Napoleonov pohod na Rusiju

• 2Ovo se svidja korisnicima: Asparagus, loon123
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Granicari/Hrvati/Ilirske jedinice u Napoleonovoj vojsci

Ukazom od 1. januara 1810. započela je reorganizacija šest Granicarskih pukova prema francuskim smernicama. U početku su svi viši oficiri zamenjeni francuskim oficirima, ali se to na kraju promenilo. Međutim, komandanti su morali da ostanu Francuzi tokom svoje kratke istorije u francuskoj vojsci.
Pošto je među ovim pukovovima već postojalo utvrđeno starešinstvo, Francuzi su odlučili da ga zadrze i Granicarske pukovnije (regimente) su preimenovane na sledeći način:
1. Licka
2. Otocac
3. Ogulinska
4. Slunjska
5. 1 Banatska
6. 2 Banatska

U početku je svaki puk bio organizovan u dva bataljona, ali su tokom 1812. godine pukovi podigli 3. i 4. bataljon. Jačina puka od dva bataljona bila je 60 oficira i 2.680. Ovi ljudi su bili organizovani u standardnu organizaciju šest četa francuskog lakog bataljona. Imali su karabinjera, voltigera i po četiri čete šasera. Štab puka činili su:



Artiljerijska četa je verovatno imala snagu od 50 ljudi. Pored toga, stara formacija Granicara pukova imala je veoma veliki kadar dodatnog osoblja- kao što su sveštenici, učitelji, stolari, zidari i šumari. Štab dodatnog osoblja za prva četiri puka imao je s 97 ljudi, ali je u 5. i 6. puku ovaj štab činilo samo 19 ljudi.

Za obuku ovih jedinica u francuskom taktičkom sistemu osnovana je vojna škola u Carlstadt-u, gde je svaki puk morao da pošalje po šest oficira i dva podoficira.

Od ovih jedinica formirani su „privremeni“ pukovi tako što su se iz svakog puka izdvajali pojedinačni bataljoni, a zatim su se spajali sa drugim bataljonima. 1. privremeni ilirski/hrvatski puk organizovan je 26. oktobra 1811. grupisanjem prvih bataljona 1. i 2. ilirskog/hrvatskog puka.
2. privremeni puk formiran je 25. februara 1813. sa 1. bataljonom 3. i 4. puka. 3. privremeni puk organizovan je 21. septembra 1811. sa prvim bataljonima 5. i 6. puka.


Granicari/Hrvati/Ilirske jedinice u Napoleonovoj invaziji na Rusiju
1. i 3. privremeni puk
1. i 3. privremeni puk pridružili su se "grande armee" u njenoj katastrofalnoj invaziji na Rusiju i borili su se veoma hrabro. 3. privremeni puk pokazao se kao izuzetno hrabar i žestok borbeni puk kada je u drugoj bici kod Polocka ne bas pametno pokušao da nadmaši 4. švajcarski pešadijski puk.
Čini se da je između ova dva puka došlo do ozbiljnog rivalstva i da je samo bojno polje moglo da pruži odgovarajuću arenu da se pokaže ko je hrabriji. Rezultat ovog pokazivanja hvalisanja bio je da su i jedni i drugi popili batine, kada su sami pokušali da angažuju ceo 1. ruski korpus grofa Wittgenstein-a.

Pošto je 3. privremeni puk počeo da se povlači iz Rusije, angažovan je na Berezini. Ovde je izgubio 2 ubijena i 18 ranjenih oficira.

Iako su detalji o njihovim akcijama oskudni, 1. privremeni puk je odlikovan sa 6 krstova Legije časti (od Napoleona 18. oktobra). Borila se kod Malog Jaroslavca i izgubila je komandanta bataljona i jednog poginulog kapetana, a 3 kapetana i 8 potporučnika smrtno ranjena.

Kada se 1. privremeni puk vratio iz Rusije imao je samo 22 oficira i 31 podoficira. Pohod je bio nešto blaži za 3. privremeni puk i vratio se sa 16 oficira i 141 podoficira i čoveka. Ovi ljudi su bili vraceni u svoje prvobitne tj matične jedinice. Inace, mislio sam da su se vecina ljudi s nasih prostora borili pod komandom Eugène de Beauharnais-a no situacija je mnogo komplikovanija.


Bilo je ljudi s nasih prostora i u drugim jedinicama, no ne mogu naci precizne podatke.
Vikipedija i nije neki izvor, al da se ne baci




O gore spominjanoj 2 bitci za Polock, pdf 15 strana
https://www.napoleon-series.org/military-info/batt.....apter7.pdf

Nevezano za ovo, jedna prica koja mozda nije istinita- legenda kaze da su Joachim Murat i Mihail Miloradovic bili veliki drugari, Murat je Miloradovichu pomagao dok je bio zarobljenik, a kad se Murat povlacio iz Moskve- Miloradovich ga je po naredbi Kutuzova gonio, ali nekako nije mogao da ga stigne.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Na Jutjubu postoji jedan kurs sa lekcijama o istoriji Rusije, koji drži vojni istoričar Boris Kipnis. U sklopu se nalazi i 16 ako se ne varam lekcija od 1,5 do 2,5 sata svaka, koje vrlo detaljno i slikovito opisuju rat 1812. i zagranične pohode 1813. i 1814.
Po mom mišljenju je za svaku preporuku onima koje zanima vojno/ekonomsko/politička istorija Rusije od samog početka pa sad evo do vremena Nikolaja I.
Naravno jedini uslov je poznavanje jezika, ali polako izlaze i verzije lekcija u ,,pisanoj" formi koje se lako mogu prevesti.

Ovo je lista od nekih 15 lekcija:

youtube.com/playlist?list=PLrz4CKlMRNo-IsH.....Y9ci_a5P0K

I ovo je link za lekciju o pripremi za rat i političkoj situaciji pre samog početka rata:

youtu.be/7xID7mRuso0?si=k_-hqL_CLgoXs_Bx

Iskreno preporučujem svima koji su u mogućnosti da pogledaju ne samo ove nego i ostale lekcije radi sticanja šire slike ne samo o samom ratu, nego i o njegovim učesnicima, koji figuriraju i u ostalim lekcijama, gde se o ličnostima poput Kutuzova i Bagrationa o kojima smo mislili da znamo mnogo, može čuti mnogo interesantnih podataka koji menjaju pogled ili ga makar dopunjuju.

Upozorio bih sve da predavač ima, neki bi rekli anti komunističke stavove, ali koliko je meni primetno, i sam pristojno naglašava kada govori o svojim stavovima a kada o činjenicama.

• 1Ovo se svidja korisniku: Krvava Devetka
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Poljaci gaje tople uspomene na Napoleonov pohod na Rusiju. A i kako bi...? Na nekoliko lokacija imaju obelezena mesta, gde je po predanjima Napoleon bivakovao na tom putu. Ovo je jedno od tih mesta. Hrast nazvan Napoleon.
https://maps.app.goo.gl/4R2hGwkGNEFvapoz8
https://en.wikipedia.org/wiki/Napoleon_Oak

• 2Ovo se svidja korisnicima: zoran MKD, dani.tomic
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Koliko se secam Napoleon nije imao nameru da Poljacima da nezavisnost, izgibose bespotrebno.
Citav taj pohod na Rusiju je bio dosta nekarakteristican za Napoleona- nije uvodio svoj civilni kod kao sto je uvek radio, logistika je bila lose odradjena, citav plan je bio dosta nesuvisao i rekao bih unapred osudjen na neuspeh- krenuo je u tako veliku operaciju, a nije resio problem u Spaniji, i cak da je pobedio Ruskog cara ne vidim da bi mogao kontrolisati i Rusiju i Spaniju, a ne treba zaboraviti ni druge igrace.

• 3Ovo se svidja korisnicima: zoran MKD, Krvava Devetka, dani.tomic
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Koliko znam, kada je Napoleon došao do Vitebska, iz gneva što je protivnik opet odbio da stupi u bitku, rekao da se kampanja prekida i da će se pozabaviti organizaciom Litve... Tako da ne verujem da nije imao nameru da ne da Poljacima nezavisnost, računajući na to da su Poljaci i pre toga u dobrim odnosima bili sa Francuzima. Poljski legion se borio protiv Suvorova u armiji Makdonalda, pod komandom Dambrovskog ako mu to beše ime.
Logistika nije loše urađena bila jer plan u početku i nije bio invazija Rusije već zamka i okruženje Rusa pod Varšavom... Treba se obratiti hronologiji rata i uočiti vrlo zanimljive detalje.
Sve od prelaska granice pa do Smolenska je bilo planirano u Rusiji i njihovom državnom i vojnom vrhu.
Posle Smolenska, tj. Borodino je rezultat negodovanja dobrog dela generala, oficira i vojnika, zbog toga što se sve predaje bez borbe.
Moskva i Borodino su prosto poslednja nada u celom tom pohodu da on dobije njemu ugodan mir,a on je razumeo da će se Rusi boriti za Moskvu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ako se secam dobro (moguce da me secanje vara) jedan dio Poljske je bio pod Prusima, drugi pod Austrijom tako da bi bilo tesko izvodivo dati Poljskoj ista vise od vojvodstva, e sad uz sve ovo treba reci da je Napoleon bio jako nezgodnog karaktera znao je praviti drame i svadjati se s svima pa ko zna sta je on tu rekao, a sta mislio. Kod Borodina je doslo do svadje izmedju Napoleona i Davout-a oko taktike, Napoleon je njegovim stilom udario pravo u sredu; dok je Davout hteo s boka (mislim da je umesto njega bio Poniatowski koji je ima dosta slabije jedinice i nije uspio da "probije", takodje u kljucnom momentu je Davout, Ney i Murat su trazili da Napoleon posalje imperijalnu gardu sto je ovaj odbio- sad sta bi bilo kad bi bilo... Mislim da ipak Napoleon nije imao sanse- nakon Borodina nije imao ni priblizno dovoljno vojnika da drzi toliko ogromnu teritoriju pod kontrolom+ nedostatak logistike, pa se na kraju Napoleon neslavno vratio iz Rusije.

Epic history, 1 pohod na Rusiju 2 bitka za Borodino 3. Povlacenje iz Moskve
Jezik engleski, imaju titlovi za Srpski

https://www.youtube.com/watch?v=f3zId15Q23M&li.....picHistory

https://www.youtube.com/watch?v=mGAPEckPXzs&li.....picHistory

https://www.youtube.com/watch?v=lNReCCShKJQ&li.....p;index=13

• 2Ovo se svidja korisnicima: dani.tomic, Krvava Devetka
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 26 Mar 2024 6:40

Tačno, Poljska je bila podeljena u 3 podele, tačnije Unija Litve i Poljske, pa je poljski narod većinski bio podeljen između Pruske, Rusije i Asutrije.
U današnjoj Belorusiji je vlastela ili aristokratija, bila i dalje poljska. Pa su Španci koji nisu hteli da se bore za Napoleona počeli da se predaju ali su ih ovi cinkarili ili vraćali, a za tako nešto ide...
Tačno je i da je Napoleon Karlović bio specifičnog karaktera, ali to je vrlo vešto koristio, ne bi se moglo reći da je to neki manjak samokontrole.
Do početka Borodina bio je predlog maršala Davua da se udari na ruski levi bok, ali svađe tu prosto nije moglo biti ipak zapamtite o kom se vremenu radi. To nije 1944-1945 pa se Hitler i Guderian raspravljaju dok im para ne izađe iz ušiju. Napoleon je šire gledano samo uslovno udario u centar, jer Centar je prvo bila pozicija sa bateriom Rajevskog, levi bok je bilo Ševardino, i desni Maslovksa pozicija. To je sve bilo izazvano time što je taj teren, i sve posle njega pa do Moskve, sa vrlo malo prirodnih prepreka. To je razlog zašto su Rusi bili prinuđeni da kopaju, i kopaju i kopaju, jer sve te baterije je trebalo negde postaviti, a brdašca koja su bila u osnovi su bila mala i nisu mogla primiti mnogo oruđa. Reka Koloča je jedina prirodna prepreka, ali i ona je plitka, i može se preći bez bilo kakvih problema. U suštini se sva pozicija i nada Kutuzova i Karla Tollja/Tola njegovog učenika, zasnivala na tome da će se Napoleon pojaviti idući Novim Smolenskim putem., tj. sa druge strane reke. Međutim pojavio se istovremeno idući i po novom i starom putu. To je razlog zašto su Rusi kopali Bagrationove fleše, i zašto su se vodile borbe za Utice. To je čist dokaz koliki je Napoleon genije.
To je rezultovalo time što Rusi na kraju nisu ni koristili veliki deo svoje artiljerije, dok su Francuzi to vrlo dobro koristili. Čak i onaj ko je gledao film ,,Rat i mir" seća se da je puk knjaza Andreja izgubio deo ljudi samo stojeći u pozadini...
Tačno je da su se njegove snage iscrpele do tad, i da je bilo problema sa logistikom, ali treba znati da on Moskvu ne napušta samo zbog toga, već i zbog toga što ni na jedno njegovo pismo imperatoru Aleksandru nema odgovora,i smisao zauzimanja Moskve je propao.
No to nije odgovor na to što ste rekli na početku za njegov plan. Jer plana od momenta prelaska Nemana u suštini nije bilo. Bila je samo nada na generalnu bitku i to što pre, i brzo vraćanje kući.

Dopuna: 26 Mar 2024 7:20









Dopuna: 26 Mar 2024 7:22

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Opis Borodinske bitke je tacan, par zanimljivih detalja na osnovu kojih bi zakljucio da poznajes materiju bolje od mene, pa bi najbolji takticki potez bio da se povucem kao Barclays de Tolly (vrlo dobar i kompetentan vojskovodja, moj omiljeni s Ruske strane).
Jedino se ne bih slozio oko rasprava- pod teskim stresom i umorom nije lako sacuvati samokontrolu, pogotovo kad su u pitanju Francuzi U Borodinu bile su 3 slucaja rasprava (koje nisu trajale jako dugo jer se bitka jos vodila) oko 3 momenta, za koje se mozemo pitati "Što bi bilo kad bi bilo"- jedan slucaj si naveo bio pre bitke gde je Davout hteo ili da razbije levo krilo ili da ih skroz zabidje (nisam siguran koji je bio njegov tacan plan), druga dva su bili jer su Davout, Murat (mozda jos neko ne secam se) trazili da Napoleon uvede rezerve da razbiju centar, a kasnije su trazili da se uvede Imperijalna garda- Napoleon ih je cuvao za sutra- no Kutuzov je odlucio da se povuce (vrlo dobra odluka). Napoleonove odluke i objasnjenja imaju smisla, ne znam kakvav bi rezultat bio da je Napoleon poslusao i kakve bi implikacije bile na tok kampanje (previse nagadjanja i za mene).

Luka Blažević ::
No to nije odgovor na to što ste rekli na početku za njegov plan. Jer plana od momenta prelaska Nemana u suštini nije bilo. Bila je samo nada na generalnu bitku i to što pre, i brzo vraćanje kući.
Ako mozemo na ti
Plana je bilo samo sto se Barclay de Tolly nije ponasao u skladu s ocekivanjem, kao sto si i sam rekao Napoleon je ocekivao da ce u kratkom vremenu razbiti Rusku vojsku, no to se nije desilo- Napoleon je bio razmisljao da prezimi u Smolensku, ali je odlucio da ipak krene na Moskvu, ostatak je istorija

Sto se Poljske tice- da je bio uspesan u Rusiji i dalje- verovatno bi stvorio Evropsku zajednicu nalik na SFRJ i Poljska bi kao i druge zemlje imali autonomiju.
Pre toga ne verujem da bi izvukli vise nego sot su imali jer Austrija i Pruska to ne bi mogle da dozvole, a i jedan od problema izmedju Rusije i Napoleona je bio upravo taj sto su Francuzi dali status vojvodstva Poljacima.

• 1Ovo se svidja korisniku: Krvava Devetka
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Možemo na ti, naravno.
Ne bih ja imao toliko lepih reči o svom znanju, ima tu dosta nedostataka ali hvala Bogu za to učenje i služi.
Primetno je da kod nas dosta sporije dolaze neke nove publikacije i radovi istoričara u Rusiji, a i kada pokušate da ih kupite, zbog cele ove situacije poštarina košta nekoliko puta cene knjige.
Zato sam i okačio one linkove sa lekcijama, postoji još jedan dobar kanal Цифровая история gde se može pronaći dosta lekcija na ovu temu.
Što se tiče toga šta bi bilo kad bi bilo, ne bih znao reći.
Po pitanju plana, interesantno je to da su obe strane na početku zapravo imale slične ideje. Rusi bi Francuze vukli za nos do Smolenska, a Francuzi po njihovom do Varšave i njenih utvrđenja (Prage). Problem koji nije dozvolio da se bilo koji od ta dva ispuni je prosto gomila kilavih procena. Rusi nisu mogli da procene koliku je silu Napoleon sastavio, a Francuzi da će Rusi biti toliko lukavi, već su očekivali ostvarenje klasičnih i rasprostranjenih stereotipa o Rusima, u smislu da će blesavi Rusi jurnuti u Poljsku...
Tu je važno shvatiti ogroman značaj kako Napoleona, ali i Aleksandra I. On je taj koji je odobrio plan Barklaja i još idući ka Smolensku naredio da se skladišta, prebace i iza Moskve, ako situacija to bude zahtevala, što je prvi indirektan znak da će Moskva možda ipak morati biti predata.
Barklaj je i kod Smolenska pokušavao da da bitku ali samo zbog pritiska Bagrationa i negodovanja ostalih generala pa i njegovog načelnika štaba Alekseja Jermolova. Za kog će on posle tokom saveta u Filama zbog podržavanja Benigsena reći da samo dete može da misli da je moguće dati još jednu bitku pod Moskvom.
Bilo bi dobro napisati o svim tim učesnicima rata, jer je taj rat u suštini kao i svaki drugi odraz njih samih, samim tim su i mnogi događaji odraz njihovog temperamenta i intelekta.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 28 Mar 2024 12:55

Luka Blažević ::jurnuti u Poljsku...
Bilo bi dobro napisati o svim tim učesnicima rata, jer je taj rat u suštini kao i svaki drugi odraz njih samih, samim tim su i mnogi događaji odraz njihovog temperamenta i intelekta.

Odlicna ideja, medjutim to bi bio dosta veliki zadatak- ne samo zbog slozenosti odnosa izmedju politickih intentiteta (vrlo ceste promene saveznistava i mnostvo tajnih planova) vec i zbog medjusobnog odnosa izmedju pojedinih aktora koji je bio vrlo slozen i koji je npr poprilicno uticao na Spansku kampanju- iskreno zaista ne znam gde bi uopste trebalo poceti...
A moram priznati da nisam nikad dosao do zakljucka ko je bio pozitivnija strana u ovom sukobu- s jedne strane Rusija jeste bila napadnuta (po mom nahodjenju ovo je bio plod Napoleonove sujete).
s druge strane Napoleonove reforme su ipak vodile progresu i mozda bi bio ukinut feudalizam, potez koji bi dugorocno mozda bio korisniji za Rusiju nego cinjenica da je Rusija bila svetska sila broj 1 jedno vreme. Medjutim to je opet SBB-KBB.

Usput star media ima par videa o Napoleonovom pohodu na Rusiju, koji je dosta generalan pregled- ali daje barem nekakav uvid i pogled s Ruske strane.

https://www.youtube.com/watch?v=YGcVi2ewhz8&li.....tarMediaEN

I ovo je korisno za pogledati, o Poljsko-Ruskim odnosima (iz Ruske perspektive), dotice se i Napoleonovih ratova.
https://www.youtube.com/watch?v=-EbI-0kgDoA&li.....tarMediaEN

Jezik je Ruski, ima engleski prevod.

Dopuna: 02 Apr 2024 20:19

Pogledao sam predacanje profesora Borisa Kipnisa video o pripremama za pohod na Rusiju, deluje mi malo kontroverzno- nazalost nemam vremena da uporedim njegovo predavanje s dostupnim cinjenicama.
Deluje mi kao sa preuvelicava Ruse, a podcenjuje druge- nisu oni imali lak posao s Turcima kao sto navodi, takodje Rusi kad su potpisali mir s Turcima to je bilo na nasu stetu, pa iz izlaganja ispada sa su nas Rusi pustili niz vodu bez preke potrebe, a tad smo uzgubili jako mnogo stanovnistva zbog Turskog zuluma.