odbrani obale, uglavnom samostalnim napadima svake jedinice u određenom rejonu.
Takvim napadima rukovodilo je, načelno, viša komanda s kopna.
Tako su italijanski i namečki TČ učestvovali s avijacijom i podmornicama u napadu na britanski konvoj koji je, avgusta 1942. plovio iz Gibraltara za Maltu.
U napadu na nemački konvoj iz Hamerfesta u Pečengu, 16-26. januara 1944. učestvovala su četiri sovjetska razarača, devet podmornica, šest TČ, avijacija i obalske baterije sa Srednjeg poluostrva (svaka u svom sektoru).

NAPAD NA BAZE I SIDRIŠTA

Napadi na brodove u bazama i branjenim sidrištima bili su ređi i zbog preduzetih mera odbrane manje uspešni, dok su napadi na brodove na slabo branjenim sidrištima, izvršeni i manjim snagama, davali bolje rezultate.
Težilo se da se TČ uvuku u luku neprimećeni, ili da se raznim demonstracijama skrene pažnja branilaca sa čamaca određenih za napad, pa su zbog toga izvođeni, pretežno, u sadejstvu s drugim jedinicama. Posle prodora na sidrište, svaki komandant birao je cilj.
Takve napade izveli su dva britanska TČ 17. novembra 1942. na nemačke transportne brodove na sidrištu Šergard i dva sovjetska 15. aprila 1944. na nemačke brodove na sidrištu luke Hel u Gdanjskom zalivu.



TORPEDNI NAPADI RAZARAČA

Ovaj tip napada izvodio se, obično, sa veće daljine, sa više brodova i velikim brojem torpeda. Podrška bojnih brodova, krstarica, avijacije i upotrebi dimnih zavesa omogućavale su im dolazak i na manju daljinu gađanja. Torpedni napadi izvođeni su u uslovima dobre i slabe vidljivosti. Uvođenjem radara razlika je znatno smanjena.




Shema obuhvatnog napada američkih razarača na japanske snage admirala Nišimure u tesnacu Surigao, noću 24/25. oktobra 1944.

NAPAD PRI DOBROJ VIDLJIVOSTI - izvodio se redovno u svim fazama, većim brojem razarača, i oblikom koji je protivniku otežavao izbegavanje napada.
U združenom sastavu, u napadu su ih podržavali artiljerijski brodovi i avijacija. Torpedno gađanje izvodili su plotunom, najčešće divergentnim snopom i većim brojem torpeda. Primenjivan je, pretežno, za postizanje odgovarujućeg taktičkog cilja.
U bici kod rta Stilo, 9. avgusta 1940. radi zaštite oštečenog bojnog broda Giulio Cesare, četiri diviziona (14 razarača) italijanskih razarača izvodili su za 40 minuta uzastopne torpedne napade po divizionima, približavanjem borbenom poretku britanske eskadre u strojevima kolona u konvergentnim kursevima, jednovremenim izbacivanjem od 4-10 torpeda plotunom po divizionima u okretu, sa daljine gađanja od 8500 do 14000 metara, i tako prisilili britanski pomorski sastav na prekid borbenog dodira.

NAPAD PRI SLABOJ VIDLJIVOSTI - izvodio se po pravilu, manjim brojem razarača. Razarači koji nisu bili opremljeni radarom napadali su iznenadno na malim daljinama, radi čega se napad svodio samo na faze približavanja, prelazak u borbeni kurs i lansiranje torpeda.
Opremljenost samo jednog protivnika radarom nije uvek dovodila i do njegovog uspeha.
Japanci su na primer, na osnovu detekcije protivnikovih radarskih impulsa na vreme otkrivali njegovo prisustvo, isturali jedan brod u pravcu protivnika radi privlačenja pažnje njegovih radarskih osmatrača, izbacivali torpeda kad im se protivnik približi na vizuelnu daljinu ili s većih daljina koristeći se, kao nišanskim tačkama bleskovima njegove artiljerijske vatrew, i izbacivali sa svakog razarača veliko broj torpeda (oko 8 ) u snopu.
Poznat je primer bitke kod Tasafaronga u noći 30. novembra na 1. decembar 1942. Kada su amerikancima potopili jednu krstaricu, a tri teško oštetili izgubivši samo jedan razarač.
Napad noću olakšavan je i osvetljavanjem cilja avijacijom. U bici u Javanskom moru, 27/28. februara 1942. u kojoj su japanski torpedni plotuni izbačeni sa daljine 7500 metara.
Opremljenost razarača radarima omogućavala je i noću koordirnirani torpedni napad velikim brojem razarača.
U bici u prolazu Surigao, noću 24/25. oktobra 1944. tri diviziona američkih razarača (20 razarača) opremljenih radarom, izvršili su obuhvatni torpedni napad u više talasa po grupama, u kolonama, na japanske snage admirala Nišimure.

Još jedan primer za napad okruženjem i to u noćnim uslovima pod radarskim nišanjenjem bi bilo potapanje japanske teške krstarice "Haguro" od strane 5 britanskih razarača u Malaka tesnacu 16. maja 1945. http://www.combinedfleet.com/haguro_t.htm

ПТ-109 је био торпедни чамац (Patrol Torpedo boat)) којим је командовао тадашњи поручник, нижег разреда (ЛТЈГ) Џон Ф. Кенеди (John F. Kennedy - касније председник САД) на поморском ратишту у Тихом океану током Другог светског рата. Током једне акције у којој је тешко оштећен његов брод, Кенеди је испољио ванредну пожртвованост и успео да спаси преживеле из посаде, након потапања ПТ-109, што га је учинило ратним херојем. Ово се показало као веома "корисно" у каснијој политичкој каријери.

Кенеди стоји са десне стране

Инцидент је такође, допринео да Кенеди има дугорочне проблеме са леђима. Након што је постао председник, овај инцидент је постао културни феномен, инспиративна тема за много књига, филмова, разних телевизијских серија. Поменути брод постао је исплатив објекат за израду макета реплике и играчке. Интересовање је посебно оживелу у мају 2002, са наводним открићем олупине брода.

Макета ПТ-109


Торпедни чамци крећу у акцију - Соломонска острва

Japanski razarač "Amagiri" je potopio Kenedijev patrolni čamac - i to direktnim udarom (pomorskim "taranom"). Pramcem ga je bukvalno rasekao na pola u mrkloj noći, posada je posle rata tvrdila da su videli čamac i namerno ga udarili.

versus ::Japanski razarač "Amagiri" je potopio Kenedijev patrolni čamac - i to direktnim udarom (pomorskim "taranom"). Pramcem ga je bukvalno rasekao na pola u mrkloj noći, posada je posle rata tvrdila da su videli čamac i namerno ga udarili.
Па опиши целу причу
Дана 2. августа 1943, док се враћао са пресретања "Токио Експреса" торпедни чамац, будућег председника САД, налетео је на јапански разарач.
Ко је на кога налетео остаје питање?
Брод Јапанске империјалне морнарице (IJN) Amagiri (天霧 "Heavenly Mist") из класе Fubuki class destroyers (吹雪型駆逐艦 Fubukigata kuchikukan)

у току мисије "Токио Експрес" сударио се са са торпедним чамцем ПТ-109 (Motor Torpedo Boat PT-109). Судару је свакако, допринела тамна ноћ - слаба видљивост, али и неопрезност команданта ПТ-109.
Од удара разарача, Кенедијев брод је преполовљен, а јапански разарач је отишао у ноћ, да би што пре напустио борбену зону.


Многи верују да јапански брод није био ни свестан присуства ПТ-109 (којег је тешко видети због своје мале величине и недостатка светла). Међутим, Роберт Ј. Донован (Robert John Donovan ) у својој књизи "ПТ 109: Џон Ф. Кенеди у Другом светском рату"(PT 109: John F. Kennedy in WWII), после разговора са многобројним члановима посаде, закључује да то није случајно. Чак је је разговарао и кормиларом на јапанском разарачу, који му је "наводно" потврдио, да је постојала наредба да се ПТ-109 уништи "Абордажом" ("Таран" - је већ нешто друго).

Куриозитет у свему овоме је, да је на инагурацији председника Кенедија 20. јанура 1961,године, био присутан и командант јапанског разарача Амагири, Kohei Hanami .

У сваком случају, овај догађај максимално је искориштен у комерцијалне сврхе. Нико не спори херојство Џона Кенедија. Многи "херојскији" догађаји остали су сенци медија.
Пошто смо споменули књиге, филмове, макете и која чудеса, ево још једног занимљивог податка. Снимљена је и песма "the Jap destroyer in the night, cut the 109 in two" (љубазношћу моје професорице енглеског, превод наслова би изгледао овако; "Јапанац је у ноћи преполовио ПТ-109 на два дела"), која се нашла у 10 најбољих, америчке Топ листе 40.




П.С. АБОРДАЖ - "Употреба абордажа била је случајна или везана за нарочите околности. Тако је познато да је у ноћи 20. априла 1917. године један британски брод случајно ударио један немачки брод у Доверском теснацу.

Такође је британски разарач Косак 16. фебруара 1940. године извршио абордаж на немачки ратни брод Алтмарк и ослободио британске ратне заробљенике.
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B4%D0%B0%D0%B6

Grešiš, abordaž ili abordaža je iskrcavanje posade na palubu protivničkog broda i njegovo zauzimanje pešadijskim naoružanjem s udarom u protivnika ili ne (potpuno nebitno).

"Taran" je namerni udar avionom u protivnički - ovo bi bila pomorska verzija toga.

PS u nekom poslu sam pa nemam vremena da pišem duge postove.

Абордаж или абордажа (енгл. boarding, нем. die Enterung) је маневар једног брода ради заузимања противничког брода блиском борбом, хладним или ватреним оружјем на палубу, пошто претходно пристане уз њега или га удари прамцем.

То је био први облик борбе на мору, у време када људи нису били вешти у управљању бродом на весла и кад су бродови служили само за превоз војске. Овај начин борбе употребљаван је у Пелопонеском рату све док се није развила вештина удара кљуном, позната у историји као кљунов удар.

Абордаже су примјењивали много Римљани, чији војници су били добри ратници, а слаби морнари и чији су бродови били врло непокретни. Они су у Првом пунском рату применили тзв. абордажски мост (лат. corvus, manus ferrata) како би избегли удар покретљивих картагинских бродова и што боље искористили квалитет својих војника. Кад би се приближили противничком броду на око 11 m, бацили би на њега мост, који би се закачио на њега помоћу посебних кука и онда би војници прелазили с брода на брод, а противнички брод би био онемогућен да им се приближи. Прву победу на овај начин су постигли 260. п. н. е. у Бици код Липара.

Појавом и развојем бродских топова и артиљерије, ова техника нестаје. Абордажу су врло успешно и често употребљавали пирати при нападу на трговачке бродове. Посљедња битка која се водила са бродовима на весла и помоћу ове технике је Битка код Лепанта 1571. године.

У каснијим ратовима, употреба абордажа била је случајна или везана за нарочите околности. Тако је познато да је у ноћи 20. априла 1917. године један британски брод случајно ударио један немачки брод у Доверском теснацу.

Такође је британски разарач Косак 16. фебруара 1940. године извршио абордаж на немачки ратни брод Алтмарк и ослободио британске ратне заробљенике.

versus ::Grešiš, abordaž ili abordaža je iskrcavanje posade na palubu protivničkog broda i njegovo zauzimanje pešadijskim naoružanjem s udarom u protivnika ili ne (potpuno nebitno).

"Taran" je namerni udar avionom u protivnički - ovo bi bila pomorska verzija toga.

PS u nekom poslu sam pa nemam vremena da pišem duge postove.
Друже грешиш ти, али бог све прашта, па ће опростити и теби

Видиш, ја због самопрозваних ауторитета, који могу само да "рекну" и да је то одмах "аксиом" или ти "догма", ја поставим извор, одакле прочитах за тај "Абордаж"

Дакле, "Абордаж је најстарији и углавном основни вид борбе на мору у епохи борбе бродова на весла и у епохи бродова на једра до 18. века., тј. све док нису уведени ефикаснији начини за уништавање противничког брода" ВЕ, том 1. стр 3., Бгд 1978
Видиш да је нагласак на уништавању брода, а не на искрцавању.

Сад да то још мало поткрепимо:
"Тако је познато да је у ноћи 20. априла 1917. године британски "вођа флотиле" Брук (flotilla leader - HMS Broke) у Доверском теснацу ударио немачки брод, вођу флотиле Г-42, који се враћао са задатка и успео да га уништи у блиској - абордажној борби.
Зајено је с њим у акцији био је и "Swift", који је потопио други немачки брод Г-85


http://www.dover-kent.co.uk/history/ww1a_dover_patrol.htm
"21 April 1917
G85, German, V25 class Destroyer
G42, German, V25 class Destroyer
Whilst part of a six destroyer raid on the Dover Straights they were intercepted by the British destroyer leaders Swift and Broke. In the ensuing battle G85 was torpedoed and sunk and Broke rammed G42 and sank (Разбио - ударио, и Г42 је потонуо.)."
http://www.worldwar1.co.uk/sunk17.htm

Не могу да ме оптуже за скретање са теме, јер је описано торпедовање Г-85.