offline
- ltcolonel
- Stručni saradnik foruma
- Nebojša Đokić
- vojni istoričar
- Pridružio: 03 Jun 2010
- Poruke: 4066
- Gde živiš: Novi Beograd
|
Ovo je vrlo obimna tema ali evo samo za otvarnje diskusije - tek da vas ukratko podsetim.
Razvoj i modernizacija PA topova i PA mitraljeza u naoružanju JNA
Do polovine pedesetih godina jedinice JNA bile su opremljene PVO sredstvima trofejnog porekla, uz PVO sredstva sovjetskog i američkog porekla. Polovinom pedesetih godina počinje modernizacija prvo LPAA, koja je najmasovnije zastupljena u jedinicama JNA. Od švajcarske firme Hispano kupljena je licenca za PAT 20/3 mm.
Krajem pedesetih godina od švedske firme Bofors kupljena je licenca za PAT 40 mm L70 sa municijom. Međutim, od tog programa se u to vreme odustalo.
Pošto su se brzine borbenih aviona znatno uvećale početkom šesdesetih godina, težište modernizacije LPAA prenosi se na nove nišanske sprave kao i na uređaje za povećanje mogućnosti praćenja brzih ciljeva. Sa starim uređajima jednostavno se više nisu mogli pratiti brzi avioni, pogotovo u brišućem letu. Razvijena je mehanička nišanska sprava za PAT 40 mm M1, a zatim i nišanska sprava istog tipa za PAT 20/3 M55. Uspešno je rekonstruisana nišanska sprava za PAT 37 mm M39.
Krajem šesdesetih godina razvijen je za potrebe odbrane aerodroma i vazduhoplovnih baza četvorocevni lafet, sa podvoskom za avionske mitraljeze Colt Browning 12,7 mm.
U prvoj polovini sedamdesetih godina razvijen je četvorocevni brodski PAT na bazi topa Hispano 20 mm M55, sa elektrohidrauličkim uređajem za pokretanje, a u istom periodu završen je i razvoj ugradnje topa 20 mm u kupolu BVP M80.
Radi bolje zaštite pešadijskih jedinica i jedinica TO počela je 1969.g. studija za razvoj jednocevnog PA topa 20 mm a od 1975.g. taj top je usvojen u naoružanje.
Razvoj brodskog PAT zahtevao je i razvoj uređaja za pokretanje, veće snage. Započeo je razvoj hidrauličkog uređaja na bazi hidrostatičkih prenosnika firme Bofors.
Uporedo sa tim razvojem, izučavan je i proveravan nišansko-računarski hidraulički uređaj Galileo P-36 (naša oznaka J171) za koji je kupljena licenca.
Krajem sedamdesetih godina završena je modernizacija kupljenog češkog PAT 30/2 mm M53/59 ugradnjom računarsko-hidrauličkog uređaja J171. Odmah zatim počinje razvoj lasersko-računarske grupe za taj top.
Osamdesetih godina se istražuje uvođenje daljinske komande i sprege sa žirostabilizacijom. Realizovano je nekoliko modelskih rešenja, prvo na brodskom PAT 20/4 mm, a zatim na uređaju J171.
Razvijen je elektrohidraulički uređaj za pokretanje brodske kupole a u toku je razvoj sličnog uređaja sa žiroskopskom stabilizacijom topa 30 mm na novoj kupoli.
Početkom osamdesetih godina, otpočeo je razvoj artiljerijskog sistema PVO 40 mm u samohodnoj i vučnoj verziji sa multisenzorskim sistemom upravljanja vatrom.
Sem navedenog razvoja, osvojena je i serijska proizvodnja topa 20/3 mm M55 sa nišanskim računarsko-hidrauličkim uređajem Galileo P-36 (po licenci), a jedinice trupne PVO su modernizovane uvozom PAT 57/2 mm, PAT 30/2 mm M53/59 i PAT 40 mm L70 Bofors BOFI sa lasersko-računarskom grupom.
Za sve PAT koji se nalaze u naoružanju JNA osvojena je proizvodnja municije. To je izvršeno usvajanjem licenci, ali i kopiranjem uzoraka. Osvojena je proizvodnja sledećih vrsta municije: trenutna, trenutni-zapaljiva, trenutno obeležavajuća, pancirna, pancirno obeležavajuća, pancirno zapaljiva i pancirno obeležavajuća zapaljiva .
Četvorocevni PAM Colt Browning 12,7 mm
Kako su američki avioni F-84G i F-86E završili svoj vek upotrebe u JRV ostao je veliki broj avionskih mitraljeza Colt Browning 12,7 mm, sa velikom količinom municije. Da bi se iskoristili ti mitraljezi za PV odbranu stajanki i infrastrukture vazduhoplovnih baza po planu RV i PVO, u periodu od 1967. do 1972.g. razvijen je četvorocevni PAM na lafetu sa podvoskom. Razvoj je izvršio VTI.
PA top 20/3 mm M55
Na osnovu licence švajcarske firme Hispano, proizvodi se u Zavodima Crvena Zastava Kragujevac trocevni PAT 20/3 mm M55. VTI bio je zadužen za praćenje proizvodnje i utvrđivanje uzroka u otkazu automata. Početkom 1970.g. usvojena je modifikacija automata 20 mm M55. U 1961.g. postavljen je od Uprave PVO zadatak za modernizaciju tog PAT kroz razvoj uređaja za poluautomatsko pokretanje. Prototip je završen 1967.g., nulta serija 1974.g. a serijska proizvodnja je počela 1975.g. Prenosni mehanizam čini mehanički varijator frikcionog tipa i reduktor. Za pogon uređaja koristi se Wankelov motor sa unutrašnjim sagorevanjem. Ugradnjom uređaja za poluautomatsko pokretanje ostvareno je povećanje efikasnosti topa za tri puta.
Sem osnovne verzije topa PAT 20/3 mm M55, modernizacijom su realizovane sledeće verzije topa:
- PAT 20/3 mm M55A2B1 sa novom mehaničkom nišanskom spravom,
- PAT 20/3 mm M55A3B1 koji, sem nove nišanske sprave, ima i uređaj za poluautomatsko pokretanje,
- PAT 20/3 mm M55A4B1 sa nišanskim-računarskim-hidrauličkim uređajem Galileo (J171). Tu verziju razvila je Crvena Zastava od 1969. do 1974.g.
Samohodni PA top 20/3 mm M55A4 - BOV-3
Uprava PVO pokrenula je 1979.g. razvoj, čiji je nosilac bila tvornica automobila maribor TAM, zajedno sa Crvenom Zastavom. Prototip je realizovan 1980.g. a prototipska partija 1982.g. Izrada nulte serije započela je 1985.g. Samohodni PAT je realizovan na gornjem lafetu PA topa 20/3 mm M55A4 i oklopnog vozila točkaša TAM 150B7 a poseduje sledeće karakteristike:
- masa...9400 kg
- maksimalna brzina vozila...93 km/h
- posada...4 člana
- brzina gađanja...1950 do 2100 met/min
- upravljanje vatrom pomoću uređaja Galileo
Jednocevni PA top 20/1 mm M55
Za PA zaštitu pešadijski jedinica i jedinica TO pokrenutje razvoj jednocevnog PAT 20 mm. Dva prototipa su urađena 1973.g. Usvojeno je rešenje Crvene Zastave sa trokrakim lafetom, a već 1975.g. top je usvojen u naoružanje .
Osnovne karakteristike topa su: polje dejstva po pravcu 3600, po elevaciji od -30 do +830 . Maksimalna ugaona brzina po pravcu 165 0/s a po visini 60 0/s. Masa topa je 300 kg.
Samohodni PA top 30/2 mm
U Crvenoj Zastavi razvijen je automatski PA top 30 mm za novu kupolu borbenog vozila pešadije BVP M80. Potom je uprava PVO dala zadatak da se razvije dvocevni samohodni top 30 mm. U toku 1985.g. izrađena su 4 topa, koji su prikazani na paradi povodom Dana pobede. Karakteristike topa su: kalibar 30 mm, početna brzina projektila 1100 m/s, brzina gađanja (2 cevi) 1200 do 1300 met/min a efikasan domet 2800 m.
Brodski PA top 20/4 mm M75
U 1966.g. Uprava RM postavila je zahtev za razvoj četvorocevnog topa na bazi automata 20 mm M55. Nosilac razvoja bio je VTI KoV. U toku 1968.g. urađen je funkcionalni model. Prvobitno je postavljen i zahtev za žiroskopskim uređajem za stabilizaciju platforme od čega se odustalo. Prototip je završen u 1971.g. a nakon toga je realizovana prototipska partija. Usvojen je u naoružanje 1975.g.
Modernizacija PA topa 30/2 mm M53/59
Taj top sa projektilom dobrih balističkih osobina, nije više zadovoljavao po efikasnosti gađanja, zbog nemogućnosti praćenja brzih ciljeva. Efikasan domet od 3500 m sveden je na koristan domet od svega 2000 m. Zbog toga je 1973.g. počela njegova modernizacija ugradnjom nišanskog računarsko-hidrauličkog uređaja J171. Ugrađen je funkcionalni model 1974. i 1975.g. Pogon je kod toga izveden u dve varijante. Sa električnim pogonom uređaja J171 i sa pogonom pomoću motora Wankel. Usvojen je električni pogon. U naoružanje je usvojen 1980.g.
Ugradnjom J171 povećana je efikasnost topa za oko tri puta, a povećana je i u pouzdanost u radu. Sem toga, tom ugradnjom su stvoreni uslovi za uvođenje daljinske komande i uvođenje lasersko-računarske grupe (LRG).
Dalja modernizacija topa vrši se ugradnjom LRG, kao savremenog sistema za upravljanje vatrom. Projekat je urađen 1978.g. Funkcionalni model je urađen u dve verzije, tj. razvojem sa institucijama u zemlji i razvojem u saradnji sa švedskom firmom Bofors. Švedska varijanta je ispitana 1984.g. a domaća 1985.g.
Ugradnjom LRG povećava se efikasnost gađanja oko tri puta u odnosu na top sa uređajem J171 a oko osam puta u odnosu na prvobitnu varijantu, kupljenu u češkoj. Koristan domet topa povećan je na 3500 m, zbog tačnog određivanja daljine gađanja i tačnog sračunavanja elemenata gađanja.
Samohodni PA top 40/2 mm AS-83
Razvoj PA topa kalibra 30 do 40 mm u jednocevnoj vučnoj i samohodnoj dvocevnoj varijanti pokrenut je 1977.g. VTI KoV i namenska industrija uradili su predprojekat i skraćeni program realizacije.
Prvo je proučavan poznat PAT 35 mm švajcarske firme Oerlikon. Razmatrana je i licenca tog topa, sa radarsko-računarskom grupom (RRG). Poznati dvocevni samohodni PAT Gepard, sa RRG, predstavlja taj top smešten na šasiju tenka Leopard. U našim uslovima taj bi top bio smešten na šasiju tenka T-72, za koji je upravo tada uzeta licenca. Što se tiče razvoja artiljerijskog dela tog projekta, naše snage su bile na potpuno zadovoljavajućoj visini za brzu realizaciju te licence. Mnogo teži zadatak je bio osvajanje RRG. Što je najgore, cena licence je bila vanredno visoka. Zbog toga je ideja o toj licenci napuštena i krenulo se na novo rešenje, na bazi topa Bofors 40 mm L70. Krajem 1982.g. savezni sekretar za NO donosi odluku da se otpočne realizovati program savremenog PA sistema u dvocevnoj samohodnoj i vučnoj jednocevnoj varijanti. Osnova za razvoj je top 40 mm Bofors i šasija domaćeg tenka M84, kao i multisenzorski sistem za upravljanje vatrom, koji sadrži radarsko-računarsku i lasersko-računarsku grupu. Nosilac razvoja je bio VTI KoV a nosilac proizvodnje Zavodi Crvena zastava.
Potrebno je spomenuti da granata topa 35 mm Oerlikon nema blizinski upaljač, a granata topa Bofors 40 mm ima blizinski upaljač. Brzina gađanja topa Oerlikon je znatno veća od topa Bofors ali blizinski upaljač jako povećava verovatnoću pogađanja cilja.
|
