|
VJ ::Мислио сам на судбину Српског Добровољачког Корпуса у целини, његови делови који су остали у Русији су само део мозаика.
Истина, најинтригантнији.. 
Све похвале на вредном примерку.
Има срећу да је у сигурним рукама. 
Ујак моје мајке, као још понеки касније житељ Банатског Карађорђева, били су у Корпусу и дошли преко Сибира, Јапана, Сингапура, Цејлона, Адена, Суеца... до Солуна.
Већина у селу, рачунам и деду, били су "каубоји"*, печалбари из Америке. 
Отац теткине другарице, као коцкица тог мозаика, остао је у Русији, и стигао да буде борац код Чапајева на Уралу! Раних двадесетих вратио се у Елемир, са Јеленом Јевгењевном (за мене "Баба Лена") и ћеркицом у наручју. Релативно скоро сам сазнао, два сина оставише код ујака, у Сојузу, оба погибоше на Берлину.
Старији брат деде по оцу, пак, остао је.
Породица је дошла до података да се оженио у Кијеву негде 1922. а нестаје око Владивостока око 1935. (била берићетна сезона чистки, али то је други пар рукава).
*Многи и буквално, деда је "Чуво говеда на ранчу двије год'не!", још и рудари, дрвосече, радници у челичанама (Гери, Индијана?), изградњи пруга... Добровољци!
|
