Neke nedoumice u vezi s metodologijom vojne istorije

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Та мобилизација из септембра 1912. је доказ ко нам је у Русији био пријатељ, а ко непријатељ!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

lažni đoko ::Та мобилизација из септембра 1912. је доказ ко нам је у Русији био пријатељ, а ко непријатељ!

I hoces li nas prosvetliti?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ja prvi put čujem za tu mobilizaciju!!!
Pa me interesuje je li bilo sličnih mobilizacija u to vreme i u A-U, Nemačkoj, Francuskoj?

• 1Ovo se svidja korisniku: lažni đoko
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Puškomitraljezac za problem mobilizacije pred Prvi svetski rat najbolje je da pročitaš prvih stotinjak strana Žofrovih Ratnih memoara. Vreme pred balkanske ratove je prepuno raznih kriza Maroko, Italijansko - turski rat itd itd. U to vreme najbržu opštu mobilizaciju su imali Nemci i to daleko najbržu. Sa druge strane najsporiju su imali Rusi i zbog velikog prostranstva ali i zbog relativno slabo razvijene železničke mreže. Francuzi su početkom XX veka dali ogromne pare za razvoj ruske železničke mreže upravo da bi se ubrzala ruska mobilizacija pre svega ona opšta.
Nakon poraza Francuske 1870 - 71. godine Moltke je izradi novi nemački ratni plan koji je prdeviđao da se u slučaju novog rata prvo udari na Rusiju pa tek onda na Francusku. Šlifen je kasnije to izmenio pa je usvojen ratni plan kojim je bila predviđena ofanziva na zapadu a defanziva na istoku dok se ne obori Francuska. Računalo se (u to vreme tj oko 1908 - 10) da Francuzi sigurno mogu da izdrže 40 dana od početka izbijanja ratnih dejstava. Zbog toga je bilo od prsudnog značaja da ruski zapadni vojni okruzi mogu da sa svojim snagama krenu u ofanzivu najkasnije 25. dana i to ofanzivno protiv Nemaca a defanzivno protiv Austro Ugarske. Zato su Rusi pri kriznim situacijama vršili delimične mobilizacije u svojim zapadnim vojnim okruzima. Nemci i Austro Ugari su takođe u jesen 1912. godine izvršili manje mobilizacije. Francuzi nisu jer su planirali uvođenje trogodišnjeg vojnog roka umesto dotadašnjeg dvogodišnjeg pa su zadržali (dobrim delom nezakonito u tom momentu) celu klasu isluženika a primili novu klasu tako da su prešli na taj trogodišnji vojni rok i pre nego što je zakon izglasan.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Nešto malo o mobilizaciji u jesen 1912.

Decisions for War, 1914-1917




Armaments and the Coming of War: Europe, 1904-1914

• 1Ovo se svidja korisniku: lažni đoko
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ltcolonel, NiZdr, hvala na odgovoru!

Mene uglavnom zanima istorija naoružanja i naj više čitam o njoj. Ali zbog specifičnosti materije, često naiđem i na neke podatke iz vojne ili čak opšte istorije. Ova ruska probna mobilizacija je samo jedan primer. Isto tako sam pre skoro četvrt veka u Metku u tekstu o Štajer-Zoloturnu prvi put čuo za rat za Gran Čako!

• 1Ovo se svidja korisniku: Koca Popovic
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Један занимљив пример како изгледа сведочење о истом догађају дато на два различита начина.

Прво је из књиге "Grottaglie and home", где је представљена узбудљива евакуација једног америчког авијатичара.





Догађај је лепо описан, чак је и дата мапа са трасом путовања, као и фотографије (којих нема на ГуглБукс). Причу су дали породица и пријатељи, на основу приче која је објављена 1952.

Наизглед је врло занимљива прича, међутим врло брзо се увиди да има доста чудних ствари. Почев од тога да је видео Тита у околини Бихаћа у време кад је он био на Вису, преко партијских састанака на којима је присуствовао где је нападан амерички капитализам, па све до бекства кроз Немачку (у америчкој униформи) при ком су му помогли Цигани чергари ...

На сву срећу, постоји сачуван исказ који је амерички авијатичар дао одмах по повратку у базу.

Примећује се да ове две приче, осим датума, имена и јединице авијатичара немају ништа исто! Запањујујуће је колика је разлика.
Јасно је да је верзија из књиге скоро у потпуности измишљена, делом на основу прича других авијатичара. Мапа је такође нетачна. Комбинацијом архивских података ова прича чак изгледа веродостојно.

----

Шта можемо да закључимо на основу овог примера:
приликом сакупљања изјава учесника догађаја, пожељно је да се забележе што раније, и то од обученог особља, које познаје ситуацију на терену. Неки детаљи се брзо забораве.

Један пример је прикупљање података о несталим авијатичарима, где се испитује ко је извор информације (лично видео, чуо од некога, шта је његова претпоставка итд). Код наших извора о истим догађајима је често забележена само претпоставка људи који су били у близини, и тумачена као њихово сведочење што је велика грешка. Тако је настало неколико сведочења о убијеним авијатичарима.

Личне изјаве могу да дају тачнију и потпунију слику догађаја од званичних докумената, али је неопходно да се правилно забележе.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Исто тако занимљиво једнострано новинарско виђење [Link mogu videti samo ulogovani korisnici] , али ни помена о терору према држави [Link mogu videti samo ulogovani korisnici] .
Ни ријечи о Александру II , Столипину и небројеним другима жртвама тероризма.

Мислиим да је ово школски примјер како се могу извући погрешни закључци ако се ствар посматра једнострано и броје жртве само једне стране.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

А ја се питам, шта ова тема ради у мом атару, а не у "Историји"....