offline
- yrraf
- Legendarni građanin
- Pridružio: 03 Jan 2012
- Poruke: 2503
- Gde živiš: Loznica Srbija
|
- 11Ovo se svidja korisnicima: trutcina, A.R.Chafee.Jr., vathra, pein, jazbar, ILGromovnik, Dorcolac, GreenMan, |_MeD_|, ssekir75, amstel
Registruj se da bi pohvalio/la poruku!
Skoro sam popričao malo detaljnije sa jednim prijateljem koji je iz Bolivije i njegova familija i dalje živi tamo i pravo da vam kažem stvari su mi sada manje jasne nego pre tog razgovora. On je žestoko protiv Moralesa, Kube, Venecuele, pa i novog meksičkog predsednika. Tvrdi da je Evo upropastio ekonomiju, uništio proizvodnju gasa i dao rudnike Kinezima a rudari rade pod užasnim uslovima. Da je glavni biznis proizvodnja kokainske paste u ruralnim područjima od strane autohtonog stanovništva i da Moralesove veze sežu sve do Sinaloa kartela. E sad, ja sve uzimam sa rezervom, pa sam tako pogledao statistiku i realno njima je ekonomija rasla. Ništa manje nego pre Moralesa, tako da mi je priča o propasti malo šuplja. Za koku verujem da je istina ali to nikakve veze nema sa levicom ili desnicom to tamo sve vlade rade. Meni se čini da je ovde po sredi opet sukob bogatih i siromašnih i autohtonog stanovništva protiv doseljenika. Moj prijatelj je otprilike pripadnik više srednje klase, otac mu je profesor, španskog su porekla i imam osećaj da je njegov animozitet prema Moralesu u velikoj meri baziran na klasnim i etničkim podelama. Sa druge strane, da se razumemo, ja ne mogu da shvatim da neko želi 4 predsednička mandata zaredom. Da je zlatan, ja bi bio protiv njega tako da i sa te strane razumem, ali je čudno što njegova kritika nije usmerena u tom smeru nego konstantno ide ta priča protiv levice, socijale za siromašne (jer to jelte ubija ekonomiju) i sklonosti starosedelaca da proizvode koku. Sve u svemu nešto što sam video u svakoj državi Južne Amerike. Ogroman sukob ekstremnih ekonomskih levičara i istih takvih desničara.
Drugo zanimljivo iskustvo je bila moja nedavna poseta Kubi. Prvi šok je stepen inkluzije žena u društvu. Neverovatno, više je bilo žena carinika i policajaca nego muškaraca. Embargo ostavlja duboke tragove. Mali broj automobila, vrlo starih. Stekao sam utisak da nije problem što ljudi nemaju novac, nego im ne daju da uvoze mnogo verovatno da pare ne odu iz zemlje. U Havani, prazni rafovi prodavnica, po 4-5 artikala, cena za domaće smešna ali izbor nikakav. Hrana u hotelima loša ali ima poprilično finih restorana i kafića i puni su. Ko u njima sedi i kakve su cene za domaće ne znam, za turiste je skuplje nego u BG. S druge strane, državne bolnice i univerziteti su ogromni za južnoameričke pojmove. U poređenju sa Meksikom npr. dostupnost dobrog zdrastva i obrazovanja je neuporedivo viša iako je ekonomija mnogo slabija. Život izvan Havane, mi smo bili u nekom ruralnom kraju je čini mi se ok u poređenju sa sličnim ekonomijama u okruženju. Kada uporedim kuću i okućnicu prosečnog farmera na Jamajci i Kubi, Kubanci drastično bolje žive. Svi imaju neke male zidane kuće koje vrv. gradi država, proizvode sebi hranu, državi duvan i rum i još uzmu koji dinar od turizma. Čini mi se da bolje žive nego ljudi u Havani. Da se razumemo, daleko je to od dobre države, samo kada stavim za poređenje Jamajku i Kubu (kapiram da su tu po GDP per capita) siromašni slojevi stanovništva (koji su u takvim državama uvek ogromna većina) žive mnogo bolje na Kubi. Dobijaju ipak mnogo veći deo tog mršavog kolača. Bezbednost je neuporedivo bolja, školstvo, zdravstvo pa i javna infrastruktura takođe. Na Jamajci opet imaš klasu bogatih koja živi bolje nego bilo ko u Srbiji, neretko vidiš skupe automobile, golf terene i sl. i u najzabačenim gradićima, ali opšta populacija živi užasno. Državne bolnice, škole to je toliko primitivno da čovek ne može da poveruje.
Sa druge strane Meksiko, u kome sam proveo najviše vremena je definitivno finansijski mnogo bolji. Razlike između bogatih i siromašnih su ogromne za naše pojmove ali ipak bolje izbalansirane nego u ostalim državama. Postoji i državno zdravstvo i školstvo ali jeste poprilično skromno za naše pojmove. Sa druge strane privatne bolnice i fakulteti su nešto što se retko kod nas može videti. To sve izgleda vrhunski ali i košta jezivo puno. Mesec dana na jednom od tih privatnih univerziteta je 1000$, plata nižeg menadžera u hotelu je 300$. Znači čisti elitizam. Državni univerzitet, kažu jedan od boljih u zemlji, ceo građevinski fakultet je zgrada koja je tri puta manja nego bilo koja osnovna škola u Beogradu. Sve mi je bilo jasno.
Izvinjavam se što sam nabacao ovako svega ali možda je zanimljivo da se malo sagleda šta je to Latinska Amerika da bi bolje razumeli političku situaciju tamo.
|
