Napoleonov pohod na Rusiju

• 4Ovo se svidja korisnicima: Bane san, Republikanac, ltcolonel, djboj
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 04 Feb 2014 14:59

Pisao sam seminarski na fakultetu na ovu temu, pa pošto vidim da nema tema sa striktno ovim nazivom, postaviću ovde.

Наполеонов поход на Русију

Пре самог похода на Русију, обратићу пажњу на односе Француске и Русије пре овог сукоба. Иако је изгледало да су у почетку односи ове две велике силе пријатељски, што би се могло закључити по споразуму два цара у Тилзиту 1808. који је склопљен 25. јуна, од тог тренутка се они уствари заоштравају. Прво је Наполеон натерао Русе да примењују континенталну блокаду која је свакако наносила огромну штету руској пољопривреди и наравно руском племству. У Русији почиње да се рађа велика мржња према новорођеној Француској држави и њеном цару. Наполеон је чак тражио руку цареве сестра али је то Александар руски цар два пута одбио, што је свакако увредило Наполеона. Наполеон се након тога оженио Маријом Лујзом из куће Хабзбурга што је увредило Александра. Затим је Наполеон припојио својој држави Олденбуршко војводство под изговором да овда мала држава не поштује континенталну блокаду а ставља велике порезе на луксузне артикл, посебно на вино и свилу, који се већим делом увозе из Француске.
Руска принцеза Јекатарина Павловна била је удата за престолонаследника овог војводства што је свакако увредило Русе. Наполеон је такође заузео Хамбург, Либек и Бремен, старе градове Ханзе, што га је све више приближавало Русији. У Паризу је 1811. године октривена једна руска обавештајна мрежа што је револтирало Наполеона. Руси нису дали никакво објашњење за ово већ су напротив тражили од Наполеона да евакуише Пруску што је он одбио. Тада већ Наполеон креће озбиљно да планира поход на Русију. Једна од првих мера похода је склапање споразума са Аустријом и Пруском, према ком ће му ове државе дати помоћ у људству у износу од 30.000 људи Аустрија односно 20.000 Пруска. Кнез Метерних, аустријски канцелар је одмах о овоме известио руски двор и обећао да Аустрија неће дејствовати против Русије. Наполеон се заносио идејом о походу на Русију. Често је говорио да је он хтео да руског сељака, који је под њему кмет, ослободи терора племства, да му донесе тековине револуције која се одиграла у Француској. Чак се и сматра да је Наполеон планирао да након освајања Русије крене ка Индији, што му већ једном није успело кад му је пропао поход на Египат. ''Сутра у Москви а касније можда и у Индији'' говорио је Наполеон. Такође, Наполеон је свакако тежио за светком моћи, а сламање једне силе као што је Русија би му свакако много значило. Друга битна ствар је што би слабљењем Русије Велика Британија остала без једног партнера у оспоравању хегемоније Француске. Почетком лета 1812. године све је било спремно за поход. Број војника које је Наполеон ангажовао за овај поход варира од 300.000 до око 700.000. Ипак, најприближније податке даје нам руски историчар Јевгениј Викторович Тарле који даје број од 380.000 војника. Руска војска такође располаже великим бројем војника али је он мањи од Наполеонове велике армије. Према неким подацима руска војска броји од 180.000 до 220.000 људи, док се негде чак наводе и бројке од 700.000 војника. Руска тактика одбране била је једноставна. Одуговлачити са отвореном фронталном борбом, повлачити се ка унутрашњости земље, уништавати усеве, сасећи снабдевање Наполеонове велике армије те му у пресудном тренутку задати пораз. У томе ће Руси и успети.
Наполеонов поход на Русију почео је 24. јуна 1812. када је његова војска прешла реку Њемен. Руси су одмах применили своју тактику. Трупе генерала Барклаја де Толија се одмах повлаче пред Наполеоновим снагама, и за собом пале и уништавају усеве. Наполеон је 29. јуна ушао и Вилнус где се састао са изаслаником руског цара, министром полиције Балашовим. Он је рекао Наполеону да цар Александар жели да преговара са Наполеоном само ако се овај повуче иза руске границе. Наполеон то одбија и наставља продор ка унутрашњости Русије. У овом походу ''Велика Армија'' трпи велике губитке. Велика врућина, олује, лоши путеве, несташица хране, недостатак санитетског материјала све је то допринело страшним губицима. Гину и људи и коњи. Како се трупе генерала де Толија повлаче, цар напушта Москву и одлази у Петроград. Генерал Багратион пак критикује де Толија због ове тактике. План Руса је да се две армије, генерала Багратиона и де Толија споје и да се тад зада ударац Наполеону. Наполеонову војску опкољавају Козаци, који су врло ефикасни у овом начину ратовања. Они опкољавају противника, уништавају око њега усеве, поља, села, бунаре са водом и врше кратке јурише којим наносе губитке француским снагама. До прве битке дошло је тек у 16. августa, код Смоленска. Одбрану Смоленска предводио је генерал Николај Н. Рајевски, процена његових снага је око 13 хиљада људи а Наполеонових око 182.000. Багратионова армија, која је штитила одступање војске генерала де Толија сукобила се са француском армијом. Источно од града трупе генерала де Толија су напале француског војсковођу Неја. То је први сукоб две грандиозне армије на отвореном пољу. Смоленск је био разорен и спаљен а обе војске су претрпеле огромне губитке. На инсистирање генерала Багратиона, Барклај де Толи је смењен са места врховног команданта и на његово место долази маршал Михаил Кутузов. Руси се повлаче из Смоленска а у самом граду гине много људи који су онемогућени да изађу из града јер су мостови који воде из њега порушени приликом напада. Кутузов је официр суворовске школе, иако га цар мрзи, он је најугледнији руски официр. Сам Кутузов је рекао да не мисли да може да победи Наполеона али може да га превари. Не можемо тврдити да су у бици код Смоленска победили Французи али исто тако не можемо са сигурношћу рећи да су Руси изгубили. Французи јесу заузели Смоленск али је град био разорен и спаљен, а главнина Руске војске се повукла ка Москви.
Наполеон наставља надирање ка Москви. Све очи су упрте у маршала Кутузова. Руси се надају да се неће и Москва као и Смоленск напустити и спалити. Од оне огромне силе коју је представљала Наполеонова војска када је прешла Њемен до Москве је стигла само њена једна трећина. Кутузов планира да се за Москву бори битком на отвореном иако је и сам слутио да ту битку не може добити. Не рачунајући козаке, маршал Кутузов је имао под својом командом 120 800 људи. Наполеон је имао у својој војсци 130.000 људи. Одлучујућа битка одиграће се код места Бородино 7. септембра. И једна и друга страна трпе велике губитке. Погинуло је и са једне и друге стране око 47 генерала, међу њима и руски генерал Багратион. Кутузов наређује повлачење. Руска војска се повлачи кроз Москву а за њом иде велика маса људи. Из Москве се измештају све јавне службе. Наређено је и да се изнесу сви апарати за гашење пожара. Кад је Наполеон ушао у Москву, у њој су букнули огромни пожари. Три четвртине града је изгорело, хране није било. Наполеон је одлучио да ипак остане у Москви и чека понуду за примирје од стране руског цара. Те понуде није било. Руси настављају са тактиком герилског ратовања. Козачки и разни други одреди нападају француске претходнице и тако им наносе губитке. Француски цар се задржао у Москви 35 дана. Тада је већ почела чувена руска зима, што Французима додатно отежава ионако већ тешке услове преживљавања. 19. октобра Наполеон издаје наређење да се војска повуче из Москве. Кутузов смирено прати повлачење Наполеонове војске, и чека тренутак за напад. Од силне Наполеонове војске, остало му је само око 55.000 људи. Иза француских трупа у повлачењу остаје гомила до смрти срмзнутих војника и умрлих коња. Након пар мањих битака, 25. новембра Наполеон стиже до реке Березине, у близини Борисова. Козаци су мост спалили, тако да француски инжињери покушавају да на брзину направе понтонски мост да би војска могла прећи реку. У току прелажења моста, француске трупе нападају Козаци. Наполеон је до реке Березине стигао са 30.000 људи а у једном дану преласка их је изгубио око 25.000. Остао је са само 5.000 људи. Његов поход на Русију је пропао. 5. децембра Наполеон одлучује да мора хитно да се врати у Париз, јер је чуо да се спрема преврат против њега. Пропаст његовог похода на Русију је сада велик адут у рукама његових противника. Напустио је своју војску на санкама у пратњи само грофа Коленкура. 18. децембра се већ нашао у Паризу.
Говорили смо о узроцима Наполеновог похода на Русију а размотрићемо и пар разлога његовог пораза. Иако је располагао огромним снагама, Наполеон је насео на руску замку. У почетку јесте био одлучио да више не напредује и организује управу у већ освојеним територијама али га је жеља за успехом повукла да настави свој продор који ће га коштати рата па можда чак и позиције цара. Он јесте заузео Смоленск и Москву али од тога није имао никакве користи. Русе су градови оставили спаљене и уништене без икаквог снабдевања. По правилима тадашњег ратовања руски цар Александар је требао да затражи преговоре након што му је Наполеон заузео главни део државе, али до тога није дошло. Сам Наполеон је признао да му је велика грешка била што се толико задржао у Мосвки. Наишла је руска зима и покосила ионако већ десетковану војску. Руси су проницљивом и мудром тактиком успели да одбране своју ''Мајку Русију'' од агресора. У Русији се данас изузетно цене сви хероји овог рата који Руси називају ''Отаџбински рат''.











Литература:

Guido Gerosa, Napoleon, ''Alfa'' Izdavačko preduzeće, Zagreb, 1977

Čedomir Popov, Građanska Evropa (1770-1871, Prva knjiga Osnovi Evropske istorije XIX veka, Matica Srpska, Novi Sad, 1989

Тарле Евгений Викторович, Нашествие Наполеона на Россию, Гиз, Москва, 1941
(Електронско издање преузето са: militera.lib.ru/h/tarle1/index.html)

Dopuna: 04 Feb 2014 15:07

За почетак, пар напомена.

Неведен је погрешан датум споразума у Тилзиту, који није склопљен како пише у тексту у јуну 1808. већ 7. јула 1807. Моја је грешка, датум сам навео из књиге Гвида Ђерозе.

Нема фуснота јер је професор захтевао краћи рад који бих уз презентацију требао да изложим у року од 15-20 минута.

Бројке варирају, стављао сам оне за које сам сматрао да су најрелевантније.

Е сад, ја бих волео да продискутујемо о самим намерама похода, узроцима пораза, ратној тактици, а био бих врло захвалан кад ми ни неко нашао литературу о наоружању, униформи и опреми. Покушао сам да нађем издање из серијала ''Оспри елит'' али га нема на жалост пдф на интернету.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uzelac, jedno pitanje: zar Rusi ne nazivaju "Otadzbinskim ratom" Drugi svetski rat tj. njihovo ucesce u njemu?
Kao veliki rusofil, mislim da su dani odbrane Rusije od Bonapartine najezde najslavniji dani Rusije!

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Други Светски рат зову ''Велики Отаџбински рат'' а овај ''Отаџбински рат'' или ''Отаџбински рат 1812.''

Citat:Napoleon's invasion of Russia is better known in Russia as the Patriotic War of 1812 (Russian Отечественная война 1812 года, Otechestvennaya Vojna 1812 goda). It should not be confused with the Great Patriotic War (Великая Отечественная война, Velikaya Otechestvennaya Voyna), a term for Adolf Hitler's invasion of Russia during the Second World War.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sorry.
U svakom slucaju divan primer otpora agresoru.
Ono sto bih ja dodao je cinjenica da je taj rat zaista bio jedan medjunarodni sukob kakav svet do tada nije video. Francuska armada bila je visenacionalna. Napoleon je pokupio trupe iz krajeva Evrope koje je kontrolisao.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Republikanac, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Што се мени извињаваш, дешава се свакоме.
Ја сам тако побркао на пријемном за факс, кад ме професор питао Битку за Британију, ја почео да причам о Наполеону а он ће ''Колега, Други Светски рат.''

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uzelac2106 ::Што се мени извињаваш, дешава се свакоме.
Ја сам тако побркао на пријемном за факс, кад ме професор питао Битку за Британију, ја почео да причам о Наполеону а он ће ''Колега, Други Светски рат.''
To je jos jedan primer zgodan za komparaciju 1812. i 1941. godine. Dosta ima slicnosti.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

И ја сам док сам читао походу на Русију 1812. вукао паралеле са Барбаросом. Наполеонов поход је почео 24. јуна а Хитлеров 22. јуна, и Французи и Немци су заустављени у или пред Москвом, и једне и друге је покосила зима... Има тога још. Хитлер је читао о Наполеоновом походу и покушао да извуче неке поуке. Срећом није...

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, Uzelac2106
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uzelac postoji izuzetno obimna litertura o Napolenovim ratovima na srpskom jeziku doduše uglavnom prevodi. Al čisto za prvu informaciju sa vojnog aspekta je Petar Tomac, Napoleonovi ratovi a najbolja knjiga na srpskom je Kamon, Napoleonovi ratovi. Obe knjige mogu da se nađu u Narodnoj biblioteci a i u Biblioteci grada Beograda. Samo je Kamon prilično težak za čitanje ako se ne poznaje vojna terminologija i uopšte ako se nema kakvo takvo vojno predznanje.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 04 Feb 2014 15:44

Da, zatim i u jednom i u drugom slucaju Rusija (SSSR) nije imala saveznike. Velika Britanija je bila odsecena. Zatim, stradanje krajeva koji su pali pod Napoleonovu vlast u partizanskoj borbi i stradanje sovjetskih partizana, gerilski rat kao novina koja je zadesila mnogo muka Napoleonu, a bogami i Hitleru. Pocetna nesposobnost vrha ruske (sovjetske) vojske u prvim danima i jednog i drugog pohoda, zatim pravi covek preuzima konce igre u svoje ruke - Kutuzov (Zukov).

Dopuna: 04 Feb 2014 15:47

Naravno, i plodovi trijumfa bili su slatki. Ne samo ulazak u Pariz (Berlin) vec i cinjenica da je Rusija na Beckom kongresu 1813. godine postala najjaci evropski faktor i to je manje-vise odrzavala do nesretnog Krimskog rata sredinom XIX veka. U slucaju 1945. godine imamo SSSR koji od izolovane zemlje postaje apsolutni vladar gotovo polovine Evrope u narednih nekoliko decenija.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ltcolonel :: vojnog aspekta je Petar Tomac, Napoleonovi ratovi a najbolja knjiga na srpskom je Kamon, Napoleonovi ratovi.
Једно питање изван теме: Педесетих и у првој половини шездесетих ВИЗ је издавао веома значајна дјела по питању војне историје, а онда је дошло до стагнације. Зашто?