"Nova" istorija Kosova i Metohije, 2009-2021. godina

• 2Ovo se svidja korisnicima: Slobodarko, radicr
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

У дубинама Газивода непроцењива ризница српске културе

Језеро Газиводе, осим што је од стратешког значаја за опстанак и развој Срба на Косову и Метохији и једна од кључних тачака у преговорима Београда и Приштине, представља и непроцењиву ризницу српске културне и историјске баштине.

Наиме, испод вештачког језера које је настало у котлини Ибарског Колашина почетком седамдесетих година када је исељено и потопљено 14 насеља, а са њима и остаци двора чувене српске средњовековне краљице Јелене Анжујске, кула звонара из 13. века, две средњовековне цркве, девет римских некропола, као и други споменици који сведоче о средњовековној, али и много даљој историји тог тла.


Све то је само део археолошког налазишта на дну језера Газиводе, које са тимом домаћих и међународних стручњака истражује уметник и редитељ Душан Јововић, који снима документарно-играни филм Газиводе, путевима Јелене Анжујске.

Јововић каже да је ово прво велико археолошко истраживање на Косову и Метохији, након оног које је још од 1927. године спровео Радослав Грујић, када су у рушевинама Манастира Светих архангела у Призрену пронађени посмртни остаци цара Душана Силног и пренети у Цркву Светог Марка у Београду.

У захтевном научноистраживачком подухвату у последње четири године учествовали су и подводни археолози Руског географског друштва, који су са опремом вредном три милиона евра снимали дно језера, дугачко 30 километара.


„Желео сам да укажем на то шта имамо на Косову и Метохији с обзиром на то да наш народ врло мало зна о наслеђу које имамо у покрајини, док други, чини ми се, то боље знају. Имао сам прилику да разговарам са јерусалимским патријархом, који ми је рекао: 'Срби, Косово и Метохија није ваше, оно вам је дато од Бога на чување', и то најлепша реченица коју сам чуо о овом простору“, каже Јововић.

На више од 16 локалитета на дубини до чак 60 метара, рониоци археолози открили су остатке четири средњовековне цркве, кулу звонара из 12. века, која је висока седам метара, неколико римских некропола...

„Пронашли смо и српске куће из 19. века које су остале нетакнуте. Невероватно је кад уђете у куће и видите да је остао сав намештај, чак и дрвене колевке, што говори којом су брзином напуштали своје куће бежећи од Турака“, испричао је Јововић за Танјуг.


У дубинама Газивода су и остаци двора краљице Јелена Анжујске, жене краља Уроша Првог и мајке краљева Драгутина и Милутина, на којем је отворила прву „школу за даме“ у Србији.

Јововић подсећа на значај краљице Јелене Анжујске, која је прва имала титули „силни“, а чија је задужбина Манастир Градац, као и бројне католичке и православне цркве и манастири.

„Била је владарка која је изнела културу са двора и у време када је жена рецимо била монета у Великој Британији, урадила је нешто невероватно – отворила је 'школу за даме'“, прича Јововић.

Не спори данашњи значај језера Газиводе за српски народ на Косову и Метохији, али указује на мањкавости одлуке да се потопи котлина препуна археолошких налазишта непроцењиве вредности за српску културу, због изградње бране и акумулационог језера.

Тада је из Ибарског Колашина исељено је више од хиљаду Срба, а многа села, куће и имања остали су под водом.

„То је урађено намерно и организовано у великој брзини, уз непотпуне дозволе Завода за заштиту споменика културе. Акцији су се тада прикључили и Албанци, а без озбиљне припреме терена урађена је документација да би се тај простор потопио. Тих 14 искључиво српских насеља су принудно и великом брзином расељена, али не у Приштину или Пећ, већ у Краљево, Крагујевац или Смедерево“, напомиње Јововић.


Изразио је наду да ће филм Газиводе, путевима Јелене Анжујске бацити ново светло на овај локалитет, а на питање да ли се могу сачувати пронађени археолошки остаци, Јововић каже да постоје технике конзервације, рестаурације и извлачења из тих налазишта, али да су због ситуације на Косову и Метохији потребни велики стручни тимови и улагања.

„Србија, нажалост, не располаже техником нити има искуства у подводној археологији, али надам се да је ово почетак њеног развоја. Међутим, није потребно све то ни извлачити, постоје широм света локалитети под водом који су заштићени као светска културна баштина“, објашњава Јововић.

У Јововићев пројекат укључени су Музеј Српске православне цркве, Музеј Херцеговине у Требињу, Републички завод за заштиту споменика културе и Медицински факултет у Београду, као и велики број историчара, археолога и професора са Филозофског факултета.

Директорка Дома културе у Зубином Потоку Андријана Живановић подсећа на предање о томе да је краљ Урош због Јелене Анжујске засадио Долину јоргована, од данашњег Краљева до Брњака, како би на достојанствен начин дочекао своју краљицу.


„Управо простор на којем се завршава та прича јесте Ибарски Колашин, конкретно Брњаци, место које је Јелена Анжујска изабрала за одмор и молитвено тиховање где је на крају умрла“, прича Живановић и додаје да се последњих 20 година одржава и манифестација „Дани јоргована“.

Према њеним речима, Јелена Анжујска, која је из католичанства прешла у православље, као српска краљица учинила је много за српски народ, а посебно за Ибарски Колашин, где је отворила прву школу за жене на Балкану.

„Та школа је била основана на двору који је потопљен, а чији се остаци назиру када се језеро повуче у великој мери. Тај локалитет је остао неистражен, а надамо се да ћемо кроз филм о Јелени Анжујској сазнати више о потопљеном културном и историјском благу“, каже Живановић.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Данас у Дневнику Н1 неки шиптарски политичар из Прешева каже да они траже прикључење тзв. Прешевске долине "Косову" и да ће у супротном за 5-10 година сви иселити. И они признају да време ради за нас, само што наша власт ради против нас.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 1Ovo se svidja korisniku: amaterSRB
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Извештавање наших слободних медија на којем би и Гебелс позавидео са све намештеним коментарима "случајних пролазника". Не знам да ли је ово просто незнање или манипулација али на мапи су означили 4 општине на северу КиМ које би се вратиле под нашу контролу а означена је територија целе старе општине Косовска Митровица (350 км2) уместо нове општине Северна Митровица која је 30 пута мања (11 км2). Било је већ таквих мапа у Информеру и сличним ... па не верујем да је случајно. И ово поређење са јужним Тиролом нема везе са животом јер Италијани ни за време Мусолинија нису покушали да етнички очисте Немце, а уз то такво решење не нуди Србија "Косову", него "Косово" Србима не северу, и то је заправо ЗСО дакле једно велико ништа. [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 3Ovo se svidja korisnicima: Levi, amaterSRB, Eyes Wide Shut
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ma od cele ove priče nema ništa. Nema sile da ideju o razmeni teritorija neko proda narodu u Srbiji a izgleda teško i na Kosovu.
Meni samo jedna stvar nikako ne ide u glavu, konstantno slušam, naročito iz regiona, kako bi izmena avnojevskih granica bila izvor novog rata.

Pa granica je izmenjena 2008.-e rođaciiii!!!

Kosovo je pokrajina u Srbiji pa je njegova nezavisnost isto što i nezavisnost Krajine ili RS. I zašto niko iz Beograda ne reaguje na takve opaske? Otkad se to Kosovo tretira kao republika iz SFRJ? A čak ni republike nisu imale pravo otcepljenja jer nisu bile nosioci suvereniteta. Prevedeno na jezik običnog naroda, republike su obična administrativna izmišljotina ilegalne političke partije iz 1943.-e godine jer nisu one formirale Jugoslaviju 1918.-e pa je ne mogu ni razbijati. Jugoslaviju su formirale dve nezavisne države Srbija i Crna Gora koje su unele svoju teritoriju u tu zajednicu i južnoslovenski narodi iz Austrougarske organizovani u privremenu državnu tvorevinu zvanu država Hrvata Slovenaca i Srba i to bez Bačke, Banata i Baranje koji su se priključili direktno Srbiji i Srema koji je to učinio nešto kasnije ali isto pre ujedinjenja. Pored njih još se jedino BIH može donekle definisati jer je anektirana od strane AU pa se može definisati koje bi joj bile granice i šta je unela u Jugoslaviju. Ostatak teritorije se morao deliti između tri etničke grupe koje su nosioci suvereniteta te teritorije: Hrvata, Slovenaca i Srba. Pogodite ko je u toj podeli ostao kratak i kome su pored toga još uzeli Baranju koja se pripojila Srbiji i nema veze sa Hrvatskom i Makedoniju koja je isto kao deo Srbije ušla u Jugoslaviju. Pa je i to malo pa je eto i Kosovo sad odjednom dobilo status republike bez ikakvog osnova. Kako nismo imali mozga da 1918.-e po modelu Vojvodine demokratski pripojimo sve srpske teritorije Srbiji, pa tek onda tako jasno definisanu zemlju uvedemo u federalnu Jugoslaviju sa čistim računima? I dan danas kunem Karađorđeviće što to nisu uradili. Toliko krvi, toliki životi, ceo vek borbe za modernu srpsku državnost protraćen zarad glupave titule koja im je ionako potrajala jedva 20 godina. Mislim da je to jedna od najvećih političkih tragedija u istoriji čovečanstva.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Jedna interesantna stvar koja je prosla manje vise neopazeno po našim medijima, kojeg svega ostalog doliva ulje na vatru kd njih a to je Čekuov spisak veeterana učk, po kojim ih ispada mnogo manje od priče koja je i kod njih i kod nas tada pre 20 godina išla, da imaju dole preo 30.000 ljudi pod oružjem. Na ovom spisku kolio sam shvatio nisu svi njihovi učesnici bitke na Košarama, što je i logično jel tu dobar deo činili pripadnici regularne albanske vojske, njihovi dobrovoljci iz zapadnih država i amerike u atlanskoj brigadi i plaćenici...


Vidi se da ih najviše bili u takozvanoj operativnoj zoni "Lab" koja koliko se sećam obuhvata opštinu Podujevo, deo opštine Obilić, Lipljan, opštinu Kosovo Polje, Prištinu... Ova zona Šala mu dodje Mitrovica, Vučitrn, Bajgora-Trepća, inače ime Šala dobila po plemenu Šala iz severne albanije koje naselilo taj prostor, Karadaku-Skopska Crna Gora odnosno kosovso pomoravlje...

• 2Ovo se svidja korisnicima: amaterSRB, djordje92sm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ni meni nije jasno čemu priča o Tirolu kad bi to značilo iz naše perspektive samo propuštenu šansu koju je Milošević trebao da ponudi Albancima na Kosovu umesto da onako rasturi postojeću pokrajinu i praktično ih stavi pred izbor ili da sami odu ili ih udalji iz sistema. Već posle toga priča o Tirolu iz naših usta nije imala smisla.
Sad kad se o tome priča to je zapravo ponuda države Kosovo Srbima na severu što bi značilo da mi ipak priznamo Kosovo kao državu. Ne možda zvanično ali u realnosti tako nekako. To bi onda bio drugi korak a ne prvi (nova država) samo čini mi se da naši ljudi ovo baš i ne očekuju. Većina kao da još uvek misli da mi nekom nudimo "Tirol" a ne da se nama nudi.

• 1Ovo se svidja korisniku: djordje92sm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^Toliko o "opštem" otporu Albanaca i posvećenosti otcepljenju. Ove su cifre smešne spram broja Albanaca na Kosovu.
Jedna stvar me isto buni. Zašto nikada na Kosovu nisu raspisali referendum o nezavisnosti?
Realno gledano ta njihova deklaracija i nema neku političku težinu. To je donela neka budi bog s nama skupština koja je vrv. birana na izborima gde je izašlo ispod 50% birača. Nije valjda da su se plašili da ne mogu dobiti većinu?
Cela ta priča oko Kosova je mnogo mutna. Ne može čovek da uhvati ni koliko ih ima, koliko je u inostranstvu, koliko ih i dalje uzima naše pasoše, a lično znam za takav slučaj, koliko je tačno Srba i gde žive, šta je sa pravom glasa raseljenih (ako se i oni broje procenat Srba sa pravom političkog delovanja dole je višestruko veći), gde su Goranci i druge etničke grupe lojalne Srbiji?
I pitanje svih pitanja, zašto niko iz vlasti u Srbiji ne postavlja ova pitanja međunarodnoj zajednici i privremenim institucijama u Prištini?

• 1Ovo se svidja korisniku: djordje92sm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

yrraf ::^Toliko o "opštem" otporu Albanaca i posvećenosti otcepljenju. Ove su cifre smešne spram broja Albanaca na Kosovu.
Jedna stvar me isto buni. Zašto nikada na Kosovu nisu raspisali referendum o nezavisnosti?
Realno gledano ta njihova deklaracija i nema neku političku težinu. To je donela neka budi bog s nama skupština koja je vrv. birana na izborima gde je izašlo ispod 50% birača. Nije valjda da su se plašili da ne mogu dobiti većinu?
Cela ta priča oko Kosova je mnogo mutna. Ne može čovek da uhvati ni koliko ih ima, koliko je u inostranstvu, koliko ih i dalje uzima naše pasoše, a lično znam za takav slučaj, koliko je tačno Srba i gde žive, šta je sa pravom glasa raseljenih (ako se i oni broje procenat Srba sa pravom političkog delovanja dole je višestruko veći), gde su Goranci i druge etničke grupe lojalne Srbiji?
I pitanje svih pitanja, zašto niko iz vlasti u Srbiji ne postavlja ova pitanja međunarodnoj zajednici i privremenim institucijama u Prištini?

Bilo je price da bi pravo glasa trebali imati svi Srbi rodjeni na Kosmetu, nesto vise od 600000 ljudi ali valjda nasi nisu na tome insistirali.

• 3Ovo se svidja korisnicima: djordje92sm, pein, su27
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Bio je pokusaj referenduma čini mi se 1992 kada su proglasili repunliku u Kačaniku, tad je referndum bi i u makedonskim opštinama gde žive šiptari koliko se sećam bila i neka pucnjava u Gostivaru... Tad su prvi put zvanično da kažem prizanli da imaju paralelne institucije na KiM i kreću sa tom pričom, njihovi djaci studenti napuštaju državne obrazovne ustanove, osnivaju oni svoje i organizuju nastavu po budzacima, pokušavaju tako priču i sa zdravstvom, prave vojsku republike kosova FARK koja u početku sukuba na KiM ima obračune i sa OVK , da bi se pod pritiskom zapada nekakako ujedinili, ali posle rata njihove vidjenije pripadnike ubijaju ko zečeve, mislim da je onaj njihov komdant "Drini" bio rugovina farkovac ali posle rata ga odmah ubijaju...
Problem je što većina našeg naroda misli da smo mi bezbednoso izbušeni posle 5.oktobra 2000-te, na žalost samo posmatrajući procese koji su bili uoči rata na KiM vidi se da je to baer 10 godina pre.
Za Gorance mislim da je kasno i opšte nismo zalegli za njih kao mozda najlojalniju etničku zajednicu, veliki je pritisak na njih i albanizacija kod njih ide punom parom, ono što enver hodza nije uspeo da uradi sa 9 goranskih sela koja su ostala u albaniji ovi će... Isto tako sa muslimanima na kosovu, tu mislim one iz sredačke župe, pokušava se da se njima izgradi novi idetite oni povežu sa njim, što je za mene smehotresno, ali se i tu vidi početak albanizacije stanovništva...