Maricka bitka - direktne posledice

• 3Ovo se svidja korisnicima: Metanoja, Jovan Nenad, MB120mm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Neko ce se naci "pametan", pa ce reci da posledice poraza srpske vojske od Turaka u Marickoj bitci 1371. godine trpimo i do danas. Namera ove moje teme je (p)opis direktnih posledica tog naseg velikog i tragicnog poraza tj. posledica koje su se odrazile u narednih nekoliko godina.
U Marickoj bitci nije ucestvovala sva srpska vlastela, a razlog je prilicno jednostavan - feudalna nesloga. Srpsko drustvo je u dugroj polovini XIV veka upoznalo sjaj i bedu razvijenog feudalizma. Carstvo kojim je upravljao car Uros V, licnost velikih prerogativa, ali pri kraju svoje vladavine bez ikakve moci i u drzavi i van nje, bilo je postepeno razdrobljeno na posede manjih i vecih, mocnih i mocnjij feudalaca.
Posle smrti Vojislava Vojinovica 1363. godine, do tada najmocnijeg srpskog feudalca i garanta kakve-takve unutrasnje stabilnosti Carstva, na vrh liste oblasnih gospodara izbili su Mrnjavcevici - braca kralj Vukasin i despot Ugljesa. (Treci brat, Gojko Mrnjavcevic poznat je, izgleda, samo narodnom pesniku. On se pojavljuje u dve izuzetno lepe narodne epske pesme pretkosovskog ciklusa. U "Zidanju Skadra" je pozitivac, a u "Urosu i i Mrnjavcevicima negativac.) Vec 1365. godine moc brace Mrnjavcevic bila je tolika da je car Uros V imenova Vukasina za kralja, sto je, shodno odredbama Dusanovog zakonika, znacilo i za savladara. Samog cara Urosa V njegov otac, car Dusan, imenovao je u par decenija ranije za "kralja srpskih i pomorskih zemalja" i za savladara, ali on je tada bio dete. Savladarstvo kralja Vukasina bilo je sustinske prirode.
Osim sto je okrunio i izdigao na nivo savladara kralja Vukasina, car Uros V bio je siroke ruke i prema Ugljesi, kome je dodelio titulu despota, najvisu titulu nakon carske u vizantijskom sistemu. Despot Ugljesa odbio je od carice Jelene na upravu grad Ser, izuzetno zbacajno sediste Srpskog carstva u kome je, izmedju ostalog, usvojena druga verzija Dusanovog zakonika 1354. godine.
Nagli uspono skorojevica, krunisanje kralja Vukasina i njegovo stavljanje u rang savladara cara Urosa V su samo neki od razloga za zavist i negativan stav vecine srpske vlastele prema Mrnjavcevicima. Ipak, glavni razlog bio je cinjenica da car Uros V nije imao poroda. Davanjem kraljevske titule Vukasinu, istovremeno je njegov sin Marko imenovan za mladog kralja, tj. "kraljevica" cime je otvoren put ka njegovom uzdizanju na nivo srpskog vladara nakon iscezavanja svetorodne loze Nemanjica.
Veoma brzo, najkasnije do 1368. godine, savladarstvo se pokazalo kao los koncept ocuvanja Srpskog carstva. Do tada su vec car Uros V i kralj Vukasin vec bili u losim odnosima, a protiv Mrnjavcevica se okupio veoma siroki front srpske vlastele, narocito u tzv. "raskim zemljama" tj. u centralnim i severnim predelima tadasnje Srbije.
Uz sposobne i brzo napredujuce Mrnjavcevice bili su oni koje su pridobili rodjackim vezama. Braca Balsici bili su vezani za bracu Mrnjavcevice zenidbom DJurdja I za cerku kralja Vukasina, princezu Oliveru. Srpski velikas Radoslav Hlapen, koji je drzao grad Kostur i najjuznije oblasti tadasnje Srbije dao je svoju kcer Marku Kraljevicu za zenu. Osim ovih oblasnih gospodara, uz Mrnjavcevice su bili i njihov vazal sevastokrator Vratko, koji je vladao u oblasti danasnjeg Preseva, i Dubrovcani, kojima je kralj Vukasin bio izuzetno koristan u borbi sa Nikolom Altomanovicem. Nikola Altomanovic bio je sinovac Vojislava Vojinovica i sin Altomana Vojinovica. Posle smrti svog vrlo mocnog strica, on je najpre podelio njegovu prostranu oblast sa svojom strinom, Goislavom Vojinovic, a zatim je sam prezeo kontrolu nad teritorijom zapadnog i jugozapadnog dlea Carstva ugrozavajuci najvise Dubrovnik. Uz njega je bio samo knez Lazar, koji ce mu kasnije doci glave, ali u to vreme obojici su najveci rivali bili Mrnjavcevici.
Sam sukob sa Turcima nije bilo nikakvo specijalno vizionarstvo brace Mrnjavcevic. NJihove oblasti, posebno Serska oblast, koja je u doba despota Ugljese dozivljavala najveci procvat, bile su prve na udaru azijatskih osvajaca. Talentovanost su, medjutim, braca Mrnjavcevic pokazala cinjenicom da su upali na teritoriju koju su tada kontrolisali Turci i tu ih izazvali na bitku umesto da su cekali osvajaca na svom posedu i samo se branili.
Turci su u to doba vec zakoracili u Evropu, najpre kao najamnici Jovana Kanatikuzina, pretendenta u borbi za vizantijski presto, a zatim i samostalno. Iskoristili su jednu elementarnu nepogodu. Naime, sredinom XIV veka Vizantiju je pogodio razoran zemljotres, a stanovnici Galipolja su jedno vreme napustili svoje domove. Turci su zaposeli Galipolje pre povratka starosedelaca i na taj nacin trajno se domogli evropskog kopna. U narednih par decenija uspeli su da zauzmu Jedrene i nekoliko znacajnih gradova na teritoru danasnje Bugarske. Vizantija je tada bila izuzetno slaba i svedena na svega nekoliko enklava kao sto su Carigrad i Solun. S obzirom da je za osvajanje tih utvrdjenih gradova bila neophodna jaka flota i da je Turci tada nisu imali, oni su se okrenuli lokalnim pljackaskim pohodima. Ovi pljackaski pohodi lokalnog karaktera najvise su pogadjali oblast despota Ugljese. S obzirom da ih je neposredna turska opasnost ugrozavala njihove ambicije uperene protiv ostale srpske vlastele na severu, Mrnjavcevici su se okrenuli spremanju vojske za odsutni sudar sa Turcima.
Pouzdano se zna da je na Marici 1371. godine krvarila samo vojska brace - kralja Vukasina i despota Ugljese. Cak nema podataka da su u njoj pomoc pruzili ni njima bliski velikasi. Balsici su bili radi da pruze pomoc, ali njima pozicije u Zeti usled stalnih sukoba sa Nikolom Altomanovicem nisu bile tako sigurne da bi mogli da sa nekim odredom vojske napuste maticnu oblast. Stavise, nakon pogibije kralja Vukasina, DJuradj I je raskinuo brak sa Oliverom i vratio je njenom bratu, Marku Kraljevicu. Za sevatokratora Vratka nema podataka da je uopste bio ziv u doba Maricke bitke, a za Radoslava Hlapena ima da je sasvim sigurno bio ziv nakon marickog sloma. Sasvim je razumljivo da pomoci od Nikole Altomanovica i kneza Lazara nije bilo. Upravo suprotno, pogibija brace Mrnjavcevic kratkorocno je isla u korist ovoj dvojici velikasa, pogotovu ovom drugom koji je bio neposredno ugrozen.
Car Uros V nije uopste ucestvovao u pripremama za bitku. Vec tada on nije bio nikakav faktor u Srbiji. Poslednji dokument u kojem se on spominje je dokaz njegove nemoci. Bila je to jedna molba Venecijancima iz 1369. godine. U toj molbi car Uros V moli jednu stranu drzavu da zastiti grad u Srbiji - Kotor - od opsade Balsica posto on nije u stanju da to sam ucini. Kako ni Venecija nije bila u stanju da prekrati muke Kotoranima od izuzetno razorne opsade, grad je dosao pod zastitu Ugara izdvojivsi se na taj nacin iz srpske drzave nakon puna dva veka pod njemu zaista naklonjenim Nemanjicima!
U bitci na Marici 26. septembra 1371. godine tesko je stradala vojska kralja Vukasina i despota Ugljese, a njih dvojica su poginula. Iako to nije bilo sve sto je Srbija mogla da izvede pred Turke u to doba, ova vojna sila nije bila nimalo beznacajna. Smatra se da je to, posle Turaka, bila najjaca vojna sila na Balkanskom poluostrvu tada.
Sada bih pobrojao neposredne posledice maricke katastroge:
1. Najbolnije posledice odmah je pretrpela tada izuzetno znacajna i ekonomski i kulturno razvijena Serska oblast. Turci su odmah upali u nju i pokorili je.
2. Najsramnije posledice pretrpela je Vizantija. U srednjem veku svakako najznacajnija drzava na svetu, jedini legalni naslednik Rima i drzava koja je dugo vazila za uzor citavom pravoslavnom svetu postala je vec 1373. godine turski vazal. Neposredno pred Maricku bitku car Jovan V okrenuo se trazenju izlaza na Zapadu. On je papi nudio prelazak na uniju u zamenu za polazak katolika u novi krstaski rat, ovoga puta protiv Turaka. Posle marickog sukoba, on nije imao kud, okrenuo se saveznistvu sa Turcima.
3. Bugarska, kroz ciju su teritoriju Turci polako prodirali u Evropu, postala je, takodje, bugarski vazal.
4. Smrcu cara Urosa V (kraj 1371. godine) iscezla je najmocnija, najuglednija i najznacajnija srpska dinastija Nemanjica. Marko Kraljevic je posle smrti kralja Vukasina zvanicno krunisan za kralja i on je imao pravo na legalno nasledstvo srpskog prestola, ali niko od oblasnih gospodara nije priznavao njegovu krunu.
5. Smrcu brace Mrnjavcevic nastala je praznina kada je u pitanju mesto najznacajnijeg oblasnog gospodara na prostoru nekadasnjeg Srpskog carstva. Ovu prazninu vrlo brzo popunio je knez Lazar, koji je epicentar srpske drzavnosti pomerio na sever, u Pomoravlje. On je to te pozicije dosao, pre svega, zahvaljujuci crkvenoj podrsci. Patrijarha Spiridona (u filmu "Boj na Kosovu" glumi ga Mrgud Radovanovic) pridobio je posredovanjem u izmirenju Carigradske (vaseljenske) patrijarsije sa Srpskom patrijarsijom. Naime, patrijarh Kalist bacio je anatemu i na Srbiju i na Srpsku patrijarsiju nakon krunisanja kralja Dusana za cara i proglasenja Srpske arhiepiskopije za patrijarsiju. U vreme turskih osvajanja, ova anatema vise nikome nije koristila! Osim toga, knez Lazar je uspeo da, u saradnji sa kraljem Tvrtkom I, slomi vlast Nikole Altomanovica u njegovoj oblasti.
6. Turska opasnost postala je uocljiva svakome. Ali, u narednom periodu Turci su postajali sve jaci, a njihovi hriscanski protivnici na Balkanskom poluostrvu sve slabiji.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

O Marickoj bitci mnogo se pisalo, a pise se i danas.
Cinjenica je da je u to vreme cak i takva vojska kakva je bila samo njihova, a opet mnogi se slazu sa tim da je bila vrlo dobro opremljena i obucena, mogla da na neki vremenski rok omete dalje osvajanje Balkana i srpskih zemalja od strane Turaka.
Elem, ono sto je u ovom kontekstu bitno je razlog poraza, posto su brojcano i na mnoge druge nacine bili jaci od Turaka.
Da li je to bio nocni/jutarnji prepad na pijanu vojsku ili nesto drugo...pitanje je...
Posledice poraza na Marici su mnogostruke, ali mene konkretno zanima razlog tog poraza...

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Huski,
Vec sam napisao da je ta vojska koju su sakupili kralj Vukasin i despot Ugljesa bila, uz tursku vojsku, najjaca u to doba na Balkanskom poluostrvu. Dakle, brojnost i jacina nisu bili kljucni faktor srpskog poraza na Marici 1371. godine. Sta je osnovni uzrok katastrofe? Najlakse je reci da su bili pijani i razlareni. Mislim da cemo o tome moci samo da nagadjamo jer se tada nisu bas pisali detalji iz toka bitke.

• 1Ovo se svidja korisniku: worrior
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Postoje neke indicije da su Turci zatrovali nase tacke uzimanja vode i da smo se masovno porazboljevali od dizenterije.

Olako se prica o pijanstvu.

• 4Ovo se svidja korisnicima: worrior, miodrag, anbeast, ljuba
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hteo sam da naspisem nesto o bitkama koje su ispale najvece takticke vojne greske Srba u istoriji i da pocnemo od Maricke bitke jer dok je islo sve po loju greske se i nisu racunale ,poblem nastaje kada krenu porazi.
Svi znamo otprilike pricu koja je prati-pocetkom septembra 1371 godine Kralj Vukasin dok je logorovao pod Skadrom u pripremi za napad na Nikolu Altomanovog Vojinovica dobija poruku od brata Despota Ugljese da su Turci sa glavnicom vojske presli u Anadoliju i da je pravi trenutak da im udare sa ledja i osvoje Jedrene.
Na prvu loptu ovo i izgleda kao prilika i sansa da se zadobije laka pobeda i plen ako se gleda na pohod kao pljacku sto je rat bio [a i sad je ] u srednjem veku,ali ako je bilo misli o isteravanju Turaka sa Balkana to je bila utopija.
Verujem da je pljacka privukla Vukasina u pohod,dok se isteravanjem Turaka mozda zanosio Ugljesa jer su ga ugrozavali.
Ostatak price se takodje otprilike zna -na pola puta do Jedrena vojska najsnaznijih Srpskih feudalaca je zanocila i u kisnoj i olujnoj noci 26 septembra , prvo previdela tj nije cula ni videla a sigurno ni ocekivala prilazak i okruzivanje Turske vojske ostavljene da cuva Jedrene ,a u ranim jutarnjim casovima iznenadjena i ne postrojena,nespremna za borbu pregazena od te iste vojske.

Da zamislimo i da se ovaj napad Turaka nije dogodio i da je vojska dosla do Jedrena,malo toga bi osim pljacke okoline grada moglo da se uradi ,mada ni to netreba zanemariti kao Vukasinov motiv.

Pre nego nastavim da iznesem procenu brojnosti vojski
Vukasin-Ugljesa oko 15 000 vojnika [nije mogla da bude veca od vojske Decanskog kod Velbuzda1330,u to vreme samo Francuzi mogu da sakupe vojsku od 25 000 u svoj Evropi, a Englazi u vecini bitaka u 100godisnjem ratu imaju 10 000 vojnika a vecinom i manju]
Turci-oko 8 000 vojnika ostavljenu da cuva Jedrene[oko 30 000 vojnika u Anadoliji]

Scenarijo 1-plackanje okoline grada i brzo povlacenje sa zadobijenim plenom je najlogicnije ponasanje izbegavajuci vracanje glavnice Turske vojske koja bi ih sustigla zbog sporog kretanja Evropskih vojski u marsu a tek natovarenu plenom ili hvatanja na spavanju na istom mestu.

Scenario2-pokusaj opsade koji ne bi uspeo jer srpska feudalna vojska nije bila vicna opsadama velikih utvrdjenih gradova a odnos opsadne vojske od 15 000 u odnosu na branioce 8 000 ne daje im nikakve sanse,postoji rizik vracanja glavnice Turske vojske i sigurna propast.

Scenarijo3- eventualno osvajanje Jedrena bi sigurno smanjilo vojsku na 10 000 vojnika i kad bi se vratila glavna Turska vojska ,bez logistike i pojacanja koja feudalna vojska nije ni imala doslo bi do sigurne propasti.

Realno osim brze pljacke i povlacenja ovaj pohod nije imao nikakve logike a pre toga obezbedjivanje sigurnog prenocista da ti se ne dogodi sto se i dogodilo.I on bi sigurno izazvao napad glavne Turske vojske u pravcu Sera kad bi se vratila iz Anadolije kao reakciju na upad.

Kralj Vukasin je prvo trebao da sredi prilike u Raskoj posle pobede na Kosovu nad koalicijom Cara Urosa ,Nikole i Lazara 1369 godine i osvoji pomoravlje ,Rudnik i podrinje.Sebe da proglasi Carem i sakupi jaku i snaznu ujedinjenu feudalnu vojsku od 20 000 vojnika i vise,da bi mogao da pobedi glavne Turske snage u odlucnoj bici.Samo pobeda nad glavnim Turskim snagama donosi ozboljne posledice za Osmanlije.
Posle takve pobede je mogao da krene na Jedrene i sa njegovim osvajanjem ozbiljno da zapreti Turcima izbacivanje sa Balkana.
Ovako njegov pohod je ispao prilicno naivan i nelogican a posto tema govori o posledicama,posledice neuspeha i sada osecamo.

• 1Ovo se svidja korisniku: SVEVID
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 15 Dec 2015 9:35

Odlicno napisano, po obicaju nikoga ili malo nas zanima...ima jos dosta pitanja...na primer zasto je Vukasin, naprasno krenuo 700km za Jedrene? Kojim putem je isao, da li je isao u usiljeni mars, i koji mu je cilj bio? Mnogo pitanja, a mrsavi odgovori....Vukasin nije bo glup, ni idiot, pa da odmah skoci da bije turke...nesto se tu desavalo da mi sada imamo potpuno iskrivljenu sliku...

1. Da je terao vojsku kor gudiru i planine, ili je isao rimskim putim. Ako je to radio, onda je morao, negde da skrene i da prodje kroz kanjone i da dodje na Maricu, sa Severne strane, a ne pored Jedrena, pa da nastavi na Sever? (gde je bio rimski put).

2. Neko trovanje, li izdaja mi zvuci vise relevantno, ili mozda i umor, ako je naterao vojsku da pesaci 50 kil taj dan. Da li je nosio tesko nauruzanje, katepulte za osvajenje gradova? Da li je krenuo samo sa konjicom? Pa da moze da bezi?

3 .Zasto bi postavio vojsku pored MERICA, DA NEMA GDE DA BEZI, pa imao je valjda i savetnike?To idiot ne bi uradio, ako je znao da je vojska turaka blizu?

4 Kkao se Marko izvukao? Takav jednan junak da ne ode na taj pohod? Ili njegova braca? Ko da im zabrani? Otac?

Nasa crkva je samo Nemanjice podrzavala, i nekad se pitam da mozda i lik Marka, je jedna vrsta bunta protiv Crkve..Cak i Lazara, smatraju Nemanjicem..A Vukasin je za Lazara u vreme dusana bio daleko ispred.

Negde sam procitao da se Marko suprotavljao turcima i primio vazalstvo tek 1385, a to je 15 godina posle Maricke bitke...a ne kako se privobitrno pisalo vec sledece godine....dosta pitanja malo odgovora...

Jos nesto, ako je podigao vojsku u Skadru, a ima 700 kil vazdusne linije, a preko 1200 kopnenim putem, njemu je trebalo da stigne do Jedrena oko 40-50- dana..ako je vojska dosla iznurena, ili je uhvatila dizenterija i kako vec...sto onda ocekivati....Zasto je krenuo na put, je po meni vece pitanje,,,mozda je Despot Ugljesa imao neke poruke Viznatije, obecanja, ili tako nesto...steta sto necemo saznati

Dopuna: 15 Dec 2015 9:41

put koji je mozda izabrao je na jedno 100km, pre jedrena ima skretanje kroz kisuru, gde je i momcilov grad, a je mozda tuda presao severno ka pristupu Jedrenu sa Severa...idite na google earth pa vidite o cemu pricam, i kako kazu ti se se sve vojske spojile, verrovatno dragaseva i viukasinova...da li su ih turici isto vece napali, a da nisu obezbedili dobre patrole, ili sta vec...ali opet imam rezerve, jer vukasin nije bio pocetnik u ratovima vec je vojevao....sve mi lici na neku izdaju, trovanje, bolest, pa cak i odnos nasih vojnika i turaka...ako je pokrenuo vojsku iz skadra, Turci su preko spijuna i golubova mogli da vec posle nekoliko dana pocnu da dovlace konjanike i najmnike...kako na to Vukasin nije obratio paznju? Pre polaska, a kao sto rece neko pre, sta je njemu bio cilj, da ih popljacka, pa da bezi, sa teskom vojskom....Da pravi oboruc oko Jedrena, i da ceka da dodju turci...Jedno sto vodim je to da je cela Armija bila brza konjica, koja je moga brzo da se povlaci i napada...onda ,ako je tkoa, kako je doslo da spavanja, i opustanja i da se svi skupe u jedan kamp...

Dopuna: 15 Dec 2015 9:47



Dopuna: 15 Dec 2015 9:49

da li neko zna u istoriji srba, da je neko pokrenuo veliku vojsku, da ode 1200 kil daleko da ratuje?

Dopuna: 15 Dec 2015 9:58

Ako je po postavci isao rimskim putem, a to bi mu bilo najjednostavnije, i najlakse, sacuvao bi i svezinu trupa i snabdevanje, a ako je krenuo po gudurama, i kanjonima, nije ni trebao da stize u Jedrene, jer bi vojnici bili na izmaku snage....Ako je bitka bila 28 sep, on je morao vec 15 avgusta da krene iz Ohrida, da ne govorom o patrolama i predhodnici itd....nije mi jasno, o cemu su ovih zadnjih 100 godina pisali istoricari, ako nisu se dotakli toga...kako prebaciti silnu vojasku na 1000 kil od baze, a da to ranije nikada nisi radio? Neko ti zatruje izvor, i pocrka ti vojska

• 2Ovo se svidja korisnicima: mikrimaus, Pera Ždera
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Да ли неко може да наведе изворе својих информација?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Neverujem da bi se Kralj Vukasin i Despot Ugljesa usudili na rizican potez kretanja na Jedrene a da nisu imali sigurnu dojavu i tip ili obecanje od Romeja iz Konstantinopolja,da ce preduzece da im uspe bez velike opasnosti.
Bitke su se u srednje veku veoma vagale i zato i nisu bile ceste,bar one presudne.
Despot Ugljesa je imao dojavu gde je glavnina Turske vojske i brzo zeleo da iskoristi priliku koja mu se po njemu ukazala.
Sa ove danasnje tacke gledista deluje da se precenio i da nebi uradio nista i da je vojska dosla do Jedrena.
Sto se tice puta kojim je isao ,to je sigurno glavni put koji je postojao jer se oni nisu krili vec su bili sigurni u svoju snagu.
Bio je to usiljeni mars od 30-50km na dan.

Turci bi se kad tad vratili sa glavnicom snaga i opet bi moralo doci do nekog boja na Kosovu u kojem je trebalo pobediti istog protivnika koji je imao istu taktiku i brojnos kao na Kosovu 1389.

A da bi se oni pobedili moralo bi da dodje do promene feudalnog sistema u zemlji,tj da se omasovi pesadija i naoruza narod.To nije bilo u planu tadasnje Srpske vlastele koja je to strogo kontrolisala.
To kasnije nije uspelo mnogim srednjevropskim drzavama poput Madjarske i Poljske.

Sve je to opisao i predlozio sta da se protiv Turaka radi Konstantin Mihailovic,ali zato je bilo potrebno promeniti sistem i taktiku feudalnog ratovanja a to je islo sporo,sve do 1683 - Beca

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

SVEVID ::Neverujem da bi se Kralj Vukasin i Despot Ugljesa usudili na rizican potez kretanja na Jedrene a da nisu imali sigurnu dojavu i tip ili obecanje od Romeja iz Konstantinopolja,da ce preduzece da im uspe bez velike opasnosti.
Bitke su se u srednje veku veoma vagale i zato i nisu bile ceste,bar one presudne.
Despot Ugljesa je imao dojavu gde je glavnina Turske vojske i brzo zeleo da iskoristi priliku koja mu se po njemu ukazala.
Sa ove danasnje tacke gledista deluje da se precenio i da nebi uradio nista i da je vojska dosla do Jedrena.
Sto se tice puta kojim je isao ,to je sigurno glavni put koji je postojao jer se oni nisu krili vec su bili sigurni u svoju snagu.
Bio je to usiljeni mars od 30-50km na dan.

Turci bi se kad tad vratili sa glavnicom snaga i opet bi moralo doci do nekog boja na Kosovu u kojem je trebalo pobediti istog protivnika koji je imao istu taktiku i brojnos kao na Kosovu 1389.

A da bi se oni pobedili moralo bi da dodje do promene feudalnog sistema u zemlji,tj da se omasovi pesadija i naoruza narod.To nije bilo u planu tadasnje Srpske vlastele koja je to strogo kontrolisala.
To kasnije nije uspelo mnogim srednjevropskim drzavama poput Madjarske i Poljske.

Sve je to opisao i predlozio sta da se protiv Turaka radi Konstantin Mihailovic,ali zato je bilo potrebno promeniti sistem i taktiku feudalnog ratovanja a to je islo sporo,sve do 1683 - Beca

Ima jos nesto, 1352, je bila bitka, na strani Jovana V, gde je dusan posleo 6,000 konjanika, i koja se odigrala, jedno 20 km juzno od Jedrena ( sa iste strane Marice)....isto je bilo da su prespavali jedan pored drugoga, i da u zori su se onako sanjivi pobili.....u toj bitci komandanat je bio vojvoda, zaboravio sam ime, koje je sahranjen na Treskavicu, pored Prilepa....hoce da mi neko kaze, dao on nije pricao sa svojom zupanom, sta se desilo, .....da onda Vukasin ponavlja priicu posle 20 godina...a i tada smo doziveli nevidjenu klanicu.....Ne sve, ali to ne......Pre bih rekao da je bila izdaja, prevara GRka, i da su zato uspeli da prezive i da postanu vazali,,,jer ako ce mo islreno, do 1394 godne, nista se tamo nije desavalo, dok su turci nadirali oi Bosni? Kako? Tek je tada, Bajazit napravio opsadu. Neka kombinacije, prevare, trovanja itd...da Vukasin, legne da spava, a pre 19 godina je dozivljena katastrofa je malo cudno...prosto mi je neverovatno da ama nista nema od izvora, osm ISAIJE...Mi tamo jesmo dozveli poraz, katastorfalan, ali dok se prica o povorci Lazara do Ravanice, i Kralj i despot kao da su kriminalci.....po meni to je ta crkvena doktrina, Nemanjica, koja je mozda spasila i crkvu i veru, ali se prerano opredella, a nije bilo koga da zameni Careve, alo to je druga tema....citam iz za Jovana V, oslepio je Andronika, pa saradjivao sa turcima, sve pravi GRCI...za njih smo male BEBE
I stalno se pitam, da li je vizantija, osecala veci strah od Vukasina ili Turaka...ispade da su dobro kalkulisali, barem jedno 70 godina unapred. Despo Ugljesa je slivao novac Svetoj Gori od Vatopeda, Hilanadara, Simonpetre, pokusavao izmirelje crkve...pa me to navodi da si imali neki i dogovor, mozda da zajedno ratuju...i da se bas na Marici odvila nevidjena zavera, u kju je upao Vukasin....JOs nesto, prilazi je Marici sa Severa, znaci bio je obazriv....da ima samo jedan dokumnet o Vukasinu, je sigurno nesto sto je bilo namerno skanjano! Prosto je neverivatno da je Despot Ugeljsa, pratio takvog coveka, a isti je davao bogatstva, manstirima....dok su se ubijali medju sobom, jedan drugome vadili oci, Vukasinova deca, se nisu tukla izmedju sebe...i to pokazuje neko obrazovanje....Kako to da niko od istoricara to na zapazi i napise? pa i ta prica Orinija z 1368, kada je na kosovu Vukasin razio Nikolu altomonovica, a Lazar pobegao, m je cudna, da 1371 Vukasin dize vojsku zarad Nikole altomanovica, a Lazar? Njego nema na spusku, pa dolaz u skadar, i kao menja odluku u sekundi jer mu stigao tefter...daje ljudi, malo razuma razmislte...sot nije Vukasin napujdao i pomogao Nikolu altomnovica? pa IDIOTU bi bilo jasno da je decko impulsivan, a da je Lazar ambiciozan.....sve freske lazara imaju kraljvski simbole, krina, zezlo...a bio je stavilac?....ne nego stavlja svoku vosku da se bije sa Nikolom, da bi je oslabio, protiv Lazara.

Za kraj, pa i da smo dobili bitku na Marici, i da je prezivelo 1000 konjanika, sta bi sa tim Vukasin radio? Koga bi uplasio od lokanih vladara?

U celoj toj zbrci, Lazar je igrao jednu prefidnu ulogu, ambicioznu, i sto vise citam Nikola Altomanovic mi je simpaticniji...

I jos nesto, da Vukasin od 1355 do 1371, cinculira punih 16 godina a bio je toliko amiciozan..Imao je novca, rudnike, glavne gradove, vojsku, a da nista nije napravio i jedan manastir osrim u susici....ajte ljudi malo da pricamo o takim stvarima, a ne kao papagaji

• 3Ovo se svidja korisnicima: SVEVID, AS, anbeast
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Problem koji ovde vidim je u tome što se sukobi velmoža među pripadnicima istog naroda posmatraju kroz njihovu pripadnost istom (našem) narodu. Prvo i osnovno je da zaboravite na nacionalizam u srednjem veku. Drugo treba shvatiti da je to upravo bio mehanizam za ujedinjenje, mislim na satanizovanje podela među vlastelom, ali to se dešavalo dosta kasne gotovo kod svih naroda tokom procesa razvoja nacionalne svesti. Nikako ne opravdam porodične ratove, ali treba to posmatrati kao uobičajenu pojavu u celom svetu. Danas se ljudi dele oko političkih opcija ili uređenja države. Posledice nisu uvek benigne.

U moje vreme dok sam bio đak način na koji se prenosila istorija bio je nakaradan. Toliko toga sam naučio posle da mi je žao što sam uopšte morao slušati taj predmet. Niti su Turci bili toliko brojni, niti toliko dobri ratnici, koliko su napravili sistem koji im je omogućio regrutovanje većeg broja vojnika, te bolje raspolaganje postojećim resursima i prilikama. Često te vojske nisu bile bolje obučene i kvalitetnije od evropskih. Grubo govoreći njihove vojske su imale dva lica. Dobro opremljene i utrenirane vojnike i topovsko meso koje je tu bilo najčešće radi plena i eventualno slave. Korišćeni su često za zastrašivanje lokalnog stanovnišva. Ratovi nisu samo bitke. Turci, pogotovo posle pada Carigrada, kako je jačala njihova moć razvili su sistem u kojem je postojala daleko veća klasna mobilnost u odnosu na rigidnu Evropu. Verovatno nikad nećemo saznati ni približno tačan broj hrišćana i pokrštenih koji su doprineli jačanju Osmanlija i njihovoj ekspanziji. Tek nakon pojave kuge i odumiranja velikog broja stanovništva u Evropi, po prvi put su ljudi mogli preći u višu klasu. Cena rada je značajno porasla, jer je potreba za radnom snagom premašila njenu brojnost. Samo pojava kuge u talasima, te njen uticaj na Evropu nije obrađen adekvatno dok sam slušao nastavu. Zatim napori svih naroda i bitke, makar da su se spomenule, koje su vođene protiv Turaka. Nisu oni samo na Kosovu 1389 dobro iskrvarili. Evropu su kasnije zadesili vrlo krvavi verski, građanski ratovi u XVI i početkom XVII veka. A što je sve išlo u prilog Turcima.

Naš otpor nije odmah slomljen. Mi u razgovoru možemo u dve sekunde preskočiti od Maričke bitke jedno 100 godina do definitivnog pada, mada ni tada nije otpor u potpunosti ugušen, ali to ne znači da su tih 100 godina trajali 2 sekunde.
https://en.wikipedia.org/wiki/Ottoman%E2%80%93Hungarian_Wars
https://en.wikipedia.org/wiki/Battle_of_Nicopolis
https://en.wikipedia.org/wiki/Battle_of_Karanovasa
Ovde je Marko Kraljević postradao kao turski vazal, sluga. Velika junačina verovatno samo u narodnim pesmama. Da mi je znati s kojim ciljem su nastale ...
https://en.wikipedia.org/wiki/Battle_of_Rovine
https://en.wikipedia.org/wiki/Battle_of_Ankara
Kasnije ...
https://en.wikipedia.org/wiki/The_Night_Attack
https://en.wikipedia.org/wiki/Battle_of_Varna
https://en.wikipedia.org/wiki/Battle_of_Kosovo_%281448%29