offline
- Pridružio: 24 Mar 2011
- Poruke: 180
- Gde živiš: ...the land of the free and the home of the brave... :-)
|
Interesantno je da albanska strana sve ove posljednje događaje vidi kao nešto što ide u korist Srba i Srbije.
"Kosovska sveska
Dve Nemačke i jedna autonomija
Piše: Adriatik Kelmendi
Beograd uspešno kapitalizuje svoju poziciju za pregovaračkim stolom u Briselu sa sporazumima koji vode ka modelu dve Nemačke, dok ispod stola smera na autonomiju za sever. I to sve u jednom paketu. I dok se model dve Nemačke već i zvanično ostvaruje, budući status severa zavisiće u mnogome od daljih koraka koje će Priština preduzeti posle 16. septembra
U pravcu u kojem je sada krenuo dijalog, uz posredovanje Evropske Unije, i s obzirom na to da je kosovska strana konstantno radila bez neke jasne strategije o onome šta se može postići praktično i politički za Kosovo - sada su pred nama dve opcije, ali nijedna dobra za novu državu.
Prva je model uzajamnog nepriznavanja Kosova i Srbije ali i neometanja međunarodne subjektivnosti suverenih država, prilično sličan nekadašnjem modelu dve Nemačke.
Druga je opcija poseban status za sever, što bi kao posledicu imalo smrt Ahtisaarijevog plana i poništavanje Ustava Republike Kosovo.
Da situacija bude još komplikovanija, ove modele moguće je kombinovati - i dve Nemačke i specijalni status severa - a bez koristi za Kosovo.
Model dve Nemačke se formalizuje dijalogom u Briselu
Koliko god da poriču i Vlada Kosova i glavna sagovornica Beograda, Edita Tahiri, Priština zapravo radi na tome da u odnosu sa Srbijom na snazi ostane Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN. Nakon inicijalnog odbijanja, Beograd odavno prihvata ovu Rezoluciju, dok Priština i zemlje koje su Kosovu priznale nezavisnost odavno smatraju da joj je istekao rok. Sada se, međutim, Rezolucija odjednom vraća na sto kao živa, no samo u trouglu Priština-Beograd-Brisel. Ako bismo pažljivo analizirali sve do sada postignute dogovore između Kosova i Srbije, tokom razgovora u Briselu, svi se odnose na Rezoluciju 1244 i nijedna ne podrazumeva postojanje Republike Kosova kao nezavisan i suveren entitet.
Ilustracije radi, za razliku od Srbije, svi ostali bilateralni sporazumi Kosova sa njegovim susedima i zemljama koje su mu priznale nezavisnost, razlikuju od onih sa Beogradom - u njima se priznaje jednakopravnost nezavisne države. Pogledajte sporazume i memorandume o razumevanju sa Makedonijom, Crnom Gorom, Albanijom, kao i sa drugim zemljama u svetu, i videćete da svi oni sadrže jedinstven stav prema Republici Kosovo. Međutim, to nije slučaj sa Srbijom. Uz pomoć Evropske Unije, Priština poručuje Srbiji da nema razloga da prizna pravo Kosova da bude suverena i nezavisna država, onako kako je priznaju druge države sa kojima razgovara. Priština se tako slaže da sa Srbijom može imati odnose različite od onih koje održava sa ostalim zemljama, što ih čini posebnim u ovom slučaju, pa takođe povratno definišu odnos Kosova i Srbije. Ovaj odnos sada potvrđuje i zvanični pečat domaćih institucija sa priznatim sporazumima, kao i odobrenje EU.
U poslednje vreme se čuju i glasovi koji od Srbije traže samo normalizaciju odnosa sa Kosovom - od ključnih figura Evrope, kao što su Merkelova i Van Rompuy - ali ne i priznavanje nezavisnosti, ne ostavljajući uopšte utisak da su države iz kojih dolaze ili međunarodne institucije čije su članice, već priznale nezavisnost Kosova. Oni naglašavaju da Srbija mora imati ozbiljan pristup dijalogu kojem EU posreduje, a koji će normalizovati odnos na tehničkom nivou između Kosova i Srbije - ali da Beograd uopšte ne mora da prizna suverenitet Prištine.
S druge strane, do sada nismo videli da je kosovska vlada od Srbije zahtevala da joj prizna nezavisnost, što u ovim okolnostima i nije baš uobičajena stvar. Prema tome, ako se i Kosovo slaže sa tim da odnos sa Srbijom bude poseban, drugačiji od odnosa sa drugim zemljama, onda i status između ove dve zemlje mora biti poseban.
Najsličnijim se čini onaj dve Nemačke koji je postojao pre rušenja Berlinskog zida, i koji Priština očigledno prihvata. Štaviše, iako se 'dve Nemačke' dešavaju na terenu, zastrašujuća je činjenica da ne postoji ni jedan signal koji bi pokazao da bi za ovo postignuće Beograd bio spreman da popusti na nekoj drugoj strani, recimo da se Rusija uzdrži od veta za priznavanje Kosova u UN.
[center]Beograd osvaja drugi cilj: autonomiju za sever[/center]
Štaviše, dok zvanični Beograd postiže uspeh za pregovaračkim stolom u Briselu u primeni modela dve Nemačke, nije spreman da se zaustavi samo na tome. Cilj je da se u vremenu kada postignuti sporazumi sa Prištinom u Briselu budu dovoljni za normalizaciju svakodnevnog života na terenu, ali bez priznavanja nezavisnosti, agresivnije krene u kampanju za napuštanje Ahtisaarijevog plana i osvajanje autonomije za Srbe na severu - koji bi tehnički bio unutar Kosova (mada Srbija i dalje ne bi priznala granice nove države) a faktički tek pokrajina unutar Srbije.
U okviru 'ustupaka' koji se tokom dijaloga očekuju od Beograda, biće i zeleno svetlo za hapšenja u kriminalnim strukturama na severu - mada zatim treba očekivati da i kosovske institucije budu spremne za 'nove ideje' kad je reč o srpskom civilnom stanovništvu, koje ni po koju cenu ne pristaju da žive pod administracijom Prištine.
U tom svetlu treba posmatrati i nedavne, vrlo oštre izjave predsednika Srbije Borisa Tadića i ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića prema kojima Beograd 'neće čekati skrštenih ruku' da se na graničnim prelazima 1 i 31 postave institucionalni predstavnici Kosova.
Ako su vlasti u Beogradu ikad nameravale da vrate Kosovo pod suverenitet Srbije, između ova dva granična prelaza i onog u Merdarama, koje funkcioniše bez ikakvih problema - ne bi bilo razlika. Međutim, optimalna namera Srbije usmerava se ka održavanju nepromenljivosti u poretku kontrole situacije na severu, pa kao takav ovaj deo mora imati poseban status u odnosu na ostatak Kosova.
U tom stilu Beograd uspešno kapitalizuje svoju poziciju za pregovaračkim stolom u Briselu sa sporazumima koji vode ka modelu dve Nemačke, dok ispod stola smera na autonomiju za sever. I to sve u jednom paketu.
I dok se model dve Nemačke već i zvanično ostvaruje, budući status severa zavisiće u mnogome od daljih koraka koje će Priština preduzeti posle 16. septembra.
* Autor je glavni i odgovorni urednik KTV Kohavision i kolumnista dnevnog lista Koha Ditore"
|
