Srbija je presudila pobjednika u Prvom Svetskom Ratu

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

youtube.com/watch?v=unkfPdYe9dw

Прије свега ово је једна пјесма која одаје поштовање нашим борцима и народу у том рату. Тадашња и садашња Србија се не могу поредити.

У опису видеа сам записао своја запажања и закључке на основу свих књига, чланака и истраживања која сам обавио поводом ове теме, и она се своде на следеће:

Рат је био неизвјестан до самог краја, а силе Атанте су почеле постизати велике успјехе тек након пробоја Солунског фронта и након што је Америка ушла у рат и послала своју војску на западни фронт, највише заслугом Михајла Пупина који је био блиски пријатељ америчком предсједнику.

Прву битку у рату повела је Србија, што је наговјестила побједу Атанте.

Током пробоја Солунског фронта, србска војска је напредовала толико брзо да је само француска коњица могла стићи.

Током боравка у Чешкој прошле године сам у једном селу видио споменик војницима погинулим у том рату. Поред сваког имена је писало и на ком фронту су погинули. Скоро четвртина бораца је погинула у Србији, што говори колику контролу је аустријска држава имала над свим појединцима и становништву у окупираним земљама и народима, када војску нису могли избјећи и када су гинули за њемачког цара.
Имам утисак да се стварањем ЕУ покушава обновити Њемачко-Аустријска контрола над старим континентом, наравно од стране глобалне "елите".

• 18Ovo se svidja korisnicima: Bane san, FOX, Leonardo, bojank, voja64, amstel, vathra, Gama, stalker, Uzelac2106, boyce, djboj, MiG-29M2, miodrag, uhogrlonos, Mixelotti, Atomski čoban, Cufo
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

To je još jedna legenda bez istorijskih dokaza. Nemčka armija se iscrpla do krajnjih granica tokom prolećne ofanzive 1918. godine. Postigla je značajne operativne ali ne i startegijske rezultate. Saveznici su 8. avgusta 1918. godine pokrenuli veliku ofanzivu i već prvog dana ofanzive postigle velike uspehe. To je čuveni "Crni dan nemačke vojske". Toga dana su Nemci izgubili 30.000 ljudi od čega 16.000 zarobljenika. Napad je nastavljen i sledeća dva - tri dana i taktički proboj je pretvoren u operativni što je saveznicima omogućilo da nastave sa ofanzivom. Do 27. avgusta zarobili su oko 50.000 nemačkih vojnika i 500 topova. Već 1. septembra je nemačka Vrhovna komanda zatražila od vlade da hitno započne pregovore o primirju jer preti raspad fronta. U momentu kada je započela ofanziva na Solunskom frontu rat na zapadu je bio rešen. Proboj Solunskog fronta je samo skratio rat za neka tri ili četiri meseca. U momentu kada je probijen Solunski front Nemci nisu imali nikakvi strategijskih rezervi na zapadu sa zanemarljivim operativnim rezervama. Imalu su manji broj koliko toliko upotrebljivih divizija na istočnom frontu i to je sve. U momentu kada je Šumadijska divizija vešto iskoristila proboj fronta koji su izvršili Vijetnamci i Marokanci (prvi su imali skoro 3000 mrtvih u proboju) rat na zapadu je već bio rešen. Nemačka Vrhovna komanda je cenila da mogu da pruže otpor maksimalno do februara ili marta 1919. godine.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da ali su tada u Avgustu 1918-te bili potpomognuti svježim trupama iz SAD-a

• 8Ovo se svidja korisnicima: bojank, voja64, amstel, Bane san, miodrag, uhogrlonos, Atomski čoban, Cufo
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jesu ali ne bitno. Američke trupe su trebale da uzmu značajnije učešće u planiranoj ofanzivi u novembru do koje nikad nije došlo. Američkih trupa je avgusta meseca 1918. godine bilo dosta u Francuskoj ali još uvek relativno mali broj na frontu. One su spremane kao strategijska rezerva koja je trebala da se, kao kompaktna masa, baci u stratetegijski proboj u dubinu nemačkog odbranbenog fronta. Premda najveći deo američkih trupa nikad nije upotrebljen u borbi nemačka Vrhovna komanda je njih ozbiljno uzmala u obzir a upravo zbog njih je došlo do čuvene nemačke prolećne ofanzive. Cilj te ofanzive je bio da se tuku Francuzi i Britanci pre nego što, krajem 1918. godine, američke trupe budu sposobne za strategijsku ofanzivu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

A brate jesi li ti bio negdje kao vojnik u ratu? Jesi li se borio u nekom od ratova 1990-tih? Da li si učestvovao u nekim bitkama? Kakvi su utisci iz takvih dešavanja?

Ovo je samo jedno od grobalja americkih vojnika poginulih u Evropi tada youtube.com/watch?v=wi_FGV8n7_U

• 1Ovo se svidja korisniku: amstel
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Šta je sa ovim snimkom oko kog je otvorena tema-nikako nemogu da ga otvorim da bi shvatio potrebu za otvaranje nove teme?

• 11Ovo se svidja korisnicima: bojank, ltcolonel, djboj, Gama, MiG-29M2, Bane san, Skywhaler, Mercury, boyce, miodrag, Cufo
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ltcolonel ::To je još jedna legenda bez istorijskih dokaza. Nemčka armija se iscrpla do krajnjih granica tokom prolećne ofanzive 1918. godine. Postigla je značajne operativne ali ne i startegijske rezultate. Saveznici su 8. avgusta 1918. godine pokrenuli veliku ofanzivu i već prvog dana ofanzive postigle velike uspehe. To je čuveni "Crni dan nemačke vojske". Toga dana su Nemci izgubili 30.000 ljudi od čega 16.000 zarobljenika. Napad je nastavljen i sledeća dva - tri dana i taktički proboj je pretvoren u operativni što je saveznicima omogućilo da nastave sa ofanzivom. Do 27. avgusta zarobili su oko 50.000 nemačkih vojnika i 500 topova. Već 1. septembra je nemačka Vrhovna komanda zatražila od vlade da hitno započne pregovore o primirju jer preti raspad fronta. U momentu kada je započela ofanziva na Solunskom frontu rat na zapadu je bio rešen. Proboj Solunskog fronta je samo skratio rat za neka tri ili četiri meseca. U momentu kada je probijen Solunski front Nemci nisu imali nikakvi strategijskih rezervi na zapadu sa zanemarljivim operativnim rezervama. Imalu su manji broj koliko toliko upotrebljivih divizija na istočnom frontu i to je sve. U momentu kada je Šumadijska divizija vešto iskoristila proboj fronta koji su izvršili Vijetnamci i Marokanci (prvi su imali skoro 3000 mrtvih u proboju) rat na zapadu je već bio rešen. Nemačka Vrhovna komanda je cenila da mogu da pruže otpor maksimalno do februara ili marta 1919. godine.
Скоро сам размишљао о домаћим квази-историчарима и публицистима (да не помињем имена) и њиховим методима рада. Увек се препознаје једна црта подилажења публици, тиме што јој се сервира оно што она жели да чује. Преовлађује некакво романтично схватање актера, при чему се они сликају црно-бело.
Исти образац постоји од старог века, средњег века, па до 1. и 2. светског рата, и на крају кризе 90-их. И наравно су увек ту неке стране завере које се боре да та истине не избије на видело.
А таква писања су све вештија, да би се разоткрила глупост потребно је доста знања и труда, што је изван моћи просечног читаоца.

Оно што је проблем је што струка слабо реагује на таква писањија, и она у медијима узимају примат. Нека се чак и увлаче у стручну литературу.

У светлу тога бих се још једном захвалио за одличан пост.

• 5Ovo se svidja korisnicima: Bane san, husky, voja64, miodrag, Vazduhoplovac
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Samo na brzinu...

Nisam istoričar, ali mislim kako bi bilo dobro da zbog nas sa jeftinijim ulaznicama ne ostanu stvari nedorečene, pa ću baš zbog svog istoričarskog entuzijazma ali i krajnjeg amaterizma lako izneti obrise svog viđenja, utisaka i mišljenja.

Srpska vojska je u završnici rata dala značajan doprinos u borbama na Solunskom frontu koje su se ispostavile bitnim; one su uticale u najmanju ruku na ubrzavanje pada ako ne i na sam pad Centralnih sila. Pre toga je Srbija postigla pobede koje su u vreme odigravanja bile značajne i u svakom pogledu velike, iako su te bitke po veličini angažovanih snaga kasnije ubedljivo nadmašene onim na Zapadnom frontu. Sa druge strane, naše saveznice i Antanta sa izuzetkom Rusije (u ranijim fazama) nisu imale pobeda koje su rešavale - makar i sasvim nakratko - pitanja određenog fronta. Nemačkoj jesu nestajali resursi za nastavak borbe, ali ta borba se do kraja mahom vodila na francuskoj teritoriji*; Austrougarska je bila u patu, no ne većem od onog Italije, a Bugarska i Turska nisu smatrane prvorazrednim silama, no sa druge strane su Rumunija, Rusija i Crna Gora već bile izbačene iz rata (neću nabrajati sve zemlje i precizne statuse).

Da ne dužim, znam da je nemački izvorni plan (napad na Rusiju - za koji sam stekao utisak da je Nemcima bio najbitniji - nakon brzog anuliranja opasnosti od Francuske i Uj. Kraljevtva) uprkos prvom utisku bio dalje od ostvarenja od u globalu defanzivnijih ciljeva saveznica, ali nadovezujući se na ovo dolazimo do po meni mnogo važnijeg pitanja - šta bi bilo sa Srbijom bez našeg učešća u borbama (uključujući i Solunski front), da li bi ostvarili svoje ratne ciljeve? Sva je prilika da bi nam izgledi bili veoma loši, a ni šanse da saveznice i Antanta baš tada uspeju da stvar reše u svoju korist mi ne deluju stoprocentnim.

[Da li je Kecmanova trojka donela Patrizanu titulu protiv Cibone ili nije? Strogo statistički uzevši, svaki poen (pa i onaj dat ili promašen sa linije slobodnih u prvoj četvrtini) je poen koji je odlučio tu utakmicu. Posmatrano, pak, po toku - Kecman je prelomio. A po meni je suština negde između, ne može se ni jedna složenija funkcija tako izolovano posmatrati. Minus jedan, 0,6'' do kraja, Kecmanov šut za 3, pogodak, kraj, pobeda. Sve ostalo je ŠBBKBB.]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da li neko na forumu raspolaže sa podacima o gubicima savezničke vojske tokom borbi na Solunskom frontu?
Bilo bi dobro kada bi neko preporučio neki dobar sajt ili knjigu na ovu temu.