offline
- Jovan Nenad
- Elitni građanin
- Pridružio: 14 Okt 2012
- Poruke: 2296
|
У паузи између жучних расправа на тему Другог светског рата, чепркао сам по форуму не би ли пронашао тему о човеку чије име сам искористио као надимак на овом форуму.
Изненадило ме је то да на овом форуму нема ни трага о овок несумњиво занимљивој фигури наше историје.
Јован Ненад, Црни Човек, Зли Рац, како су га називали савременици, тајансвена личност наше историје, чија прича није довољно испричана, те се о њему врло мало зна.
Његов живот и његова смрт, начин на који се појавио на страницама историје толико нестварно делује да донекле подсећа на филмски сценаријо. Шта више, иако мало познат и обрађен у домаћој историографији у филму ,,Људи мачке,, режисера Турнера из 1942. године, Јован Ненад се помиње као ,,краљ Јован од Србије,,.
Да видимо укратко шта знамо о овом човеку.
Car Jovan Nenad (mađ. Fekete Iván ili Fekete Jován, Fekete Ember, Cserni Jován, Csernajevics Iván) je bio samozvani srpski car, koji je stvorio kratkotrajnu nezavisnu državu na području današnje Vojvodine 1526/1527. godine.
Bitkom na Mohačkom polju 29. avgusta 1526. godine Turci su uništili vojsku ugarsko-češkog kralja Ludviga Jagelovića, koji je i sam tu poginuo. Posle ove bitke Ugarska prestaje da postoji kao nezavisna država, a njena teritorija biva podeljena između Turskog i Habzburškog carstva.
Kralj Ludvig nije imao dece, te se Ugarska podeli na dve stranke: jedna stranka izabere za kralja Ivana Zapolju, uglednog ugarskog vlastelina, a druga stranka proglasi kraljem Ugarske Habzburgovca Ferdinanda, šuraka Ludvigova. U borbu između ovih suparnika umešao se i vođa srpskih plaćenika, Jovan Nenad, koga su savremenici, zbog crnomanjastog lica, zvali Crni Čovek.
Ne zna se tačno ko je bio Jovan Nenad. On sam je tvrdio da je potomak vizantijskih i srpskih vladara. Neki savremenici su ga smatrali izdankom srpskih despota, a drugi čovekom niskog roda. Neki izvori kazuju da je rođen u godini zveri 1492. Postoji verovanje da je od te godine (od sedamhiljadite po vizantijskoj eri, 5508+1492=7000) nastao vtori vek, kad svakog trenutka može da bude propast sveta. On se odmah posle Mohačke bitke pojavio između Tise i Dunava na čelu jedne srpske čete, za kratko vreme proterao je Turke iz Bačke i zagospodario nad celom Bačkom, kao i nad delovima Banata i Srema. Time je stvorio jednu privremenu nezavisnu državu, za čiju je prestonicu izabrao Suboticu. Na vrhuncu moći, Jovan Nenad se u Subotici krunisao za srpskog cara. Za vojnog zapovednika postavio je veštog vojnika Radoslava Čelnika, za stranog izaslanika školovanog protestanta Fabijana Literatu a za palatina i blagajnika plemića Subotu Vrlića, rodom iz Jagodine.
Vojska mu je bivala svakim danom sve veća i početkom 1527. godine brojala je oko 15.000 ljudi. Kada su njegovi protivnici zauzeli Suboticu, Car Jovan Nenad je preneo svoju prestonicu u grad Segedin.
U prvi mah Car Jovan Nenad je pristao uz Zapolju, ali se sukobio sa mađarskim plemićima, čija je imanja po Bačkoj prisvojio, i koja nije imao nameru da im vrati. Navodno je govorio: Ove zemqe zatekao sam prazne u zauzeo sam ih sa mojim ljudima. Mađari su se pravdali da su ih napustili u strahu od Turaka, na šta im je on odgovorio : ,,A ja sam taj koji je od Turaka preoteo ovu zemlju. Kukavički Mađari, vi ove zemlje ne možete držati jer će vas Turci za jednu noć uhvatiti i okovane odvesti u Beograd. Vi ne znate šta tražite,,. Ipak Mađarski velikaši udaljiše Jovana Zapolju od njega, te on početkom 1527. godine pristane uz Ferdinanda. Borbe oko ugarskog prestola smatrao je Car Jovan Nenad samo privremenim zanimanjem, a glavnim zadatkom smatrao je borbu protiv Turaka za oslobođenje srpskih zemalja.
Ferdinand se nalazio u prvoj polovini 1527. van Ugarske, pripremajući se za borbu protiv Zapolje, koji je u to vreme slao jednu vojsku za drugom protiv Cara Jovana Nenada, da ga uništi pre Ferdinandova dolaska u Ugarsku.
Prvu Zapoljinu vojsku, pod vođstvom Vladislava Čakija (Csaky), porazio je Car Jovan početkom aprila, a u pokolju pogine i sam Čaki. I drugu vojsku kralja Zapolje, pod vođstvom erdeljskog vojvode Petra Perinjija, pobedio je Car Jovan krajem aprila kod Seleša (Seleška bitka) na Tisi, a Perinji se s mukom spasao. Treća vojska, celokupna snaga Erdelja i gornje Ugarske, pod vođstvom Perinjija i biskupa Cibaka, odnese, krajem juna, na Sedfalskom polju pobedu nad carevim četama. U krvavom pokolju pade oko 8.000 carevih ljudi.
U roku od mesec dana car se opet pribrao od strašnog poraza i popunio je proređene redove svojih četa. U to vreme je ušla u Ugarsku i Ferdinandova vojska, te Car Jovan krene njoj u susret. Usput je svratio u Segedin, gde ga iz zasede smrtno rani puščanim zrnom jedan Zapoljin pristalica, te car umre od rane 26. jula 1527. godine u Tornjošu, nedaleko od Sente. Vojska Ferdinandova naiđe na slab otpor, jer su Zapoljine čete bile proređene i izmorene borbom protiv Cara Jovana, te Ferdinand za kratko vreme protera Zapolju iz Ugarske. Posle smrti Cara Jovana, njegova vojska se za kratko vreme rasula, i to je bio kraj i njegove države. Kako tvrdi Veselin Dželetović (Poslednji srpski car - Jovan Nenad, Poeta - Beograd, 2007), od pojave cara Jovana Nenada Vojvodina Srpska je uvek po svojoj državotvornoj misli ulazila u sastav Srpske Države. To svoje državotvorstvo Vojvodina Srpska je ispoljavala u oružanim ustancima naroda, u planovima i predstavkama grofa i despota Đorđa Brankovića, patrijarha Arsenija III Čarnojevića, u predstavkama i odlukama Narodnih Sabora, naročito Temišvarskog Sabora iz 1790. godine, na čuvenoj Majskoj Skupštini 1848, i Blagoveštanskom Saboru 1861. u Sremskim Karlovcima.
Tokom vremena, Car Jovan Nenad je postao legendarna figura za Srbe. Mnogi istoričari ga smatraju začetnikom današnje Vojvodine, a u Subotici mu je podignut spomenik sa natpisom: „Tvoja je misao pobedila“.
Prema Aleksi Iviću (Istorija Srba u Vojvodini, Novi Sad, 1929), glavna zasluga cara Jovana leži u tome što je on prvi došao na misao da na zemljištu južne Ugarske stvori zasebnu pokrajinu slovenskog karaktera. On je tu misao i ostvario, te je time postao začetnik današnje Vojvodine. Njegovom smrću, uništena je i njegova tvorevina, ali ideja, koju je on uneo među Srbe u Ugarskoj, nije više mogla da se uništi.
|
