offline
- ltcolonel
- Stručni saradnik foruma
- Nebojša Đokić
- vojni istoričar
- Pridružio: 03 Jun 2010
- Poruke: 4066
- Gde živiš: Novi Beograd
|
Napisano: 10 Jul 2012 21:39
Небојша Ђокић
Завод Чачак
“Завод Чачак” , (1) основан 1930. године, је био прва високо организована металопрерађивачка индустрија у Чачку и западној Србији. У почетку је Завод производио део инжињеријске опреме и поправљао другу војну опрему. Од оснивања па до 1. јануара 1936. године. Завод је био директно потчињен Министартву војске и морнарице, а од тада па до рата био је у сатаву Војно техничког завода у Крагујевцу (као његово IV одељење). О раду Завода у овом првом периоду зна се врло мало, јер архива Завода није сачувана. Ипак, знамо да су у заводу прављени понтони, брзи моторни чамци, запрежна кола, пољске покретне кухиње, пијуци, ашови, лопате и транспортна кола за понтоне. У Заводу је 1934. године радило око 220 запослених. Прекретница у развоју Завода наступа 1935. године када је у њему започела поправка телефона и телефонских централа (од 10 бројева), као и радио станица. Убрзо у заводу почиње и произодња телефона и телефонских централа. Током 1938. године започиње серијска производња шлемова, домаће конструкције.
Од 31. марта 1939. године Управа завода Чачак се у новчано материјалном погледу нашла под управом Војно техничког завода у Крагујевцу, па се за све набавке веће од 10.000 динара морала обраћати за одобрење Крагујевцу. Завод Чачак је званично постао војноиндустријска установа која је израђивала, поправљала и преправљала инжињеријско – техничку и другу робу за потребе војске, морнарице, ваздухопловства и граничних трупа. Могао је уз специјално овлашћење вршити техничке радове за државне и јавне установе, као и за приватна лица. Завод је имао три одељења (опште,техничко и лабораторију) и рачуноводство.
О раду Завода у овом периоду знамо више, јер је сачувано много више података.
Године 1939. је била планирана изградња ливнице, само што одобрена сума од милиона динара није била довољна. Али зато је извршено проширење електротехничке радионице и подизање лабораторије. Механичка и електротехничка радионица су, исте године, добиле и кредит од 260.000 динара за израду модела у лабораторији.
Најзначајнији датум у историји Завода Чачак је без сумње 7. мај 1939. године. Тог дана је Министар војске и морнарице (са пов. И. В. бр.3498 од 27. маја 1939. године) усвојио предлог Сталне комисије за наоружање и издао наређење да се у Заводу Чачак крене са производњом радио опреме, с тиме да се спроведе унификација типова и стандардизација материјала, при чему је пре свега требало упослити домаћу индустрију. Одмах се кренуло са припремом серијске производње и већ 1940. године је почела испорука нових радио станица. До почетка рата за израду радио станица Заводу је плаћено 32,150.000 ондашњих динара. О коликој је суми била реч, најбоље говори податак, да је отприлике у исто време фабрици авиона Рогожарски, за израду 24 најсавременијих ловаца
Dopuna: 10 Jul 2012 21:39
(1) Премда се у литератури обично назва Војнотехнички завод Чачак стварни назив ове компаније је био Завод Чачак.
Dopuna: 10 Jul 2012 21:40
Харикен плаћено нешто више од 39 милиона динара. Изгледа да је првих 40 нових радио станица испоручено 2. јануара 1940. године.
Радио станице су биле полупокретног типа ДК 100/200/39 и биле су предвиђене за рад бежичном телеграфијом (AL). Излазна снага на антени је износила 100 или 200 W и она се могла мењати према потреби. Станица се могла прикључити на мрежу наизменичне струје од 110, 150 и 220 V. Телеграфија станице је била подешена за симплексни рад као и за дуплексни рад на истом таласу. Током 1940. године радило се на побољшању ових радио станица, њиховом прилагођљавању за рад у ратној морнарици, као и увођењем телефоније на њима.
Завод је усвојио и производњу радио станице за сталне радио – телеграфске мреже које су биле подељене у 36 места у држави. Нешто раније, 7. септембра 1939. године Министарски савет је одобрио наруџбину 5.000 телефонских апарата М. 40 за суму од око 1,5 милиона динара. Рад на оправци и модернизовању старијих радио станица никада није прекидан. Тако је 7. септембра 1939. године поред поменутих телефона наручено и 40 модулатора за постојеће Телефункенове радио танице од 10 и 75 W.
Током 1939. и 1940. године у заводу су поред радио станица, телефона и шлемова израђиване и товарне кухиње, чамци, понтонске чакље за мостове, рањеничка носила, сандуци за паковање експлозивних метака за Завод Обилићево у Крушевцу итд. Радило се и на развоју бешумног експлозивног мотора.
У Заводу Чачак 1941. године била су 1123 запослена и то официра, војних чиновника, службеника, грађевинских радника, мајстора, калфи, шегрта, болничара, техничара, надничара, цртача надничара, писара, простих радника и подофицира. Постојала је и посебна занатлијска чета, са војницима специјалистима на одслужењу редовног војног рока. Од стручњака је било 15 инжињера, 3 инжињера официра и 12 инжињериско-техничка официра. Споменимо да је тада Чачак имао 13.000 становника.
Те године завод је имао електротехничку радионицу, телефонску радионицу, радионицу за обраду дрвета, радионицу за обраду метала, лабораторију, техничко одељење са штампаријом, акумулаторску радионицу.
Од краја 1939. године у Заводу су радиле и пољске избеглице. Оне су коришћене и за обуку домаће радне снаге. Пољски мајстори и техничари су 1940. године распоређени у радионицама где су радили са домаћим мајсторима и техничарима под контролом домаћих пословођа. Пољски инжињери и техничари специјалисти радили су у конструктивном бироу и пратили рад у радионицама али су и они били под контролом домаћих стручњака.
Почетком рата из Завода је отпремљен радио материјал и део машина у 14 вагона за Мокру Гору и даље за Сарајево. Са опремом је послат и већи број стручњака. Капитулација је транспорт затекла на железничкој станици Пазарић код Сарајева, где је истоварен и заплењен од Немаца. Нешто касније, Немци су извршили демонтажу и преостале виталне опреме у Чачку да би је затим отпремили за Немачку. Тада је отпремљена и термоелектрана добијена из Немачке тридесетих година на име ратних репарација из Првог светског рата.
Завод није радио за време рата, осим током 58 дана у време ослобођења Чачка 1941. године када је радило 110 радника у столарској и браварској радионици, ливници и на оправци телефонских апарата. Током рад изливено је нешто ручних бомби и тела тромблонских мина.
Према налазу званичне комисије завод је током рата претрпео штету од близу 8 милиона америчких долара, не рачунајући још 3,5 милиона долара губитака у дохотку.
|
