offline
- Vazduhoplovac
- Elitni građanin
- Pridružio: 30 Apr 2008
- Poruke: 1646
|
Revolucija 1848. godine zahvatila je i srpski narod u Habzburškoj monarhiji . Ona se širila od Beča do Pešte , a potom do Save i Dunava . Po ugledu na Madjare , uznemirila se srpska djačka i studentska omladina u Pešti , Budimu , Požunu . Srbi u Pešti , predvodjeni Jovanom Djordjevićem , Jakovom Ignjatovićem i Jovanom Subotićem , istakli su u martu svoje zahteve u 17. tačaka . Osnovna ideja ovih zahteva bila je uvažavanje madjarske narodnosti i jezika, ali i priznanje srpske narodnosti i slobodna upotreba srpskog jezika u narodnim poslovima . Sloboda veroispovesti , uredjenje crkve , očuvanje manastirskih prava i poseda , slobodno otvaranje i upravljanje školama i školskim fondovima , gradska samouprava , redovno sazivanje narodnog sabora i davanje dostojnog mesta mitropolitu u ugarskom saboru , deo su tih zahteva .Iako nije tražena posebna teritorija , Madjari su ubrzo počeli da optužuju Srbe za separatizam , budući da su očekivali da im se bezpogovorno pridruže u borbi protiv Beča .
Pokret je ubrzo zahvatio Srem , Banat i Bačku . Peštanski zahtevi bili su predmet razmatranja na skupštinama u Vukovaru , sedištu sremske županije , Rumi , Šidu , Sremskoj Mitrovici , Velikom Bečkereku , Vršcu , Novom Sadu , Pančevu i Zemunu . Pored opštih zahteva , čuli su se i mnogi zahtevi lokalnog značaja . U skoro svim mestima Srbi su prihvatili peštanske zahteve i dopunjavali ih na nekim od pomenutih skupština dodatnim zahtevima , kao što su : imenovanje srpskog vojvode , upotreba ЋИРИЛИЦЕ , dobijanje srpskog grba i zastave ... Primetno je da su Srbi sa socijalnih i lokalnih zahteva prešli na nacionalne , u čijoj osnovi je bilo ostvarenje prava na autonomiju .
Zahteve novosadskih Srba ponela je u Peštu srpska delegacija predvodjena Djordjem Stratimirovićem . Ona je pokušala da sa Madjarima i njihovim predvodnikom Lajošem Košutom postigne sporazum , ali nije u tome uspela. Košut je tvrdio da u Ugarskoj postoji jedan politički narod - Madjari , pa s toga Srbi ne mogu da dobiju autonomiju . Kada su deputati izjavili da će svoja prava tražiti na drugom mestu , misleći na Beč , odgovorio im je da će spor Srba i Madjara rešiti mačem .
Seljački nemiri zahvatili su provincijal i vojnu granicu , i poprimili su revolucionarne mere , zemlja je počela da se deli seljacima . Madjarska vlada je poslala grofa Petra Čarnojevića da uguši pobunu i uvede preki sud . Izazvani ovom vladinom akcijom , Srbi su primorali mitropolita Josifa Rajačića da sazove skupštinu u Sremskim Karlovcima .
Majska skupština sastala se 13. maja 1848. godine i rad započela bogosluženjem i govorom mitropolita . Sutradan , u nedelju , nije radila , a već narednog dana usvojila je zaključke o autonomnoj vlasti i teritoriji :
1. Srpski narod je nezavistan i slobodan pod okriljem Habzburške krune
2. Proglašena je Srpska Vojvodina , u koju ulaze Srem , Baranja , Bačka sa Bečejskim distriktom i Šajkaškim bataljonom , Banat sa Kikindskim distriktom i vojnom granicom
3. Mitropolit Josif Rajačić izabran je za patrijarha srpskog , a Stevan Šupljikac za vojvodu srpskog
4. Srpska Vojvodina stupa u politički savez sa trojednom kraljevinom Hrvatskom , Slavonijom i Dalmacijom
5. Osnovan je narodni odbor kao izvršni organ sabora
6. Zahtevana je samostalnost za Vlahe (Rumune) .
Posebna deputacija odnela je ove zahteve vladaru i saopštila ih hrvatskom saboru . Druga deputacija upućena je da prisustvuje na slovenskom kongresu u Pragu . Austrijski car primio je patrijarha Rajačića u Insbruku i odbio zahteve majske skupštine kao nezakonite . Zatim je madjarska vlada naredila generalu Hrabovskom u Petrovaradinu da prekine svaku vezu izmedju Srba u južnoj Ugarskoj i Srbije , odakle su počeli da pristižu dobrovoljci . I dok je patrijarh boravio u Insbruku i Zagrebu ( gde je učestvovao u uvodjenju Josipa Jelačića u dužnost bana), u Sremskim Karlovcima je konstituisan narodni odbor , koji je za predsednika izabrao Djordja Stratimirovića . Istakavši se , pored patrijarha , u ratu protiv Madjara , On je uzeo titulu vožd.
Uz prećutnu saglasnost srpske vlade , u kneževini Srbiji sabirani su dobrovoljci , koji su , pojedinačno I organizovano , prelazili Savu I Dunav I priključivali se srpskim ratnicima .
Vlada Srbije imenovala je za njihovog predvodnika vojvodu Stevana Petrovića Knićanina. General Hrabovski napao je 12. juna Srbe u Karlovcima , ali je bio odbijen . Potom je bilo ratnih sukoba na sve strane , Perlez , Bečkerek , Bela Crkva … Najvažnije mesto okršaja bilo je u Bačkoj , kod Sentomaša (juli 1848.) , koji je zbog žestine obračuna I junačke odbrane nazvan Srbobranom .
Srpski pokret u južnoj Ugarskoj postepeno je gubio socijalnu revolucionarnu crtu I pretvarao se u nacionalni I konzervativni pokret , jer se sve više vezivao za bečki dvor I dinastiju . Tome su mnogo doprineli patrijarh Rajačić I vojvoda Šupljikac . Potom je usledio I sukob izmedju patrijarha i vožda Djordja Stratimirovića oko predvodništva .
U jesen 1848. godine Madjari su krenuli u protivofanzivu u Banatu , a dočekao ih je Knićanin kod Tomaševca I naneo im poraz . Pošto su Madjari imali bolju konjicu , a Srbi bili bolji pešaci , madjarska vojska stigla je do Pančeva , koje je odbranjeno zahvaljujući srbijanskim dobrovoljcima . Nova madjarska ofanziva usledila je u proleće 1849. I vojska pod komandom generala Percela je uspela da udje u Pančevo . Samo je kod Mošorina pružen žešći otpor madjarskoj vojsci . U isto vreme spaljen je Novi Sad . Ponovo je srpski pokret u Ugarskoj spasla pomoć srbijanskih dobrovoljaca . Na skupštini u Debrecinu Madjari su proglasili nezavisnost I zbacili Habzbugre . Revolucionarna previranja 1848-1849. godine u Ugarskoj , okončala je ruska vojska pobedom nad Madjarima kod Vilagoša , čime je ratovanje protiv Madjara prestalo .
Srbi u Hrvatskoj I Slavoniji bili su sve vreme na strani bana Jelačića , učestvujući u borbama protiv Madjara . Godine 1848. veliki broj Srba ušao je u hrvatski sabor I činili su polivinu njegovih poslanika . Vezu sa srpskim pokretom u Vojvodini održavali su posredstvom Jovana Stankovića , Srbina iz Hrvatske , koji je vršio dužnost sekretara glavnog odbora u Sremskim Karlovcima .
Ishod ove revolucije bio je stvaranje Vojvodstva Srbije I Tamiškog Banata , koje je bilo nezavisno od Ugarske I direktno podredjeno austrijskoj vladi . Ovim činom bečki dvor je kažnjavao Madjare , zadovoljavao želje Srba istaknute na majskoj skupštini I vodio računa da ne povredi Nemce I Rumune na ovim prostorima .
Kasnije se pokazalo da je Vojvodstvo Srbija I Tamiški Banat zapravo velika laž I samo reč na papiru kako bi se strasti smirile . Vojvodstvo je ukinuto 27. decembra 1860. godine .
Već tada je bilo jasno da Srbi ne žale za izgubljenim vojvodstvom , već žele pravu autonomiju bez oslanjanja na Beč , I da se okrenu Madjarima .
Zastava ustanika poznata pod imenom "Sveti Djordje Pacifista"
Застава Војводства Сербског из 1848.
Власништво Народног музеја Панчево,
инв. бр. 1800
|
