Zaboravljeni asovi: vazduhoplovni strelci u WW2

• 2Ovo se svidja korisnicima: Skywhaler, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Naidjoh na veoma zanimljiv članak o vazduhoplovnim strelcima letačima u WW2.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 7Ovo se svidja korisnicima: voja64, krunomiletic5, WS2, amstel, Bane san, Skywhaler, doktor1964
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Tražio sam temu gde bih postavio ovu priču, i mislim da je ova adekvatna...



Radnja se dešava 20.decembra 1943 godine - sve masovnija bombardovanja nemačkih gradova u to vreme bila su uobičajena. Jedan američki B-17 koji je bio teško oštećen od strane nemačke zemaljske PVO vraćao se sa zadatka ka Velikoj britaniji odakle je poleteo na svoju misiju bombardovanja grada Bremen. Avionom je upravljao iskusni pilot potpukovnik Čarls Braun i samo zahvaljujući svom iskustvu i umeću jedva je upravljao i održavao avion kojem su radila samo dva motora.
Na samom rubu engleske obale iznad kanala La manš B-17 iznenada presreće nemački lovac Bf-109 za čijim komandama je bio proslavljeni as nemačkog vazduhoplovstva i probni pilot Franc Štigler.
Pilot nemačkog aviona imao je "ranjeni" B-17 kao na tacni - leteo je jedno vreme uporedo pored njega i samoj posadi koja je već videla smrt pred očima nije bilo jasno zašto ih neprijateljski lovac ignoriše. Nakon par minuta leta kraj B-17, Meseršmit je zamahao krilima i vratio se za nemačku.
Godina 1986, Sijetl - sursret veterana pilota i letačkih posda "Gathering of Eagles”. Na tom susretu sada već odavno penzionisani pukovnik Čarls Braun po prvi put iznosi javno priču kako je tog sudbonosnog 20.decembra ostao živ, on i deo njegove posade - ispričao je da bi voleo da sazna ime tog nemačkog pilota iako je prošlo gotovo 40 godina od tog događaja. Priča je dospela u javnost preko novina, i iz kanade, tačnije Vankuvera pukovnik Čarls dobija pismo u kom piše "Ja sam, Franc Štigler".
Čarls u telefonskom imeniku Vankuvera pronalazi ime i prezime jednog jedinog Franca Štiglera, poziva ga i u razgovoru doznaje da je to bio čovek koji im je poštedeo živote. Ubrzo se susreću i od tada pa sve do 2008 bili su nerazdvojni prijatelji kada su oba umrla. Franc Štigler je tada i priznao zašto nije oborio B-17...Kada sam prišao avionu video sam da se on jedva "vuče" na nebu i dovoljno je bilo nekoliko preciznih pogodaka da se isti sruši. Međutim, prilikom prilaska avionu sa kojeg nije otvarana vatra video je nekoliko članova posade kako panično trče po unutrašnjosti letelice očajnički se boreći da živi stignu ka Engleskoj. Ono što je Francu ostalo upečatljivo jeste krv koja je bila isprskana po staklu topovskih kula. Prošle su mu slike ljudi koji su umrli u patnjama, zato se odlučio da ih pusti da odlete svojoj kući.
Jedan human gest za primer kako se treba odnostiti prema svom neprijatelju - i u najtežim trenutcima uvek ostane nešto ljudsko u čoveku.